"Nagrada Kustendorfa Drvo života
stvarno me je iznenadila. Uzbuđen sam zbog sećanja na
nekadašnja druženja, prijateljstva i s Kusturicom i s nekim
drugim ljudima. I tako, prođe ti život... Imamo mnogo
zajedničkih iskustava Kusturica i ja. Samo odjednom, čovek
vidi koliko je godina prošlo, kao da smo nešto izgubili
između, a u svem ovom haosu izgubiš se i sam, nestaju
prijateljstva, prijatelji, sve se labavi, gubi... A to je
ono što drži čoveka, porodicu", kaže u razgovoru za "Kurir"
Petar Božović, legenda srpske glumačke scene.
Pričali smo sa njim juče popodne
na Mećavniku, gde će primiti nagradu Filmskog i muzičkog
festivala Kustendorf Drvo života, nagradu za buduće filmove.
Iza
vas je veliki život, velika karijera. Na šta ste
najponosniji?
- Nisam uopšte nešto preponosan.
Sećam se, kad sam odlazio u osnovnu školu, moja tetka Vida
Vlahović, koja me podigla, govorila je "ne kradi, ne laži i
ne špijaj". Ja sam mislio da je to lako. Međutim, velika su
iskušenja. Pa još kad vidiš kako su se drugi oko tebe
snašli, kako su napredovali...
Kažu da živimo u vremenu
postistine, postpravde, postistorije, postljudskosti... Sve
je post, sve je prošlost.
- Post im mater! Sve ima neko
ime, sve neki nazivi, pogledaj samo ovo slikarstvo, sve neke
instalacije, neki performansi. Sve što ima drugačije ime,
tajanstveno zvuči. Imaš instalacije, grejna tela u kupatilu,
struju i to prikazuju. To je neka nova stvarnost, ti si slep
kod očiju, gluv kod ušiju, stalno te prave glupim. Nije to
tako, nego je ovako, šta ti znaš, ne znaš ti ništa.
Kako
Petar Božović živi u ovo vreme, za koje Kusturica kaže da
nije vreme nego nevreme, zlo doba?
- To je od Andrića još ostalo,
uzeto - nevreme... Danas kad za nekoga kažu -probio se,
uspeo, svaka mu čast, što je sposoban, pre 30 ili 40 godina
taj bi zaradio najmanje 20 godina zatvora. Danas je on idol
omladini. Ko neko vreme što su krimosi bili idoli omladini.
Vidimo se na nebu, te sahrane, šta da rade deca kad, umesto
filmova, imaju te heroje sa ulice. Dame u crnini, crne
naočari, najgori američki filmovi...
Kusturica
kaže neki dan "sve su nam uzeli, slobodu, samo još zemlju da
nam uzmu". Da li će se ponovo, opet, morati u ove planine,
kao nekad?
- "Što se ne hće u lance vezati,
to se zbježa u ove planine da ginemo i krv prolijevamo."
Opet Njegoš. Šta ću ja. Eto.
Danas slavimo, ne čestitah vam, Dan pobede nad fašizmom.
Pobedismo li ga?
- Taj fašizam je dobio novo
ruho. Đavo nije crn, ima skoro naivna predstava o tome i u
srednjovekovnim prikazanjima, oni koji su igrali đavla bili
su najskuplje plaćeni jer su gađani jajima, ili dobijali
batine. Danas, đavo je u lakovanim cipelama, u belom odelu,
našminkan, pored bazena, srećni zagrljeni, ne s jednom
devojkom nego sa dve-tri. Sponzori, sponzoruše. Pusti
majčinstvo, molim te, čuvaj sise, za koga, pa za nekoga,
nemoj dete da te maltretira, nisi ti Bogorodica, drugo je
ona. Ali idemo u crkvu, bili smo, videli se u crkvi.
Slavite? Naravno. Jao, bože, što vam je žito, bolje no
prošle godine. Kao da je ovo poslastičara, hoćete i šlag da
vam donesemo, p... vam materina...
Jesu
li vremena danas zla, teška, ili smo se mi u jednom trenutku
prozlili, postali teški sami sebi i drugima? Šta se to sa
nama desilo?
