autor tekst 001 ›››

 

 

Julian Assange

 

 

Intervju Džulijana Asanža dat Nedeljniku.

 

Bio je to intervju u kojem je Asanž prvi put otkrio veze između Hilari Klinton i najveće svetske internet kompanije Gugl, ali otkrio i dodatne mračne tajne Gugla, zbog čega je ovaj intervju prvo prenošen, pa zatim povučen u vodećim medijima sveta. 

Nedeljnik je na svojoj koži osetio šta znači svetska kontrola informacija kada je u četvrtak prvo odbijen boost (plaćena promocija) linka sa intervjuom na Fejsbuku, da bi ubrzo ceo naš zvaničan nalog bio potpuno blokiran. Tek nakon pisma centrali, stiglo je "izvinjenje", da bismo sutradan bili odblokirani. 

Čovek koji nam je omogućio intervju sa Asanžom, i izdavač njegovih knjiga u Srbiji Uroš Balov, zatim se uputio u London, na ranije dogovoreni susret sa Asanžom. Sastanak je odlagan dva dana, da bi se u utorak ujutru konačno videli u Asanžovom trogodišnjem domu, stanu u ambasade Ekvadora.

Balov mu je pokazao srpsko izdanje njegove nove knjige, kao i štampano izdanje Nedeljnika koji je pre toga prenelo nekoliko svetskih medija. Ono što je tada ekskluzivno dogovoreno, a što Nedeljnik prvi objavljuje, jeste snimanje mini-dokumentarnog intervjua s Emirom Kusturicom. Biće to intervju za RTS kojim će se Asanž obratiti prvi put uživo našoj javnosti. Uz to, glavni urednik Nedeljnika dobio je poziv da napravi ekskluzivnu reportažu iz njegovog kućnog pritvora u ambasadi Ekvadora u Londonu.

Intervju, vođen na engleskom, možete da pročitate ovdje.

Na intervju sa Džulijanom Asanžom smo čekali već par godina. U skorije vreme smo uobičavali da samo pošaljemo formalni zahtev, ne očekujući ništa. Pa dobro, govorili smo sebi, ova priča je toliko značajna da nije ni čudo što se pojavljivao samo u novinama kao što su The New York Times ili Guardian, ali svakako ne u Nedeljniku, prilično malom časopisu u prilično maloj zemlji, Srbiji. Mada smo imali jednog keca u rukavu - Uroša Balova, Asanžovog prijatelja i izdavača u Srbiji. Toliko smo se bili zbližili sa Urošem da smo počeli jedan drugog da pozdravljamo sa "Asanž."

 Takođe smo znali da ti se najbolje stvari događaju kad ih najmanje očekuješ. Balov je nedavno objavio srpsko izdanje Asanžove najnovije knjige "Kad je Google sreo WikiLeaks", i tada smo mu poslali poruku, i čekali na odgovor koji kao da nikad neće stići.

"Džulijan je voljan da vam da mali intervju."

"Poslaćemo vam pitanja mejlom za dva sata", odgovorili smo mi.

Umesto tri, kakav je bio dogovor, poslali smo šest. Bilo je i podpitanja. Vredi pokušati, zar ne?

Nije mu smetalo. "On će vam odgovoriti za dva dana."

 Počeli smo da radimo na prednjoj strani časopisa, a i dalje smo bili uzbuđeni. Rečeno nam je da Asanž puno spava. Njegova pomoćnica nas je onda zvala i rekla nam da je intervju završen (stidljivo je dodala da je sjajan), i da ćemo ga dobiti do utorka. Što je, u slučaju Nedeljnika, krajnji rok. Ponovo smo nazvali Uroša Balova, onako uspaničeni. "Mi smo ozbiljan tim", rekao je. "Ne znam nikoga ko je ozbiljan kao Džulijan", dodao je.

Ponedeljak uveče. Primili smo mejl sa čudnom adresom, ali ipak nema sumnje. A tu su i odgovori. Džulijan Asanž otvoreno priča o vezi između Google i Hilari Klinton, bivšoj državnoj sekretarici i mogućoj sledećoj predsednici.

Shvatili smo da je to stvarno sjajan intervju. Čak nam je i Uroš rekao da se naježio dok ga je čitao.  "Ovo je jedan od najboljih intervjua koje je napravio."

Pa da čujemo šta ima da kaže.

 Vaše primedbe o Google-u, naprimer to da se radi o geopolitičkom vidovnjaku za Vašington, će iznenaditi mnoge ljude i korisnike Interneta, koji na Google gledaju kao na inovativnu i "kul" kompaniju koja vrednuje slobodu. Zapravo, standardni internet korisnici uopšte ne smatraju Google korporacijom, a kamoli da misle da je zla. Jeste li vi mogli da pojmite ovu dvostrukost, ovu dvoličnost Google-a?

