Jedina naša duboka i
iskrena želja jeste da se približimo nekome. Od tog trenutka
počinju da se sklapaju veze ,muškarac i žena ulaze u igru,
ali ono što se desi pre toga-privlačnost koja ih je spojila-to
je nešto što je nemoguće objasniti. To je nepatvorena želja,
u najčistijem obliku. I dok je ta želja još u čistom obliku,
muskarac i žena se zaljubljuju u život, proživljavaju svaki
trenutak, s punom predanošću i svešću, iščekujući neprestano
pravi čas za objavu posvećenja. Osobe u tom stanju ne
osećaju nikakvu žurbu, ne ubrzavaju događaje nepromišljenim
postupcima. Znaju da će se dogoditi ono što je neizbežno, da
istina uvek nađe način da se ispolji. A kad kucne čas, ne
oklevaju, ne propuštaju priliku, ne gube nijedan čarobni
trenutak, jer poštuju vrednost svake sekunde.
Onaj ko je sposoban
da oseća, zna da je moguće uživati čak i pre nego što
dotakne drugu osobu. Reči, pogledi, sve to sadrži tajnu
plesa. Onaj ko posmatra i otkrije osobu o kojoj je oduvek
sanjao, zna da se seksualna energija ispoljava pre samog
sksualnog odnosa. Najveće zadovoljstvo nije u sexu, vec u
strasti. Kada je strast velika, sex dolazi da bi dovršio
ples, ali on nikada nije bitan.
Onaj ko je zaljubljen,
uvek vodi ljubav, čak i kada to ne radi. Kada se tela
susretnu, to je samo prelivanje čaše. Mogu ostati zajedno
satima, čak i danima. Mogu započeti ples jednog dana, a
završiti drugog, ili čak i ne završiti, od tolikog
zadovoljstva. To nema nikakve veze sa 11 minuta.
I najjača odlučnost i
volja ovog sveta ne može sprečiti da ljubav izmeni pravila
igre u jednoj sekundi.
Ljubav
Ljubavna strast
dovodi ljude u stanje kad prestaju da jedu, da spavaju, da
rade, kad gube svoj duševni mir. Mnogi se uplaše kad se ona
pojavi, jer uništava sve što su do tada postigli i stvorili.
Niko ne voli da vidi
svoj svet u ruševinama. Zato mnogi ljudi uspevaju da se
suprostave toj pretnji, i da očuvaju kuću ili bilo koju
tvorevinu koja je već trula iznutra. To su čuvari preživelih
stvari.
Drugi, pak, postupaju
suprotno: predaju se bez razmišljanja, nadajući se da će im
ljubav rešiti sve probleme. Prepuštaju drugoj osobi svu
odgovornost za vlastitu sreću, i pripisuju joj svu krivicu
za eventualni neuspeh. Neprestano su u euforiji jer se
dogodilo nešto čudesno, ili u depresiji, jer je nešto, što
nisu očekivali, sve opustošilo.
Okrenuti ledja
strasti ili joj se slepo prepustiti - koja je od te dve
mogućnosti manje destruktivna?
Ne znam.
autor
poslanica
.jpg)
