Tekst

autor tekst 001 ›››

Naser Selmani

Tajna policija duboke države vlada RS Makedonijom

Zoran Zaev je jedan od retkih makedonskih političara koji mogu da donose smele političke odluke. Ni u Makedoniji ni u Srbiji niko ne želi da priča o zločinima jugoslovenskog diktatora Tita. Vlada Ljubča Georgijevskog je srušena 2001. godine, kako bi se sprečilo otvaranje Makedonije prema Bugarskoj i Albaniji. Jugoslavija se nikada neće oporaviti. Beograd koristi Srpsku pravoslavnu crkvu da potčini druge pravoslavne narode, zbog čega ne priznaje autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve. VMRO-DPMNE je danas najprosrpskija stranka u RS Makedoniji. Albanski političari u RS Makedoniji, Kosovu i samoj Albaniji služe stranim interesima, uključujući i srpske. Ne možete imati slobodne medije u zarobljenoj zemlji.

Ovo je u ekskluzivnom intervjuu za BGNES izjavio jedan od najpoznatijih makedonskih publicista Naser Selmani, koji je bio dugogodišnji predsednik Udruženja novinara Makedonije. Trenutno je glavni i odgovorni urednik autoritativnog sajta zoom.mk Agencija BGNES objavljuje ceo tekst intervjua: BGNES: Zoran Zaev izjavio da je bivša Jugoslavija zidom odvojila Makedoniju od Bugarske. Šta je Zaev mislio pod tim? Naser Selmani: Zaev je jedan od retkih makedonskih političara koji može da donosi smele političke odluke, što je pokazao potpisivanjem Sporazuma sa Grčkom. Po mom mišljenju, u ovom intervjuu nije imao dovoljno vremena da objasni zašto je to rekao. Nije Jugoslavija podigla zid, već je iskoristila situaciju posle 1948. kada su Sovjetski Savez i Tito prekinuli svoje odnose, što je za Jugoslaviju bilo dobrodošlo, i izolovala stanovništvo koje je imalo simpatije prema Bugarskoj. S druge strane, izolacija sa Albanijom dovela je do toga da se ne može kontaktirati albansko stanovništvo na Kosovu i u Makedoniji. Jugoslavija jednostavno koristi odnose koje su stvorili veliki igrači. Tito nije uradio ništa novo. U Makedoniji i dalje vladaju simpatije prema Titu i smatraju ga diktatorom, ali dobrim diktatorom. Ovo je šizofrena retorika koja se koristi u Makedoniji. Prema njenim rečima, postoje dobri i loši diktatori, a on je jedan od dobrih. Šta je Tito uradio? Nije učinio ništa osim što je potpisao Jaltski sporazum (između Staljina, Čerčila i Ruzvelta). Jugoslavija je bila podeljena na 50-50 zona uticaja i Tito se striktno pridržavao ovog sporazuma. Niko ne spori da je Tito bio iskusan političar. Ali pretvoriti ga u anđela je najveća glupost. Ni u Makedoniji ni u Srbiji niko ne želi da priča o zločinima za vreme Titovog režima. Niko ne kaže da u periodu ove uprave – oko 35 godina, da se slovensko stanovništvo u Makedoniji, koje je gajilo simpatije prema Bugarskoj, nije dobro tretiralo. Nije slučajno da je u ovom periodu između 200 i 300.000 Albanaca proterano iz Makedonije i Kosova i emigriralo u Tursku. Oni koji danas hvale Tita treba da znaju i drugu istinu, da bi shvatili da mi koji ga ne volimo imamo razloga za ovo. Za vreme njegovog režima bila je velika nepravda prema nekim narodima. U tom smislu mislim da je ovde Zaev protitovski, ali u stvarnosti, pošto takva ideologija više ne postoji, on govori o prosrpskoj politici u Makedoniji. Očigledno, to je usvojila srpska politika i Beograd eksploatiše ovu renesansu projugoslovenstva u Makedoniji: da je bilo jako dobro, da smo živeli veoma dobro. Oni manipulišu osećanjima običnih ljudi, da će, ako nekako obnove ovu strukturu, ljudi ponovo dobro živeti. To je mrtva ideja i nikada se neće vratiti. Uostalom, ako je ova ideja – jugoslovenska – bila zaista dobra, kako su onda sami Sloveni želeli da napuste ovu formaciju? Ako je u Jugoslaviji bilo tako dobro, zašto su se neki slovenski narodi od nje otrgli i kroz rat? To su relikti tog vremena, koji su, nažalost, još uvek jaki u Makedoniji i imaju snažan uticaj na nju. Najveći nedostatak je što od proglašenja nezavisnosti Makedonije, makedonska opozicija nikada nije bila prosrpska kao sada. Gruevski je otišao, ali je ostavio svoje sledbenike. S druge strane, Zaev ima snažan prosrpski uticaj u samoj stranci. U ovoj situaciji mislim da su Zaevu „vezane ruke” i da bi teško mogao da pobedi ovu politiku koja u praksi trenutno dominira u Makedoniji.