 Na neki način su mi se viši slojevi Google-a uvek činili daljim i zaklonjenijim od hodnika Vašingtona. Kad mi je jedan kolega rekao da predsedavajući Google-a želi da zakaže sastanak sa mnom, bio sam iznenađen što brdo hoće Muhamedu. Ali sam tek mnogo vremena nakon što su Schmidt i njegova pratnja otišli shvatio ko me je stvarno posetio.

Jedan način gledanja na Google je da je to samo posao. Ali da bi jedna američka internet kompanija koja ima monopol mogla da osigura svoju dominaciju na svetskom tržištu, ne može jednostavno da nastavi da radi to što je dosad radila, i da pusti političare da obavljaju svoj posao. Šta jedna mega korporacija u ovakvom slučaju treba da radi? Ako želi da dominira svetom, mora postati deo prvobitnog carstva. Dobar deo Google-ovog imidža je to da je u pitanju "i više od kompanije", te da ljudi ne gledaju na Google kao na veliku, zlu kompaniju. Da li ljudi bivaju namamljeni u njenu zamku sa gigabajtima "slobodnog prostora", koji stvaraju iluziju da se ne dela u skladu sa korporativnim motivima profita? Google se često posmatra kao u suštini humana kompanija, koja ulaže u inicijative koje su pod "odgovornošću korporacije", da bi postigli "socijalne promene", kao na primer Google Ideas. Ali kao što je Google Ideas dokazao, "čovekoljubive" namere kompanije su je opasno približile imperijalističkom uticaju Sjedinjenih Država. Bilo da je u pitanju samo kompanija ili "i više od kompanije", Google-ove geopolitičke ambicije su vrlo tesno povezane sa planovima koje prema drugim državama ima najveća svetska supersila.

Stoga, od najvećeg je značaja da rešimo ovu situaciju sa Google-ovim monopolom, da prekinemo njegovu dominantnu poziciju sa regulatorima, i da sve to učinimo pre nego što Hilari Klinton bude imala priliku da postane predsednica.

 U vašoj najnovijoj knjizi otkrivate blisku političku saradnju između Vašingtona i Google-a. Kakva je to saradnja, i da li je postojala od samog početka, ili je nastala kad je Google postao moćan? I s obzirom na činjenicu da Google troši više na lobiranje u Vašingtonu od svih vojnih kompanija, šta nam to govori o ostalim korporacijama iz "Silikonske Doline" i dalje? Mislite li da postoji neka kompanija koja može i hoće da se odupre toj pesmi sirena iz Kapitola?

 Uzmimo kao primer predsedničke izbore u 2016. godini. S obzirom da podržava Hilari Klinton, Google će značajno uticati na izbore, kao kompanija koja tesno sarađuje sa državnim sekretarijatom, na čijem je čelu bila Klinton. Kao što sam objasnio u knjizi "Kad je Google sreo WikiLeaks", Google-ov odnos sa vladom SAD-a datira još od 2002. Mnogi ljudi koji rade za Google, počev od Jareda Cohena, direktora Google Ideas ili bolje rečeno Google-ov "direktor promena režima", su usko povezani sa spoljnom politikom SAD-a. Valjalo bi napomenuti da su njihove veze sa Hilari Klinton vrlo jake, budući da su mnogi od njih ranije radili kao njeni savetnici ili pomoćnici. Ona već 3 godine pravi finansijke rezerve i infrastrukturu da bi se kandidovala za predsednicu, i čak je preusmerila Clinton Global Initiative u tom pravcu. Da vas podsetim da je ona bila državna sekretarka od 2009 do 2013 a tokom tog vremena je WikiLeaks objavio poverljive podatke, obznanjujući kako je ona odobrila špijuniranje stranih diplomata, zvaničnika Ujedinjenih Nacija, i saveznika Sjedinjenih Država.

 

