autor tekst 001 ›››

 

 

Kiro Kiproski

 

Lako je braniti se od spoljnog neprijatelja, ali je teško odbraniti se od unutrašnjeg neprijatelja i šteta je uvek velika

„Makedonija je izvor, početak i kolevka obrazovanja i kulture na balkanskim i evropskim prostorima. Naša je časna i sveta patriotska dužnost da pripadamo, da živimo i govorimo za Makedoniju i za našu nezavisnu svetu Makedonsku Pravoslavnu Crkvu, kako bi oni živeli i radili za nas i sa nama zauvek“, poručio je on. dostojanstvenik isporučen pre izvesnog vremena.

 Danas, kada se zemlja suočava sa brojnim izazovima na putu ka EU, takve reči dobijaju još veću težinu

 Vruće leto, paklene julske vrućine, meteorolozi predviđaju da će visoke temperature potrajati, možda su i najava da nas očekuje vruća politička jesen.

 Očekuje se dan kada bi trebalo da počne rasplet političkog čvora koji smo sami zapleli ishitrenim i nepromišljenim političkim potezima i ustupcima na štetu makedonskih nacionalnih interesa, za, bogami, neku zamišljenu i nejasnu evropsku budućnost.

 Institucije ne funkcionišu, ostvaruju se želje nekolicine političkih i vladinih moćnika. Nema ni otkrivanja nezakonitih radnji i zloupotreba državnih funkcionera. Umesto da državne institucije počnu da rade u interesu građana, stiče se utisak da samo pojačavaju metode antidemokratije, pritisaka, kažnjavanja za iznošenje slobodnog mišljenja, pojava koje su bile relevantne za drugi režim i drugi put.

 Protokolom koji smo potpisali sa Bugarskom, sada visimo nad glavom za svaku izgovorenu reč koja se možda nekome u Sofiji neće dopasti. Postajemo zatvorenici u sopstvenoj zemlji, a već su počele da se izriču novčane kazne i suspenzije za iznete stavove koji se ne sviđaju pojedinim uticajnim krugovima u zemlji. Da li su ove mere samo da bi se zaposleni u državnim institucijama zastrašili da se disciplinuju ili će to u narednim mesecima biti redovna praksa na našem neravnom putu ka EU? Stoga, u ovakvim okolnostima nedostatka političke vizije i strategije, nekoliko političkih i ekonomskih analitičara smatra da se temelji nezavisne, nezavisne i suverene Makedonije počinju razbijati i otkopavati.

 Postoji stara makedonska poslovica koja kaže da je lako odbraniti se od spoljnog neprijatelja, ali je teško odbraniti se od domaćeg neprijatelja i šteta je uvek velika. 

Nažalost, upravo se to dešava sa Makedonijom.

 Postoji niz pokazatelja da su upravo makedonski političari svojim nedržavnim potezima, neki manje, neki više, uticali na uništenje Makedonije. Ali, čini se da ovaj proces poslednjih godina dobija na zamahu štetnim sporazumima koje je država potpisala sa susedima, sa ciljem da raščišćavaju put ka EU, a kojima smo se, zapravo, još dublje uprljali u živi pesak. iz koje će se sada teško izvući.

 A razlozi za to su, između ostalih, nedostatak osećaja za državnost, makedonski patriotizam, nepoštovanje ustava i drugih zakonskih propisa, visok stepen korupcije i kriminala, vladavina lažima i prevarama, nepoštovanje volje i glasa. naroda, veliki broj političkih manipulacija itd.

 Iako je u javnosti prezentovano da će prihvatanjem francuskog predloga i protokola sa Bugarskom vrata ka EU biti širom otvorena, vidi se da to uopšte nije tako. Vrata su otvorena samo za dalja makedonska razaranja i poniženja.

 Upravo zbog ovog i proteklog perioda, u prestonici Skoplju i drugim gradovima makedonske države održani su najmasovniji desetodnevni protesti Makedonaca na kojima je narod iskazao revolt protiv pokušaja uništavanja makedonskog nacionalnog supstrata.

 Svaki pošten, odgovoran Makedonac i stanovnik Makedonije treba da stavi prst na čelo i da se zapita ko je dao pravo nekolicini političara da rasprodaju državu, da nas nateraju da se odreknemo makedonskog identiteta i makedonskog jezika stvaranog vekovima i koji je dao za pravo, protivno Ustavu i zakonima, da zadire u najsvetije od makedonskog naroda.

 Makedonci su iznenađeni i ne mogu da prihvate kako su pojedini političari kojima je makedonski narod poverio zadatak izgradnje države, odbrane makedonskih državnih interesa od strane propagande i prisvajanja makedonskih vrednosti, za očuvanje makedonskog nacionalnog bogatstva stvorenog vekovima, učesnici u njegovu prodaju.