BGNES: Bivši premijer Lubčo Georgievski nedavno je izjavio da Makedoniju kontroliše „duboka država”. Ko radi protiv državnih interesa zemlje? Nasser Selmani: To je ista struktura. Ili ne želimo da prihvatimo, ili se pravimo da ne znamo, da je ova struktura, koja je vladala ovom teritorijom od 1945. do 1990. godine, izgradila takve strukture u sistemu bezbednosti, u akademskoj zajednici, medijima, u svim strateškim oblastima društva. gde se stalno gurala teza da su Makedonci ugroženi od Bugara i Albanaca. Zašto? Jer ako je tačno da je slovensko stanovništvo ugroženo od Bugara, s jedne strane, i Albanaca, s druge strane, ostavljaju vas nezaštićenim. U takvom slučaju bilo bi normalno da im neko priskoči u pomoć i spase ih. A ko je to? – Srbija, jer Srbija ne može da igra nijednu drugu žicu osim ove, pošto ovde ima oko 20-30.000 Srba. Ona ne može da igra na etničku kartu. Ali ako eksploatiše tezu da je slovensko stanovništvo od nekoga ugroženo, onda je logično da se Srbija pojavi kao njen zaštitnik. I ova teza se eksploatiše 45 godina. i ima korene u Makedoniji. Teško je ljudima koji imaju 45 godina. iz školske klupe da ih izgradi kao pojedince, da ih preko noći ubedi da to nije baš tako. Ljubčo Georgijevski tako govori jer je tipičnim političkim udbaškim metodama praktično svrgnut sa vlasti. Prvo je usledio skandal sa prisluškivanjem – sećate se kako je Crvenkovski izašao i objavio da je makedonska policija prisluškivala građane, pa čak i strane ambasade, to je izazvalo političku krizu, a onda se dogodio sukob 2001. godine, koji nije ništa drugo do zloupotreba jugoslovenskih tajne službe, koja svuda ima svoje strukture. Vratila je svoje saradnike sa Zapada da rade poslove srpske politike. A šta je bio zadatak? Ne dozvolite da Lubčo Georgievski i Arben Džaferi otvore Makedoniju Albaniji i Bugarskoj. Makedonija ne može da se razvija kao država ako nema normalne odnose sa svim svojim susedima. Sa takvom antibugarskom retorikom, Makedonija neće moći da se uspostavi kao stabilna i prosperitetna zemlja u regionu. Ono što je važnije jeste izveštaj (EK – prim. prim.), koji je još pouzdaniji i koji je 2015.g. pokazao i naglasio da je Makedonija porobljena zemlja. Drugim rečima, Makedonija funkcioniše kao policijska država. Evropljani su delikatniji i ne žele da zvuči tako grubo. Zahvaljujući skandalu prisluškivanja, videli smo kako ova država funkcioniše. U praksi, njime se i dalje upravlja tipičnim policijskim metodama. Šef tajne policije je glavni čovek u državi – ne premijer, predsednik, ministri ili parlament. Mijalkov je praktično bio kralj Makedonije, koji odlučuje ko će biti premijer, ko će biti ministri, ko će biti poslanici, kako će se birati sudije, kako će se raspoređivati sudski predmeti, kako će se objavljivati u medijima, ako postoji je nešto što je istaknuto njegovom službom u Makedoniji. To nisu pretpostavke, već činjenice koje su potvrdili evropski stručnjaci. Šta se desilo? Vlast se promenila. I šta s tim? U stvarnosti, Gruevski nije stvorio ništa novo, već je samo pokazao ružno lice ovog režima. Šta je Zaev uradio nakon dolaska na vlast 2017. godine? Ništa! Svi su ambiciozni. Gruevski je pobegao. Da li je, po Vašem mišljenju, mogao da pobegne u Mađarsku da nije imao dozvolu? Može li neko tako lako da pređe 3-4 granice? Igraju se scenariji pred građanima, da će neko za nešto snositi odgovornost, a u stvarnosti se to ne traži. A znate li zašto? Zato što su ovi ljudi učestvovali u igri „duboke države“. Ove gomile nisu izmakle kontroli. Ne možete kriviti samo njega za sve što je Gruevski uradio. Ono što je uradio Gruevski, uradio je režim izgrađen u Makedoniji. A ovaj režim je još uvek živ. Sve dok se ova nasilna politička kriminalna struktura ne raspusti, ova zemlja ne samo da se neće integrisati u Evropu, već će imati problematičnu budućnost.

