„Makedonija je izvor, početak i
kolevka obrazovanja i kulture na balkanskim i evropskim
prostorima. Naša je časna i sveta patriotska dužnost da
pripadamo, da živimo i govorimo za Makedoniju i za našu
nezavisnu svetu Makedonsku Pravoslavnu Crkvu, kako bi oni
živeli i radili za nas i sa nama zauvek“, poručio je on.
dostojanstvenik isporučen pre izvesnog vremena.
Danas, kada se zemlja suočava sa
brojnim izazovima na putu ka EU, takve reči dobijaju još
veću težinu
Vruće leto, paklene julske
vrućine, meteorolozi predviđaju da će visoke temperature
potrajati, možda su i najava da nas očekuje vruća politička
jesen.
Očekuje se dan kada bi trebalo
da počne rasplet političkog čvora koji smo sami zapleli
ishitrenim i nepromišljenim političkim potezima i ustupcima
na štetu makedonskih nacionalnih interesa, za, bogami, neku
zamišljenu i nejasnu evropsku budućnost.
Institucije ne funkcionišu,
ostvaruju se želje nekolicine političkih i vladinih
moćnika. Nema ni otkrivanja nezakonitih radnji i
zloupotreba državnih funkcionera. Umesto da državne
institucije počnu da rade u interesu građana, stiče se
utisak da samo pojačavaju metode antidemokratije, pritisaka,
kažnjavanja za iznošenje slobodnog mišljenja, pojava koje su
bile relevantne za drugi režim i drugi put.
Protokolom koji smo potpisali sa
Bugarskom, sada visimo nad glavom za svaku izgovorenu reč
koja se možda nekome u Sofiji neće dopasti. Postajemo
zatvorenici u sopstvenoj zemlji, a već su počele da se
izriču novčane kazne i suspenzije za iznete stavove koji se
ne sviđaju pojedinim uticajnim krugovima u zemlji. Da li su
ove mere samo da bi se zaposleni u državnim institucijama
zastrašili da se disciplinuju ili će to u narednim mesecima
biti redovna praksa na našem neravnom putu ka EU? Stoga, u
ovakvim okolnostima nedostatka političke vizije i
strategije, nekoliko političkih i ekonomskih analitičara
smatra da se temelji nezavisne, nezavisne i suverene
Makedonije počinju razbijati i otkopavati.
Postoji stara makedonska
poslovica koja kaže da je lako odbraniti se od spoljnog
neprijatelja, ali je teško odbraniti se od domaćeg
neprijatelja i šteta je uvek velika.
Nažalost, upravo se to dešava sa Makedonijom.
Postoji niz pokazatelja da su
upravo makedonski političari svojim nedržavnim potezima,
neki manje, neki više, uticali na uništenje Makedonije. Ali,
čini se da ovaj proces poslednjih godina dobija na zamahu
štetnim sporazumima koje je država potpisala sa susedima, sa
ciljem da raščišćavaju put ka EU, a kojima smo se, zapravo,
još dublje uprljali u živi pesak. iz koje će se sada teško
izvući.
A razlozi za to su, između
ostalih, nedostatak osećaja za državnost, makedonski
patriotizam, nepoštovanje ustava i drugih zakonskih propisa,
visok stepen korupcije i kriminala, vladavina lažima i
prevarama, nepoštovanje volje i glasa. naroda, veliki broj
političkih manipulacija itd.
Iako je u javnosti prezentovano
da će prihvatanjem francuskog predloga i protokola sa
Bugarskom vrata ka EU biti širom otvorena, vidi se da to
uopšte nije tako. Vrata su otvorena samo za dalja makedonska
razaranja i poniženja.
Upravo zbog ovog i proteklog
perioda, u prestonici Skoplju i drugim gradovima makedonske
države održani su najmasovniji desetodnevni protesti
Makedonaca na kojima je narod iskazao revolt protiv pokušaja
uništavanja makedonskog nacionalnog supstrata.
Svaki pošten, odgovoran
Makedonac i stanovnik Makedonije treba da stavi prst na čelo
i da se zapita ko je dao pravo nekolicini političara da
rasprodaju državu, da nas nateraju da se odreknemo
makedonskog identiteta i makedonskog jezika stvaranog
vekovima i koji je dao za pravo, protivno Ustavu i zakonima,
da zadire u najsvetije od makedonskog naroda.
Makedonci su iznenađeni i ne
mogu da prihvate kako su pojedini političari kojima je
makedonski narod poverio zadatak izgradnje države, odbrane
makedonskih državnih interesa od strane propagande i
prisvajanja makedonskih vrednosti, za očuvanje makedonskog
nacionalnog bogatstva stvorenog vekovima, učesnici u njegovu
prodaju.