 Jedan od najznačajnijih preporoditelja Makedonije u 19. veku, revolucionar Đorđi Pulevski, prvi je Makedonac koji je pismeno izjavio da smo Makedonci i da se naša domovina (država) zove Makedonija. Iako je bio samoobrazovan, to ga nije sprečilo da uz veliki trud postigne mnoge uspehe u naučnom radu, a istakao se kao nastavnik udžbenika, lingvista, leksikograf, pesnik i izdavač makedonskih narodnih dela.

 U zapadnim delovima Makedonije bio je prvi istoričar, dosledan borac za nacionalno buđenje, za očuvanje makedonskog identiteta i makedonskog jezika.

 Na Balkanu će svima jasno i glasno reći da su Makedonci poseban narod sa svojim jezikom i identitetom, koji se razlikuje od svih ostalih. U svojim delima izrazio je veliku viziju budućnosti Makedonije, posebno u drugom rečniku, „Rečniku tri jezika“, objavljenom 1875. godine.

 „Ljudi se zovu ljudi koji pripadaju istom rodu i koji govore istim jezikom i koji žive i druže se jedni sa drugima i koji imaju iste običaje i pesme i radost, ti ljudi se nazivaju narodom, a mesto u kome se živi je narod za koji kažu otadžbina iz /Taj narod./Tako i Makedonci su narod i njihovo mesto/ je Makedonija“.

 Pre dve godine, 2020. godine, Bigorski manastir „Sv. Jovana Krstitelja“ proslavila je veliki jubilej, 1.000 godina od osnivanja.

 Poglavar Makedonske Pravoslavne Crkve – Ohridske Arhiepiskopije Njegovo Blaženstvo Arhiepiskop ohridski i makedonski g. Stefana, u pismu za 1000-godišnjicu manastira Bigor „Sv. Jovan Krstitelj“ je rekao:

 „Sveta istorija Crkve prepuna je svetlih primera, kako pojedinaca, tako i duhovnih središta, koji su svojim životom i delovanjem ostavili poseban trag u jednom vremenskom periodu, pa i čitavoj epohi. A ovde, u Bigorskom, i hram i konaci, i ikone i freske, i krečnjak i rezbarija u drvetu, i šum nepresušnih česmi, kao da su sve pohvale u isti glas i sa ista poruka! Ovaj hiljadugodišnji slavljenik, kome odajemo počast, zahvalnost i posebnu pažnju, jeste upravo to: zbirka mesta i ličnosti. Bigorski je postojao, postoji i postojaće za verni narod, kao što je verni narod postojao, postoji i postojaće za ovo Bogom blagosloveno mesto. Bigorski je, sam po sebi, neraskidivo tkivo dela i delatelja, odanih bogoljubaca koji su stvarali i stvaraju svetu istoriju – istoriju spasenja“.

 Zato sve takve poruke, svi vekovni artefakti o postojanju, vekovnom kontinuitetu i o posebnosti makedonskog naroda i makedonskog jezika treba da budu naše uporište i jasan putokaz za budućnost. Makedonija ima duboke korene i tu istorijsku istinu niko ne sme da prećuti

 8. novembra 2003. godine, na pravoslavni praznik Mitrovden, obeležena je 1000 godina od osnivanja manastira „Sveti Jovan Osogovski-Čudotvorac“ kod Krive Palanke. Ovom prilikom nadležni Arhiepiskop Pološko-kumanovske Eparhije MPC Mitropolit g. Kiril je u svom govoru naglasio:

 „Makedonija je izvor, početak i kolevka obrazovanja i kulture na balkanskim i evropskim prostorima. Naša je časna i sveta patriotska dužnost da pripadamo, živimo i govorimo za Makedoniju i za našu nezavisnu svetu Makedonsku Pravoslavnu Crkvu, kako bi oni zauvek živeli i radili za nas i sa nama“.

 Zato sve ove poruke, ovi vekovni artefakti o postojanju, vekovnom kontinuitetu, posebnosti makedonskog naroda i makedonskog jezika treba da budu naše uporište i jasan putokaz za budućnost. Makedonija ima duboke korene i tu istorijsku istinu niko ne može da prećuti. Makedonija ima ogroman broj istorijskih znakova, dokaza, u svim oblastima koji potvrđuju i dokazuju posebnost, kulturu, tradiciju makedonskog naroda. Tako je bilo vekovima i tako će biti.

 Makedonska istorijska, duhovna, jezička, identitetska svetinja pripadaju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, i zato niko nema pravo i ne sme da uzme slobodu da ih otuđuje, uništava, jer su nam naši preci, stvaraoci, zadužili da čuvamo ih kao zenicu u oku, da održavamo, nadograđujemo i da ne zaboravimo naše duboke korene postojanja.

 izvor: mn.mk ›››