autor citat

 

 

autor: Lav Nikolajevič Tolstoj

 

CITAT

Poznavati Boga moguće je samo u sebi.

Dok ga ne nađeš u sebi, nećeš ga naći nigdje.

Nema Boga za onog ko ne zna da ga nosi u sebi.

autor citat

 

 

autor citat

 

 

autor: Lav Nikolajevič Tolstoj

 

CITAT

Tajna Srećnog Života Po Tolstoju: 20 Rečenica Za Razmišljanje 

01. Svi na svetu razmišljaju o načinu da promene društvo, a niko ne razmišlja o tome da promeni sebe.

02. Sve dolazi u pravom trenutku onom ko zna da čeka.

03. Sve srećne porodice liče jedna na drugu, sve nesrećne porodice nesrećne su na svoj način.

04. Sve velike stvari su uvek jednosttavne i skromne.

05. Dva najmoćnija ratnika su strpljenje i vreme.

06. Uvek mislimo da nas vole jer  smo dobri, a nikada nam ne padne na pamet da su dobri oni koji nas vole.

07. Ljubav je život, i sve što razumem, razumem zbog ljubavi.

08. Kada nekoga voliš, voliš zbog onoga što jeste, a ne zbog onoga što bi želeo da bude.

09. Gubimo jer govorimo sebi da smo izgubili.

10. Najveće istine su jednostavne.

11. Istina je kao i zlato. Ne raste, već se dobija kada se sa njega spere sve što nije zlatno.

12. Prvi uslov sreće je da se veza izmešu čoveka i prirode ne prekine.

13. Pravi poziv svakog čoveka je da služi drugima.

14. Greška se ne ispravlja greškom, kao što se ni zlo ne popravlja zlom.

15. Sreća ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, već od načina na koji ih vidimo.

16. Ako želiš da budeš srećan, budi.

17. Postoji samo jedan važan trenutak, a to je Sada. To je jedini trenutak kada imamo neku moć u rukama.

18. Zlo ne prestaje da bude zlo samo zato što većina veruje u njega.

19. Čovek može da proživi fantastičan život, samo ako zna kako da radi i kako da voli.

20. Uhvati trenutak sreće, voli i budi voljen! To je jedina realnost života, a sve ostalo je varka.

priredila: Tamara

izvor: dobrarec.rs ›››

 

 

autor citat

 

 

autor: Lav Nikolajevič Tolstoj

 

CITAT

- Nama je dato jedno, ali zato neotuđivo blago ljubavi. Samo voli, i sve je radost: i nebo, i drveće, i ljudi, pa i ti sam. A mi tražimo sreću u svemu, samo ne u ljubavi. I to traženje sreće u bogatstvu, vlasti, slavi, izuzetnoj ljubavi, sve to ne samo što ne pruža sreću, nego je sigurno oduzima. 

- Kada 1901. godine nije dobio (tada prvi put dodeljenu) Nobelovu nagradu za književnost  Lav Nikolajevič Tolstoj je rekao: „Primo, to me lišilo velikih neprilika, neprilika da raspolažem tim novcem koji, kao i svaki novac, po mom uverenju, može samo dovesti do zla. Secundo, to je bio povod da mi se iskaže čast i da osetim užitak primajući izraze simpatija od toliko ljudi koje visoko cenim iako ih ne poznajem.“

Tolstoj o Dostojevskom Ljudi su poput reka: voda je ista kod svih i ista svugde, ali svaka reka ponekad biva uska, zatim brza, ponekad široka, tiha, bistra, ponekad hladna, pa mutna, a zatim topla. Kao i ljudi. Svaka osoba nosi u sebi početke svih svojstava ljudi i ponekad ispoljava jedno, ponekad drugo, a ponekad često uopšte ne liči na sebe, ostajući sve jedno i isto. Za neke ljude ove promene su posebno dramatične. 

- Snaga svake vlade počiva na neznanju ljudi i to znaju i zato će se uvek boriti protiv prosvećivanja. Vreme je da to shvatimo.  

Najpouzdanije obeležje istine je jasnost. Laž je uvek složena i mnogorečiva. Da biste časno živeli, mora se suziti, zbuniti, boriti se, praviti greške, počinjati i odustajati, i počinjati ponovo i bacati se ponovo, i večno se boriti i gubiti. A smirenost je – duševna podlost.  

- Sve srećne porodice su nalik jedna drugoj; svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.

- I ako si nesrećan, a ja znam da si nesrećan, pomisli da to što ti se ovde predlaže nisam izmislio ja, nego je plod duhovnih napora svih najvećih, najblistavijih umova i srca ljudskih, i da je samo u tome jedino sredstvo da se izbaviš od svoje nesreće i zadobiješ najveće blago dostupno čoveku u ovom životu. Eto to sam hteo, pre nego što umrem, da kažem svojoj braći.  

- Glavni uzrok porodičnih nesreća je u tome što su ljudi vaspitani u misli da brak pruža sreću. Braku privlači polni nagon koji poprima vid obećanja, nade na sreću, što podržavaju i javno mnenje i literatura, ali brak ne samo da nije sreća, već je uvek patnja kojom se čovek iskupljuje za zadovoljenje polne želje, patnja u vidu nesreće, ropstva, zasićenosti, odvratnosti, svakojakih duhovnoh i fizičkih poroka supružnika koje treba podnositi: zloba, glupost, laganje, sujeta, pijanstvo, lenjost, tvrdičluk, koristoljublje, razvrat – svi poroci koje je naročito teško podnositi ne u sebi već u drugom, a patiti od njih kao od svojih; i isto takvi fizički poroci: ružnoća, nečistoća, zadah, rane, ludilo…, koje je još teže podnositi u drugom. (L. N. Tolstoj, Dnevnik, 13. oktobar 1899, Jasna Poljana)  

- Otkinuo sam cvet i bacio. Toliko ih je mnogo da mi nije žao. Mi ne cenimo onu jedinstvenu lepotu živih bića i uništavamo ih, bez žaljenja, ne samo biljke, već i životinje, ljude. Njih je toliko mnogo. Kultura – civilizacija i nije ništa drugo do uništenje tih lepota i njihovo zamenjivanje. A čime? Kafanom , pozorištem…

izvor: balasevic.in.rs ›››