BGNES: Zašto se u Skoplju slavi Sv. Sava i kakva se poruka ovim šalje? Naser Selmani: Sv. Save slavi se jer je zakonom o praznicima Vlada Gruevskog prihvatila predlog srpske zajednice da se slavi njihov nacionalni praznik i da to bude Sv. Sava. To nije problem Srba i zašto je albanska stranka, koja je tada bila na vlasti, prihvatila da se ovaj praznik obeležava kao najvažniji za srpsku zajednicu u Makedoniji. Poređenja radi, Albanci slave Dan albanskog pisma, a Turci - dan kada je otvorena prva škola. Mislite li da su Srbi izabrali da poštuju Sv. Sava? Ko je sv. Sava? Prvi je arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve. Zato Srpska crkva ne priznaje autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve. Šta ovim pokazuje Srpska crkva ili srpska država? Da su ovi pravoslavni narodi koji ovde žive Srbi. Nije slučajno što Vučić u Beogradu gradi spomenik Stefanu Nemanji. I to ne sa krstom, koji je simbol hrišćanstva, već sa mačem. Verovatno vam zvuči kao naivna priča, ali uopšte nije tako. Iza ove politike stoji velika, ozbiljna zemlja, kakva je Rusija. Već u 18. veku, 1774 sporazumom između Osmanskog carstva i carske Rusije Visoka porta priznaje pravo Rusiji da se izjašnjava kao branilac pravoslavnog stanovništva. U praksi, od tada ruski uticaj na Balkanu prolazi kroz crkvu i ovi sveštenici nisu bili propovednici i branioci hrišćanstva, Božijeg promisla, već su bili obični agenti jedne politike. Nije slučajno što se srpska politika vezuje za pravoslavlje. Preko njega su Srbi vezali mnoge druge narode i na osnovu toga imaju nacionalnu državu. Sve ostale zemlje su izgrađene na osnovu sopstvene nacionalne istorije. Zašto se verski sukob ističe kao nacionalni prioritet? Jer inače Srbi ne mogu imati pretenzije na Kosovo, na Makedoniju, na Sandžak, gde Srbi žive? Može, ako stoji na karti pravoslavlja. Jer tokom srednjeg veka srpska država je stigla do Soluna. Ali nije tačno da je ovo bila samo srpska kraljevina, već je bila kraljevina Srba, Bugara i Albanaca. Posle tog vremena za ljude nije bilo važno da li su Albanci, Srbi, Bugari ili Grci, već je bila važna verska pripadnost. Sada se vraća u drugom obliku, ali suština se nije promenila. Želim da kažem da preko Srbije Rusija pokušava da povrati svoj uticaj na Balkanu. U Makedoniji je makedonska politička elita napravila katastrofalnu grešku, nastavivši da forsira za srpsku kartu. Bojim se da bi se makedonsko moglo završiti zbog načina na koji pokušavaju da lansiraju ovu ideju kao Jugoslavija. Nadam se da u Makedoniji ima razumnih ljudi koji će osetiti srpsku zamku i neće upasti u nju, jer će to neminovno dovesti do sukoba sa drugim narodima. Makedonci nemaju koristi od toga da Bugare ili Albance prave svojim neprijateljima. Vi ste im potrebni kao država da biste razvijali normalne odnose i sarađivali kao susedi na osnovu međusobnog poštovanja i razumevanja.

