autor tekst 001

 

 

Katja Šifkovič

 

Zavisnost kao meditacija na bol 

 "Pokušaj da pobegneš od bola je ono što zapravo uzrokuje više bola", kaže dr. Gabor Mate, kanadski lekar koji je inače rođen u Mađarskoj u Budimpešti tokom genocida u Drugom svetskom ratu. Njegovi baka i deda su ubijeni u Aušvicu, većina njegove porodice je nestala tokom rata, a otac je završio u nacističkom radnom logoru. Mate je prvo učio engleski u srednjoj školi, da bi tek kasnije odlučio da sledi svoj san iz detinjstva, ili kako on više voli da kaže, svoju želju, i posveti se studiranju medicine. Više od dvadeset godina rukovodio je privatnom ordinacijom opšte i porodične medicine, pri čemu je delimično radio i kao koordinator jedinice za palijativno zbrinjavanje. Većina njegovih sadašnjih pacijenata pati od teškog oblika zavisnosti, mentalne bolesti ili HIV-a.

 U ovoj belešci želeo bih da osvetlim deo njegovog razmišljanja o zavisnosti, o pojedincu u ovom trenutku, a pre svega na njegov pogled na traumu, koja je usko povezana sa bolom i, posledično, sa raznim vrstama zavisnosti. .

 Sem veruje da nisu sve zavisnosti ukorenjene u traumi ili zlostavljanju, već da svaka ima svoje poreklo u prošlom bolnom iskustvu. Bol je u srcu svih zavisnosti. Prisutan je kod nekoga ko je opsesivni kockar, zavisnik od interneta, alkoholičar, kompulzivni kupac i radoholičar. Bol možda nije tako dubok, ali je definitivno prisutan.

 Počeo je da se pojavljuje u javnosti nakon objavljivanja knjige U carstvu gladnih duhova: bliski susreti sa zavisnošću - prev. U carstvu gladnih duhova, možemo pročitati snažan poziv na dekriminalizaciju droga i mnogo informisaniji i osetljiviji pogled na zavisnost. I sam napominje da zavisnici, mi koji ih odbacujemo kao zavisnike, nisu bića sa drugog sveta, već samo pojedinci koji su se našli na jednom kraju spektra bola, gde bi se svako od nas mogao naći. U svojoj knjizi on predstavlja priče svojih najekstremnijih pacijenata, koji su krali, varali, prodavali seksualne usluge i na ovaj ili onaj način se prepuštali drogama.

 Takođe, veliki deo svog angažovanog pisanja posvećuje neefikasnom ratu protiv droge, koji uglavnom vode Sjedinjene Države. Kaže da su u smanjenju kriminala u vezi sa drogom mnogo efikasniji, npr. objekti za bezbednu upotrebu droga, besplatnu medicinsku negu, sterilnu opremu za upotrebu droga i opšte socijalno osiguranje.

 Mate traga za osnovnim uzrocima zavisnosti i koristi klinički i psihološki pristup da pronađe odgovor na pitanje, zašto određeni ljudi na kraju tako štete sebi?

 Sve zavisnosti i zavisnosti imaju isto poreklo i prognozu. Dolaze iz nedostatka ljubavi i iz naše nesposobnosti da volimo svoju decu onako kako bi trebalo da budu voljena. Istovremeno, od toga da volimo sebe na način na koji nam je potreban. Zavisnost nije izbor koji neko svesno čini, i nije gubitak bilo kakvog dobra, nije karakterna slabost, nije propust volje, niti je nasledna bolest mozga, već odgovor na ljudsku patnju. Svi pacijenti sa kojima je dr. Gaber je učestvovao teško povređen kao deca. Žene su seksualno zlostavljane, muškarci su seksualno zlostavljani i svi su iskusili i emocionalno i fizičko zlostavljanje. I zato, ako pogledamo i savremene naučne članke, zavisnost možemo shvatiti, ne kao bolest ili izbor, već kao privremeni pokušaj bekstva od patnje i bola.

 Ono što pojedincima treba nije osuda i kontrola simptoma zavisnosti, već pomoć u lečenju njihove traume. Medijska i kulturna panorama zavisnosti je takva da prikazuje zavisnike, ali ne objašnjava zašto su zavisnici. Pokazuje nasilnu želju za drogom, ali ne objašnjava odakle dolazi ovo nasilje.

 Razmišljanje o tome kako izlečiti ove pojedince je veoma „zapadno“, kaže dr. Gaber. Gde je on zavisnik, a doktor stručnjak koji će ga izlečiti „kao da hoće da izleči komad mesa“, kaže Gaber u intervjuu Trauma iz detinjstva stvara zavisnost prev. „Trauma iz detinjstva dovodi do zavisnosti“. Ako ovako postavimo pitanje, onda on kaže da lečenje i izlečenje nisu mogući. U uslovima koji trenutno vladaju u pravnom, socijalnom i medicinskom svetu Zapada, u kojem dr. Gaber takođe radi, šanse za oporavak su veoma male jer problemu pristupamo iz pogrešne perspektive.

 Naravno, medicina prepoznaje domete ili spektri zavisnosti i zavisnosti. Neki ljudi mogu apsolutno lako da se oslobode zavisnosti, ali najteže je onima koji su zaista duboko u zavisnosti, a istovremeno su i stigmatizovani od strane društva, što onemogućava lečenje. Tamo gde im je potrebna pomoć i saosećanje, oni su kažnjeni.

 „Tako da imamo decu ispred sebe“, kaže Gaber, „koja su veoma traumatizovana, a kada su deca traumatizovana, to direktno utiče na njihovo samopoštovanje – stide se. Deca većinu svojih osećanja okreću unutra i zato misle da ako me to toliko boli, onda sam ja užasna i loša osoba. Ili drugi oblik zlostavljanja, seksualno zlostavljanje, gde deca nesvesno optužuju sebe da moraju da se brane, a zato što to ne čine, slaba su zbog toga. Odatle dolazi ovaj strašni bol, ovaj bol koji je nemoguće podneti – od zlostavljanja. Ljudski um se razvija u odnosu na sredinu u kojoj živi i mozak se formira tako da će pojedinac naći veće olakšanje u zavisnostima i kompulzivnim radnjama. Fiziologija mozga je zapravo snažno obeležena traumom iz ranog detinjstva."

 dr. Mate kaže da smo rođeni povezani sa svojim emocijama, našim prirodnim i neophodnim načinom postojanja. Kada je bol od traumatskog događaja nepodnošljiv i dete nema podršku da ga doživi i prevaziđe, jedan od načina samozaštite je da se isključimo iz naših osećanja. Tvrdi da sebe više ne doživljavamo autentično i potpuno.

 Rana iskustva su takođe nacrt našeg doživotnog pogleda na svet, naš nesvesni prozor kroz koji vidimo i razumemo svoje okruženje. Ako je rano okruženje nepouzdano ili štetno, možemo razviti ograničen pogled na svet u kome pretnju opažamo čak i kada ona nije prisutna, ili, obrnuto, u kom defanzivno poričemo ili pogrešno percipiramo pretnju kada je prisutna. Ukratko, naš pogled na svet je udaljen od stvarne stvarnosti.

 Sem tvrdi da nema svaka priča srećan kraj, ali nova otkrića u nauci, saosećanje i empatija svedoče da nijedno ljudsko biće nije bez iskupljenja. Sve dok je život moguć na ovoj planeti, spas i novi početak su mogući za svakog pojedinca. Kako podržati ovu ideju kod drugih, a naravno i kod sebe, krajnje je pitanje njegovog razmišljanja.

 izvor: vrabecanarhist.eu ›››