Strah stalno vri ispod površine
moralne brige i preti da destabilizuje demokratiju. U ovom
trenutku, strah se širi našom nacijom poput šumskog požara:
strah od opadajućeg životnog standarda, od nezaposlenosti,
od nedostatka zdravstvene nege u trenucima kada nam je ona
neophodna; strah od kraja američkog sna, u kojem ste mogli
biti sigurni da ćete vrednim radom obezbediti pristojan i
stabilan život za svoju decu i da će ona živeti još bolje od
vas ako i sama budu vredno radila.
Naš narativ straha govori nam da
se mogu desiti vrlo loše stvari. Građani mogu postati
indiferentni prema istini i umesto nje izabrati utehu
izolovane grupe istomišljenika koji ponavljaju laži koje
čuju jedni od drugih. Oni mogu postati previše uplašeni da
progovore javno, i umesto toga pronaći utehu u vođi koji im
nudi osećaj sigurnosti majčine utrobe. A mogu postati i
nasilni prema drugima, kriveći ih za bol izazvan strahom.