I još ću vas podsetiti da je Google aktivno učestvovao u PRISM-i, tajnom anti- terorističkom programu prikupljanja podataka putem masovnog elektronskog nadgledanja, koji je 2007. osnovala agencija za nacionalnu bezbednost SAD-a (NSA). Obratite pažnju na neke od tih razgovora i šta je sve PRISM otkrio. Imamo vrlo jaku korporaciju koja se proširila na najveći deo sveta, i koja prikuplja informacije od ljudi, preko njihovih telefona, pretraga na internetu i tako dalje, pa se sve to skuplja u SAD-u, praveći veze između svega toga, i to vrlo sofisticirane veze, na taj način praktično radeći posao nacionalne bezbednosti umesto njih, stvarajući centralnu bazu podataka, i to vrlo bogatu bazu. Čak i da uposlite najboljeg čoveka i dalje je to opasna celina, vrlo slična državnoj nacionalnoj bezbednosti, a nacionalna bezbednost može i silom da ih natera da otvore svoje arhive. Uporedite samo glavne ciljeve Google-a i DB-a  -  DB bukvalno kaže: "Želimo da prikupimo sve privatne informacije, da ih sačuvamo, poređamo, označimo brojevima i eksploatišemo". Dok Google kaže : "Želimo da prikupimo sve privatne informacije, da ih sačuvamo, poređamo, i prodamo te informacije oglašivačima."  Zbilja, skoro su identični.

Ako potom pogledate slučajeve kao što je Verizon, gde je očigledno da je došlo do kontakta između Verizona i nacionalne bezbednosti, da, Verizon je dobio FISA sudske naloge da preko FBI-ja redovno prosleđuje sve snimke poziva nacionalnoj bezbednosti, ali mogli bismo da se kladimo da se ustvari desilo to da je šef Verizona, govoreći na neformalan, blizak način sa DB i FBI rekao - "Gledajte, stvarno želim da vam pomognem. Želim. Zbilja. Ali moram da budem zaštićen. Stoga, morate da mi pružite neku vrstu bezbednosti pred sudom, tako da neće moći da me tuže klijenti i akcionari ako ove vesti procure. Osigurajte me u pravnom pogledu. Zaštitite me nekako od FISA suda, dajte mi nešto s čime ću moći da se branim, i onda ćemo da radimo."

 Na koje sve načine Google ugrožava našu slobodu? Je li samo preko nadgledanja i slanja naših podataka i dosijea DB-u, CIA, i ostalim bezbedonosnim službama, ili uopšte preko uranjanja u Google svet - preko reklama na klipovima na

 YouTube-u, preko sugestija i mapa, ili gledanja Google-ovog logoa toliko puta na dan?

 Jeste li znali da 80 posto današnjih pametnih telefona imaju nešto što se zove Android, što je Google-ov operativni sistem. To znači da Google zna kad ste prvi put upalili telefon, vašu lokaciju, mreže bežičnog Interneta koje su u blizini, sve što se pretražuje na Internetu, razne reklame koje ljudi vide, koje isto potiču od Google-a, mejlove koji imaju veze sa Gmail-om. Tako da je Google sam po sebi neka vrsta privatnog DB-a. Njihov posao je prikupljanje što više podataka širom sveta, što više ljudi i mesta, praveći veze između ovih podataka da bi mogli što bolje da predvide ponašanje ljudi, delimično zbog toga jer žele da im prodaju reklame. To im je način poslovanja. Ali su postali meta prismotre Agencije za nacionalnu bezbednost. A upravo to je otkrio Edvard Snouden, da Google i nacionalna bezbednost preko PRISM programa ostvaruju blizak kontakt. A to i ja proučavam u ovoj knjizi.

Ljude, međutim, i dalje šokira granica do koje se nadgleda, ali uprkos tome i dalje nemaju nikakvu nameru da napuste sajtove socijalnih medija kao što su Facebook, Twitter, ili da prestanu da koriste Google-ov Gmail. Ne mogu da pojme da takav nivo nadgledanja i prisluškivanja može da postoji zato što ga ne vide. Agencija za nacionalnu bezbednost je za njih jednaka Bogu, to je nešto nevidljivo što nadgleda i registruje sve što radimo, ali ne mogu to da vide te postaju sumnjičavi. Iako kažu - da, ovo je tačno i važno, ipak ignorišu pravila. S obzirom na svu tu kompleksnost i tajnovitost koja okružuje aktivnosti agencije za nacionalnu bezbednost i Google, ljudi zapravo ne veruju da se ovo dešava. Intelektualno i u teoriji oni to shvataju, ali lično ne mogu to da pojme i priznaju.

 Vaša čuvena izjava je da su Google i slične kompanije postale "Bogovi masovnog prisluškivanja, koje je stvorila zapadna civilizacija". Možete li molim vas detaljnije ovo da pojasnite? Jeste li pesimistični u pogledu budućnosti naše komunikacije i naše svesnosti u vezi potrebe da zaštitimo našu privatnost, ili da li ponekad vi i ljudi koje je potpomogao WikiLeaks (poput Edvarda Snoudena), osećate da ste u bitci čiji je ishod već odavno unapred rešen?

