Zauvek stranac. Ovo nepomirenje
potiče od toga što ste vi zauvek stranac tamo u nekoj
zemlji. Tamo vas niko ne čeka. I gradite sve od nule. Nema
ulica u kojima ste se igrali i komšija koji vas spontano
pozdrave pogledom. Sve počinje od nule. A nula je mnogima
puno dalje od onoga što su oni spremni da iskoračaju.
Ignorisanje kompleksnosti društvene integracija i koliko je
teško uklopiti se u društvo u kome niste odrasli je i
osnovni nedostatak većine tekstova o emigraciji. Od običnih
konverzacija, do bontona i navika koje su jednostavno
drugačije i sve to posuto slatkim akcentom koji stavlja do
znanja da niste odatle. To stvara jedan osećaj nelagodnosti
koji, poput kamena u cipeli, uvek vučete sa sobom. Vi možete
na kamen da se naviknete ali vam nikada neće biti ugodno.
Odavde i potreba naših ljudi da se u inostranstvu drže
zajedno. Ne toliko zbog jezika, vegete i plazme koliko zbog
sličnih kulturoloških navika koje teško menjate.