Tekst

autor tekst 001 ›››

Mira Dobravec

Sigurna sam: moje vreme tek počinje!

Tako kaže Mira Dobravec, publicista, koja je pre dve godine otišla u penziju, sa 60. „Samo zapiši godine brojem“, kaže, nemam rezerve prema tome. Naprotiv: „Sigurna sam: moje vreme tek počinje!“

Razgovor se odvija u garaži, koje više nema jer ju je sagovornik uredio u svetlu rezidenciju. Kada uđete, osećate pozitivnu energiju. Mnogo svetla, nekoliko žarišnih tačaka u boji, nekoliko funkcionalnih uglova, važnih objekata odmah na ulazu i cveća svuda. Kuća se uvek prilagođavala promenljivim potrebama velike porodice (4 dece, do sada 9 unučadi). Mira u donjem spratu štiti svoje temelje.

Kažete da već 25 godina pišete razne tekstove, uglavnom za decu. I da ćete se pozabaviti knjigom. Koja je osnovna poruka vašeg pisanja?

„Želela bih da kažem ljudima da je svet lep, da život može biti lep ako se odlučite za to. Da svako jutro imate izbor dobrog ili lošeg dana. Kako odlučite. Što više daješ, više imaš.'

Kako biste opisali svoj život?

„Život mi izgleda kao škola. Radiš mnogo stvari, čak i gluposti, lupaš glavom o zid, hoćeš da sve bude tvoje...“

Ali?

"Ali život ide svojim putem, i na kraju, to je najbolji način."

Da li si religiozan?

„Uverena sam da svako ima svoju misiju u životu. I da stvari imaju svoje značenje. Verna sam i uveren da svi putujemo kući. Neki pozlate kupe, ali na kraju svi stignu na poslednju stanicu kada dođe vreme da siđu“.

Čini li se da u naše vreme ima više sumnje nego vere?

„Morate proći kroz sumnje da biste došli do vere. Moje životno iskustvo potvrđuje ovo uverenje. Tražila sam i druge odgovore, ali sam se vratila na bakinu brojanicu“.

Crkva je optužena za mnoge stvari...

„Mnoge stvari su opravdane. Ali svestna sam da je ružna slika Crkve i moja odgovornost. Ono što smatram najpogrešnijim u Crkvi kao organizaciji je nedostatak unutrašnje refleksije, kritike i povratnih informacija."

Kako gledate na nevernike?

"Da li su oni? Gledam ih uglavnom s ljubavlju, boli me kada naiđem na nestrpljenje. Sa jedne ili druge strane. Ali sigurna sam da su ljudi u osnovi dobri."

Vaša kuća je izgorela...?'

„Da, bila su to teška vremena. Muž je bio teško bolestan šest godina. Ali i ovo vreme je bilo veoma lepo i bogato. 2000. godine nam je izgorela kuća. Izvukli smo se, ali je sve izgorelo. Najviše žalim za knjigama. Onda se dogodilo čudo! Došli su dobri ljudi, mnoge od njih nisam poznavala a mnogima nisam mogla ni da se zahvalim. Dozvolite mi da im se zahvalim na ovom mestu. Došao je transporter i odneo ostatke na deponiju. Došli su dobri ljudi, sve organizovali, uradili stvari, skupili novac. Kada je došao ceo razred, radili su po ceo dan. I sami dobri ljudi. Volela bih da napišem knjigu o tome."

Knjiga o vrednostima?

„Kažu da smo izgubili vrednosnu orijentaciju. Ali sve osnovne vrednosti su i dalje tu, poput sunca i ljubavi, priznali to ili ne. Sve ove vrednosti su uvek bile tu. Postoje vrednosti, samo ljudi lutaju u mraku. Na sreću, ne svi i ne uvek“.

Vrednosti koje ne možete kupiti?

„U dnu svakog srca je potreba za ljubavlju, dobrotom, sigurnošću, srećom. To se novcem ne može kupiti, kako stoji u romanu U vrtlogu, možete kupiti samo zamene. Ovaj mentalitet već uzima maha, zajedno sa spoznajom da se ne može sedeti na više od jedne stolice. I da ne morate da idete daleko ako želite da vidite i doživite nešto lepo, samo morate da idete dublje“.

O trećem periodu života?

„Pitam se koliko dugo se čovek sprema za drugi period života, a onda upada u treći. Ponekad je stara majka sedela za šporetom, gulila pasulj i pričala deci bajke. Ali sada stari ljudi često žive bez smisla. Jer kažu da mlađe generacije nemaju više šta da nauče od starijih. Ali sigurna sam da to nije slučaj. Zaista, svako je uslovljen predrasudama svog vremena. Ali uprkos mnogim promenama, život je u suštini i dalje isti, strah je isti, ljubav je ista, očekivanja su ista. Najveći značaj pridajem čežnji. Srećom, lepotom, kako se to zamišlja.'

Šta je najgore u životu?

„Razdvajanje ljudi. I nejednakosti: s jedne strane u svetu ima viškova, s druge je manjka. Ali da ponovim: uverena sam da je na dnu svakog čoveka dobrota i ljubav. Samo su zakopane na različitim dubinama. Imam puno poverenja u mlade ljude, sposobni su i mnogo razmišljaju. Neki već vide dublje, drugi shvataju šta vrednosti nisu. I oni će se okrenuti na drugu stranu. Oni koji su u tome duže mogu pomoći. Starešine mogu biti dobar primer. Toliko o setvi i o tome šta raste. Ako ne seješ, ništa ne raste“.

autor tekst ›››