Ljudi
da bi živjeli moraju se hraniti i fizičkom ali i duhovnom
hranom. Fizičkom hranom hranimo tijelo, duhovnom hranom
hranimo duh. Ako se ne hranimo duhovnom hranom, zapadamo u
depresiju, bezvoljnost itd... Da vidimo ta kaze dr. Milisav
Nikolic ,sportski doktor na temu Zdrave duhovnosti :
"Najvažniji princip zdravog života je zdrava duhovnost.
Čovjek koji nema mir može da oboli od svake bolesti, bez
obzira koliko se zdravo hranio i pravilno izvršavao druge
zdravstvene obaveze.
U zemljama Bliskog Istoka, gdje su nastale sve
monoteističke religije (judaizam, hrišćanstvo i islam),
ljudi se pozdravljaju rečima: „Mir tebi!” (hebrejski „Šalom”,
arapski „Selam”).
Ukoliko nekom žele da postave najčešće postavljano pitanje:
„Kako si?“ oni pitaju: „Kakav je tvoj mir?” Mir je nešto najvažnije što možemo da posedujemo.
To je najveće blago koje imamo i koje bi trebali naročito da
čuvamo. Ako ne budemo imali bogatstvo mira, nećemo imati ni
druga bogatstva - materijalna, prirodna, porodična.
Čovjek koji je izgubio mir u stanju je da uništava samog
sebe i sve oko sebe. Sa druge strane, čovjek koji ima mir u
svom srcu, u stanju je da ostvari podvige i rezultate kakve
ni sam ne može da zamisli u najboljim snovima. Zato je
dostizanje mira primarni cilj kojem bi čovjek trebao da teži
u životu. Da bi dostigao mir, čovek treba da ima pravilne
ciljeve u životu.
Čovjekov glavni cilj u životu trebao bi da bude da
stvara iskrene prijatelje, da bude okružen njima, i da
zajedno sa njima učestvuje u stvaranju novih prijatelja. Kada
smo okruženi onima koji nas vole, naš mir nikada neće biti
ugrožen. U prisustvu djece, koja su dobra i kojima je
najveća želja da nas nečim obraduju, mi ćemo uvek biti
smireni, radosni i spokojni. Bog je stvorio čoveka da živi u
prirodi, u okruženju velike i brojne porodice. Ne tako davno,
velika većina svjetske populacije je živela u prirodnom
ambijentu, a u istom domaćinstvu je zajedno živelo nekoliko
generacija - srećno i zadovoljno.
Deda, otac, sin, unuk i praunuk, sa svojim porodicama,
međusobno su se nadopunjavali i sarađivali u stvaranju onoga
što je najvrijednije, a to su ljudi koji su nam prijatelji i
koji nas vole. Nekada su se ljudi takmičili u gostoprimstvu
i ljubaznosti, a sve sa ciljem da pruže ljudima ljubav i
učine ih da i oni budu takvi - da kao ljubazni i moralni
ljudi budu deo kruga prijatelja koji brinu jedni o drugima.
Ali, za sreću u životu nije neophodno da imamo mnogo
prijatelja. Dovoljno je da imamo samo jednog, pa da
opet imamo za koga da živimo i kome da se radujemo"
izvor: ilirikum.net
›››
.jpg)