Jedan od najznačajnijih
preporoditelja Makedonije u 19. veku, revolucionar Đorđi
Pulevski, prvi je Makedonac koji je pismeno izjavio da smo
Makedonci i da se naša domovina (država) zove Makedonija.
Iako je bio samoobrazovan, to ga nije sprečilo da uz veliki
trud postigne mnoge uspehe u naučnom radu, a istakao se kao
nastavnik udžbenika, lingvista, leksikograf, pesnik i
izdavač makedonskih narodnih dela.
U zapadnim delovima Makedonije
bio je prvi istoričar, dosledan borac za nacionalno buđenje,
za očuvanje makedonskog identiteta i makedonskog jezika.
Na Balkanu će svima jasno i
glasno reći da su Makedonci poseban narod sa svojim jezikom
i identitetom, koji se razlikuje od svih ostalih. U svojim
delima izrazio je veliku viziju budućnosti Makedonije,
posebno u drugom rečniku, „Rečniku tri jezika“, objavljenom
1875. godine.
„Ljudi se zovu ljudi koji
pripadaju istom rodu i koji govore istim jezikom i koji žive
i druže se jedni sa drugima i koji imaju iste običaje i
pesme i radost, ti ljudi se nazivaju narodom, a mesto u kome
se živi je narod za koji kažu otadžbina iz /Taj narod./Tako
i Makedonci su narod i njihovo mesto/ je Makedonija“.
Pre dve godine, 2020. godine,
Bigorski manastir „Sv. Jovana Krstitelja“ proslavila je
veliki jubilej, 1.000 godina od osnivanja.
Poglavar Makedonske Pravoslavne
Crkve – Ohridske Arhiepiskopije Njegovo Blaženstvo
Arhiepiskop ohridski i makedonski g. Stefana, u pismu za
1000-godišnjicu manastira Bigor „Sv. Jovan Krstitelj“ je
rekao:
„Sveta istorija Crkve prepuna je
svetlih primera, kako pojedinaca, tako i duhovnih središta,
koji su svojim životom i delovanjem ostavili poseban trag u
jednom vremenskom periodu, pa i čitavoj epohi. A ovde, u
Bigorskom, i hram i konaci, i ikone i freske, i krečnjak i
rezbarija u drvetu, i šum nepresušnih česmi, kao da su sve
pohvale u isti glas i sa ista poruka! Ovaj hiljadugodišnji
slavljenik, kome odajemo počast, zahvalnost i posebnu
pažnju, jeste upravo to: zbirka mesta i ličnosti. Bigorski
je postojao, postoji i postojaće za verni narod, kao što je
verni narod postojao, postoji i postojaće za ovo Bogom
blagosloveno mesto. Bigorski je, sam po sebi, neraskidivo
tkivo dela i delatelja, odanih bogoljubaca koji su stvarali
i stvaraju svetu istoriju – istoriju spasenja“.
Zato sve takve poruke, svi
vekovni artefakti o postojanju, vekovnom kontinuitetu i o
posebnosti makedonskog naroda i makedonskog jezika treba da
budu naše uporište i jasan putokaz za budućnost. Makedonija
ima duboke korene i tu istorijsku istinu niko ne sme da
prećuti
8. novembra 2003. godine, na
pravoslavni praznik Mitrovden, obeležena je 1000 godina od
osnivanja manastira „Sveti Jovan Osogovski-Čudotvorac“ kod
Krive Palanke. Ovom prilikom nadležni Arhiepiskop
Pološko-kumanovske Eparhije MPC Mitropolit g. Kiril je u
svom govoru naglasio:
„Makedonija je izvor, početak i
kolevka obrazovanja i kulture na balkanskim i evropskim
prostorima. Naša je časna i sveta patriotska dužnost da
pripadamo, živimo i govorimo za Makedoniju i za našu
nezavisnu svetu Makedonsku Pravoslavnu Crkvu, kako bi oni
zauvek živeli i radili za nas i sa nama“.
Zato sve ove poruke, ovi vekovni
artefakti o postojanju, vekovnom kontinuitetu, posebnosti
makedonskog naroda i makedonskog jezika treba da budu naše
uporište i jasan putokaz za budućnost. Makedonija ima
duboke korene i tu istorijsku istinu niko ne može da
prećuti. Makedonija ima ogroman broj istorijskih znakova,
dokaza, u svim oblastima koji potvrđuju i dokazuju
posebnost, kulturu, tradiciju makedonskog naroda. Tako je
bilo vekovima i tako će biti.
Makedonska istorijska, duhovna,
jezička, identitetska svetinja pripadaju prošlosti,
sadašnjosti i budućnosti, i zato niko nema pravo i ne sme
da uzme slobodu da ih otuđuje, uništava, jer su nam naši
preci, stvaraoci, zadužili da čuvamo ih kao zenicu u oku, da
održavamo, nadograđujemo i da ne zaboravimo naše duboke
korene postojanja.
izvor:
mn.mk ›››