BGNES: Zašto albanski političari u Skoplju ćute o uvođenju srpskog jezika u osnovne škole? Naser Semlani: Postoji mnogo razloga. Ako je ova jugoslovenska država uspela da stvori strukturu među slovenskim stanovništvom, koje još uvek oseća nostalgiju za ovim jugoslovenstvom i vezuje se za interese Srbije, stvorila je i svoje prijatelje među Albancima. Ne treba zatvarati oči pred činjenicom da još uvek ima Albanaca koji odlučuju u oblasti politike, koji i dalje održavaju odnose sa Beogradom. Šta je bio Tačijev predlog za razmenu teritorija između Kosova i Srbije? Kakva je politika Edija Rame koji je južnu Albaniju pretvorio u masovno groblje, u kojem Grčka traži kosti grčkih vojnika? To pokazuje da političku elitu, ne u Skoplju, već u Tirani i Prištini, kontroliše Beograd, a preko njih i Skoplje. I ne treba više zatvarati oči pred ovom činjenicom. Ova politika je veoma pametna. Navešću vam primer: Godine 1993-1994. Crvenkovski je odbio da otvori pedagoški fakultet u Tetovu koji bi obučavao nastavnike albanskog jezika za osnovne i srednje škole. Bio je protiv toga. Godine 2002 pristao na otvaranje 3-4 univerziteta. Znaš li zašto? Razlog je taj što Crvenkovskom i ljudima iza njega nije bilo stalo da se Albanci obrazuju, već da proizvode funkcionalno nepismene ljude. Ovi funkcionalni nepismeni su danas u politici, u parlamentu, glume ministre u vladi, kmetove gradova. A sad me pitaš zašto ćute. Ko od njih, proizvod propagande, može da se bori protiv toga, kada su i sami proizvod ove iste propagande? Ako bilo koji Albanac želi da stekne fakultetsku diplomu, a da nije ušao na fakultet, on je već pristao da postane žrtva ili talac ove politike. Zar ne mislite da se ne zna da je Albanac kupio diplomu? Ne možemo ovde da govorimo o albanskoj politici. Ovde ima ljudi koji jednostavno igraju ulogu i pokušavaju da pokažu svetu da su Albanci zastupljeni u vladi. Isto se dešava, kao i posle vremena bivše Jugoslavije. Albanci su imali predstavnika u Predsedništvu Jugoslavije - Sinana Hasanija. Da li je neko pomislio da Sinan Hasani ima uticaja na jugoslovensku politiku? Tačno koliko danas imaju ministri ili lideri političkih partija Albanaca u Makedoniji. Ovo je samo laž. Ali za to ne treba kriviti samo projugoslovensku ili prosrpsku politiku – odgovornost moraju preuzeti sami Albanci.

BGNES: Za kraj da vas pitam da li u Makedoniji ima slobodnog novinarstva? Naser Semlani: Ne možete imati besplatno novinarstvo u porobljenoj zemlji. U neslobodnoj zemlji ne može biti slobodnih novinara. Hajde da analiziramo situaciju u Makedoniji. Videli smo kako je Mijalkov glavnim urednicima naređivao kako treba da izgledaju televizijski izveštaji. Ovi ljudi i dalje rade u makedonskim medijima. U normalnoj zemlji se nigde ne bi pojavljivali, a ne bi dalje pisali i usuđivali se da daju savete kakvu politiku ova država treba da ima. Hajde da krenemo od finansiranja pa da vidimo odakle im novac. Gruevski ih je finansirao kroz vladinu propagandu, a Zaev je to zamenio političkom propagandom. Ako je Gruevski davao javna sredstva da objasni građanima koliko je njegova administracija uspešna, Zaev je sada u predizbornoj kampanji davao milione medijima preko političkih partija da pokažu koliko su njihovi programi dobri kako bi pridobili potencijalne birače. Nemam problem sa propagandom, ali to se ne može platiti javnim sredstvima, mojim novcem, novcem poreskih obveznika. U oblasti finansiranja, jedan sistem je jednostavno zamenjen drugim, koji je suštinski isti: da se kontroliše uređivačka politika ili klijentelistički odnos medija prema politici.

Da vidimo kakvo je stanje bezbednosti novinara. Kada sam napustio Udruženje novinara, bilo je preko 50 fizičkih i verbalnih napada na novinare, uništena imovina – automobili, garaže, kuće. Otkriven je simboličan broj njih. A u poslednjih godinu dana broj napada na novinare porastao je za 300%. To znači da su ovi nasilnici zaštićeni od strane države i sistema i nisu slučajni ljudi. Neki od njih su motivisani i ohrabreni da napadnu novinare, da ih nateraju da zaćute i budu kontrolisani. Kako drugačije objasniti činjenicu da su od 50 napada otkrivena 2-3, a ostali nisu mogli. Zašto? Jer očigledno postoji neko jak ko ih štiti. Ako se mediji finansiraju korumpiranim političkim šemama i ako novinari nisu sigurni u svoj rad, kakvo profesionalno novinarstvo očekujete u Makedoniji? Građani Makedonije su podvrgnuti teroru najuticajnijih medija u Makedoniji. Vidite da političke partije organizuju 5-6 konferencija za štampu dnevno. U kojoj još zemlji najuticajniji mediji emituju te izjave? Svaki dan ljudi su bombardovani političkom propagandom. Mediji treba da budu filter da ova politička propaganda ne dođe do građana. U slobodnim zemljama postoje slobodni mediji. Angela Merkel svakako ima priliku da kontroliše nemačke medije, ali to ne čini jer veruje u demokratske principe i slobodu medija. Ukoliko građani nisu blagovremeno, kvalitetno i tačno informisani, ne mogu imati odgovorne funkcije za sebe i za državu u kojoj žive.

izvor: bgnes.bg ›››