 Kao što ste već pomenuli, Google je postao najveća lobistička grupa u Vašingtonu, čak i veća nego Lockheed Martin, Raytheon, i Boeing. Verujem da su zbog njene moći vrlo male šanse da će regulative protiv poverenja naterati kompaniju da prestane da posluje. Jeste li znali da je Apple po pitanju tržišne kapitalizacije najveća kompanija u SAD-u, a da je Google na drugom mestu. Ali, zanimljivo je da konflikt između to dvoje, kao i između Microsoft-a i Google-a nije doveo do regulatornih akcija u SAD-u. Google postaje distibuter, preuzimajući mreže optičkih kabala od vlakna, takođe pokušavaju da postanu urednici, zadirući sve dublje u proizvodnju sadržaja. Takođe je interesantno da je DB hakovao regulatore protiv poverenja u Evropi, koji su slučajno istraživali upravo Google. Kao što je zabilježeno u knjizi "Kad je Google sreo WikiLeaks", vlada SAD-a smatra Google delom odbrambene industrijske baze. I tako, to je nešto što Sjedinjene Države smatraju ključnom stavkom svoje strategije.

Pošto su ljudi počeli da se bave internetom, internet je počeo da se bavi i nama. Naše međusobne, poslovne i državne komunikacije su sada povezane sa internetom isto kao što su naša tela povezana sa našim venama i arterijama. Bolest koja je zahvatila internet je zahvatila i nas, kako svaki naciju pojedinačno tako i sve skupa. Ta bolest koja nam sve više preti je, s jedne strane, masovno nadgledanje svih telekomunikacijskih poruka preko Interneta, svih naših finansijskih transakcija, intelektualnih ideja, međusobnih odnosa, a sa druge strane novi režimi koji kontrolišu protok ovih informacija, i koji kontrolišu samu srž internacionalnih civilizacija. Dakle, kao prvo moramo biti svesni ove nadolaze-će distopije. Kao rezultat te svesnosti moramo promeniti ponašanje ljudi da bi svi zajedno smislili ideje kako protiv toga da se borimo. Ovo je pitanje političke svesnosti i spoznaje samog sebe.  

 Kad je izašlo srpsko izdanje knjige "Kad je Google sreo WikiLeaks", poslali ste pismo srpskoj javnosti i rekli kako u Srbiji imate partnere u borbi protiv internet diktatora. Ali da li verujete da mala zemlja poput Srbije - koja uvek balansira između istoka i zapada, može da bude hrabra i slobodna? Kao biste vi ubedili političare koji vode ovu državu da se ne predaju diktaturama stranih vlada i velikih korporacija?

 Ne bih voleo da se nađem u poziciji da određujem bilo čiju spoljnu politiku, ali bih voleo da upozorim ljude da svi ovi razvoji vode ka novoj distopiji međunarodnih razmera kakvu nikad dosad nismo videli. Ovo ne obuhvata samo jednu državu u jednom regionu, nego će pre biti sve države u svim regionima. Ovo utiče na sve zemlje odjednom jer sve zemlje koriste internet. Govorimo o najvećoj krađi u istoriji čovečanstva. U proteklih nekoliko godina smo bili svedoci neverovatne političke radikalizacije svih naroda što ima veze sa internetom jer internet i sam prolazi kroz ogromnu transformaciju onih ljudi koji ga koriste. U nekim društvima je ovo već izazvalo revolucije i neverovatne reforme. Ovo je era u kojoj, pre svega, dolazi do političkog obrazovanja bez presedana. Stoga, ljudi u Srbiji moraju ozbiljno da shvate uspon Google-a i svih onih koji imaju veze s tim, kao i pretnju koju predstavljaju za nezavisnost i autonomiju nacija i kultura, pre nego što postanemo bespomoćni usled svih ovih događaja. Rekao bih da jedino zajedno možemo da se izborimo za svoju slobodu i svoje mesto u ovom novom svetu.

 Već tri godine ste u ambasadi Ekvadora u Londonu. Mnogo puta smo čuli da se vaše zdravlje pogoršava. Kako se osećate ovih dana, i osećate li posledice toga što nemate pristup svežem vazduhu i sunčevoj svetlosti? Mislite li da će vam ikad biti dozvoljeno da potražite odgovarajuću medicinsku pomoć?

 Kao što i sami predpostavljate, biti zatočen na razne načine skoro pet godina - od čega je tri bilo u ovoj ambasadi, koja nije izložena direktnoj sunčevoj svetlosti - bi kod svake osobe kad-tad izazvalo određene tegobe. Zahvaljujem na vašoj brizi, ali ipak ne bih dalje komentarisao svoje zdravstveno stanje, već bih samo dodao kako nastavljam sa svojim pravnim slučajem.               

Intervju vodili: Veljko Lalić i Marko Prevelić nedeljnik

 

prevod: Nemanja Minić