Po pravilu, i zvanične
institucije i većina stručne i šire javnosti vakcinaciju
smatraju „najvećim dostignućem medicine“. Opšte je
prihvaćeno da vakcinacija nije samo bezbedna i korisna za
stanovništvo, već da je često čak i hitna, neophodna i
opravdana mera koja se može i treba sprovesti bez obzira na
moguće brige pojedinaca koji joj se podvrgavaju. Međutim,
detaljna analiza ovih najčešćih, najočiglednijih i
najutvrđenijih tvrdnji o vakcinaciji pokazuje da su to pre
svega ideološki konstrukti, odnosno interesno zasnovani
konstrukti stvarnosti, koji, na osnovu ogromne
društveno-političko-ekonomske moći, tvrde sebe na račun
drugih i drugih konstrukata. Drugim rečima, pažljivija
analiza najčešćih tvrdnji o vakcinaciji, tvrdnji koje
opravdavaju, pa čak i legitimišu prinudnu vakcinaciju
celokupne populacije, otkriva njihovu slabost, rupe, često
čak i nerealnost. Osnovno istraživačko pitanje je analiza
ideoloških konstrukata i samorazumljivih pretpostavki
vezanih i za vakcinaciju, sa posebnim akcentom na argumente
i politike vezane za legitimizaciju, legalizaciju i
sprovođenje vakcinacije. Osnovno pitanje je koliko je svaka
izjava "istina" i u kojoj meri je pojedinačna tvrdnja samo
ideološki konstrukt koji se, na osnovu društvene moći
provakcinacione strane, uspostavio na račun drugih i
drugačijih konstrukata.
_001.jpg)