G
autor
citat
autor:
Lav Nikolajevič
Tolstoj
CITAT
Poznavati Boga moguće je samo u
sebi.
Dok ga ne nađeš u sebi, nećeš ga
naći nigdje.
Nema Boga za onog ko ne zna da ga
nosi u sebi.
autor
citat
G
autor
citat
autor:
Lav Nikolajevič
Tolstoj
CITAT
Tajna Srećnog Života Po Tolstoju: 20 Rečenica Za
Razmišljanje
01. Svi na
svetu razmišljaju o načinu da promene društvo, a niko ne
razmišlja o tome da promeni sebe.
02. Sve dolazi
u pravom trenutku onom ko zna da čeka.
03. Sve srećne
porodice liče jedna na drugu, sve nesrećne porodice nesrećne
su na svoj način.
04. Sve velike
stvari su uvek jednosttavne i skromne.
05. Dva
najmoćnija ratnika su strpljenje i vreme.
06. Uvek
mislimo da nas vole jer smo dobri, a nikada nam ne padne na
pamet da su dobri oni koji nas vole.
07. Ljubav je
život, i sve što razumem, razumem zbog ljubavi.
08. Kada
nekoga voliš, voliš zbog onoga što jeste, a ne zbog onoga
što bi želeo da bude.
09. Gubimo jer
govorimo sebi da smo izgubili.
10. Najveće
istine su jednostavne.
11. Istina je
kao i zlato. Ne raste, već se dobija kada se sa njega spere
sve što nije zlatno.
12. Prvi uslov
sreće je da se veza izmešu čoveka i prirode ne prekine.
13. Pravi
poziv svakog čoveka je da služi drugima.
14. Greška se
ne ispravlja greškom, kao što se ni zlo ne popravlja zlom.
15. Sreća ne
zavisi od spoljašnjih okolnosti, već od načina na koji ih
vidimo.
16. Ako želiš
da budeš srećan, budi.
17. Postoji
samo jedan važan trenutak, a to je Sada. To je jedini
trenutak kada imamo neku moć u rukama.
18. Zlo ne prestaje
da bude zlo samo zato što većina veruje u njega.
19. Čovek može
da proživi fantastičan život, samo ako zna kako da radi i
kako da voli.
20. Uhvati
trenutak sreće, voli i budi voljen! To je jedina realnost
života, a sve ostalo je varka.
priredila: Tamara
izvor: dobrarec.rs
›››
G
autor
citat
autor:
Lav Nikolajevič
Tolstoj
CITAT
- Nama je dato jedno, ali zato neotuđivo blago ljubavi. Samo
voli, i sve je radost: i nebo, i drveće, i ljudi, pa i ti
sam. A mi tražimo sreću u svemu, samo ne u ljubavi. I to
traženje sreće u bogatstvu, vlasti, slavi, izuzetnoj ljubavi,
sve to ne samo što ne pruža sreću, nego je sigurno oduzima.
- Kada 1901. godine nije dobio (tada prvi put dodeljenu)
Nobelovu nagradu za književnost Lav Nikolajevič Tolstoj je
rekao: „Primo, to me lišilo velikih neprilika, neprilika da
raspolažem tim novcem koji, kao i svaki novac, po mom
uverenju, može samo dovesti do zla. Secundo, to je bio povod
da mi se iskaže čast i da osetim užitak primajući izraze
simpatija od toliko ljudi koje visoko cenim iako ih ne
poznajem.“
Tolstoj o Dostojevskom Ljudi su poput reka: voda je ista kod
svih i ista svugde, ali svaka reka ponekad biva uska, zatim
brza, ponekad široka, tiha, bistra, ponekad hladna, pa mutna,
a zatim topla. Kao i ljudi. Svaka osoba nosi u sebi početke
svih svojstava ljudi i ponekad ispoljava jedno, ponekad
drugo, a ponekad često uopšte ne liči na sebe, ostajući sve
jedno i isto. Za neke ljude ove promene su posebno
dramatične.
- Snaga svake vlade počiva na neznanju ljudi i to znaju i
zato će se uvek boriti protiv prosvećivanja. Vreme je da
to shvatimo.
Najpouzdanije obeležje istine je jasnost. Laž je uvek
složena i mnogorečiva. Da biste časno živeli, mora se suziti,
zbuniti, boriti se, praviti greške, počinjati i odustajati,
i počinjati ponovo i bacati se ponovo, i večno se boriti i
gubiti. A smirenost je – duševna podlost.
- Sve srećne porodice su nalik jedna drugoj; svaka nesrećna
porodica nesrećna je na svoj način.
- I ako si nesrećan, a ja znam da si nesrećan, pomisli da to
što ti se ovde predlaže nisam izmislio ja, nego je plod
duhovnih napora svih najvećih, najblistavijih umova i srca
ljudskih, i da je samo u tome jedino sredstvo da se izbaviš
od svoje nesreće i zadobiješ najveće blago dostupno čoveku u
ovom životu. Eto to sam hteo, pre nego što umrem, da kažem
svojoj braći.
- Glavni uzrok porodičnih nesreća je u tome što su ljudi
vaspitani u misli da brak pruža sreću. Braku privlači polni
nagon koji poprima vid obećanja, nade na sreću, što
podržavaju i javno mnenje i literatura, ali brak ne samo da
nije sreća, već je uvek patnja kojom se čovek iskupljuje za
zadovoljenje polne želje, patnja u vidu nesreće, ropstva,
zasićenosti, odvratnosti, svakojakih duhovnoh i fizičkih
poroka supružnika koje treba podnositi: zloba, glupost,
laganje, sujeta, pijanstvo, lenjost, tvrdičluk,
koristoljublje, razvrat – svi poroci koje je naročito teško
podnositi ne u sebi već u drugom, a patiti od njih kao od
svojih; i isto takvi fizički poroci: ružnoća, nečistoća,
zadah, rane, ludilo…, koje je još teže podnositi u drugom.
(L. N. Tolstoj, Dnevnik, 13. oktobar 1899, Jasna Poljana)
- Otkinuo sam cvet i bacio. Toliko ih je mnogo da mi nije
žao. Mi ne cenimo onu jedinstvenu lepotu živih bića i
uništavamo ih, bez žaljenja, ne samo biljke, već i životinje,
ljude. Njih je toliko mnogo. Kultura – civilizacija i nije
ništa drugo do uništenje tih lepota i njihovo zamenjivanje.
A čime? Kafanom , pozorištem…
izvor: balasevic.in.rs ›››
G
|