Institucije ne funkcionišu,
ostvaruju se želje nekolicine političkih i vladinih moćnika.
Nema ni otkrivanja nezakonitih radnji i zloupotreba državnih
funkcionera. Umesto da državne institucije počnu da rade u
interesu građana, stiče se utisak da samo pojačavaju metode
antidemokratije, pritisaka, kazni za iznošenje slobodnog
mišljenja, pojava koje su bile aktuelne za neki drugi režim
i drugi put. Protokolom koji smo potpisali sa Bugarskom,
sada visimo nad glavom za svaku izgovorenu reč koja se možda
nekome u Sofiji neće dopasti. Postajemo zatvorenici u
sopstvenoj zemlji, a već su počele da se izriču novčane
kazne i suspenzije za iznete stavove koji se ne sviđaju
pojedinim uticajnim krugovima u zemlji. Da li su ove mere
samo da bi se zaposleni u državnim institucijama zastrašili
da se disciplinuju ili će to u narednim mesecima biti
redovna praksa na našem neravnom putu ka EU? Stoga, u
ovakvim okolnostima nedostatka političke vizije i
strategije, nekoliko političkih i ekonomskih analitičara
smatra da se temelji nezavisne, nezavisne i suverene
Makedonije počinju razbijati i otkopavati.