- Ne znam šta se desilo, ali
izgleda da smo polako preparirani na nekoj tihoj vatri,
nismo ni osetili kad su nam izvadili mozak, kad smo postali
prazne čaure koje više nemaju reakciju, delovanje na sve
nepravde ovog sveta.
Mudri ljudi kažu je u jednom trenutku nestalo stida iz
ljudi, nestalo straha božjeg. A kad toga nema, čovek pomisli
da može sve. Šta ostane kad u čoveku nestane stida i božjeg
straha?
- Ostane ta ljuštura, jedinka
bez identiteta s kojom se, kao s pionima šahovskim, može
raditi ko god šta hoće, pomerati ih, oslobađati,
demokratizovati, civilizovati, zaštititi ih... To što čine
Velika Britanija, ta zla baba čovečanstva, veštica i njen
nestašni ubojiti dečko, unuk koji se zove SAD. Pa ne može
se, bre, sve topovima. Gde god su došli, sve su zas...li,
oslobodiše čitavu Afriku gde god ima nafte i zlata,
oslobodiše ih, zavadiše, pa vladaju kako hoće. Pogledajte
Arapsko proleće, šta rade, sad bi hteli u Rusiju, da dođu i
postave rakete na Crveni trg, još bi bili nezadovoljni.
Ne
sećam se da je neko za nama lio suze, kad su nas
bombardovali.
- Ima li gore slike od rata u
Iraku kada je ceo svet licemerno ćutao? Sad se suze liju za
Ukrajinom. Ni za kim drugim. Oni više vole Ukrajinu nego mi?
Ne sećam se suze za iračkom, srpskom decom, dve civilizacije
su uništili. U Australiji su lovili Aboridžine, u Americi
Indijance, oslobodioci...
Sad nama kažu: "Da biste opstali, morate uvesti sankcije
Rusiji"...
- Kad je Rusija izdržala još
prošli put da joj Crna Gora i Albanija uvođenjem sankcija
nanesu udarac kakav nije doživela nikada, ja mislim da na
nas neće ni računati. Oni već imaju iskustvo sa Crnom Gorom,
sa tako teškim udarcima.
U
Crnoj Gori su ponosni na sankcije, rečeno je u Podgorici da
je to veliki civilizacijski iskorak.
- Kad su ušli u NATO, izjavio je
"Milika" da najzad Crna Gora ulazi u grupu civilizovanih
naroda. A on ne zna, eno mu sto metara od njega, na Cetinju,
druga štamparija u Evropi, na Obodu, doduše, ona je na
ćirilici. Civilizovani? Znači, dosad su bili necivilizovani.
Imaju Njegoša, a šta bi dali da ga nemaju, i oni i neki ovde
Srbi... Sve - velikan, najveći pesnik. Pa što ne naučite
nešto od njega? Ko će nabrojati sve izdaje sopstvenog
naroda. Ko da uđe, gde? Kad vidim da je Ambasada Velike
Britanije dala izjavu da brine majčinski o Crnoj Gori, znam,
biće belaja.
Nama
sa Zapada poručuju: "Da se odreknete Kosova, da biste ušli u
Evropsku Uniju..."
- Neko je napravio spisak - samo
to uradite pa ćete biti primljeni, samo to, samo to, jedno
20 samo tih... I onda, na kraju, ne znam šta da radimo, da
skinemo gaće da nas prime, ta ucenjivanja, to licemerje,
insistiraju na dijalogu, a onima daju da rade šta hoće.
Kosovo im sigurno nećemo dati, videćeš! Po cenu ne znam
čega, ako im to damo, dali smo sebe i ne postojimo više.
Šta
bi za Srbiju značilo uvođenje sankcija Rusiji?
- Samo još jednu bolnu ranu.
Jedno duhovno samoubistvo. Prvoj pravoslavnoj zemlji, stubu
pravoslavlja? Samo, mi se, pošto više obraza nemamo, ne
stidimo ni guzice... Znate za onaj izraz - što se ne stidiš
guzice kad obraza nemaš!
Teška
su vremena, rat je. Šta će biti sa nama na kraju?
- Nemoj da me pitaš više! To su
teška pitanja. Svet će dobiti ono što je i zaslužio kad je
pocepao atom. Kažu, to je bila revolucija, u stvari, to je
bila kontrarevolucija, to je kontra boga bilo, to je Tesla i
rekao, da će ta vrsta energije biti smatrana zločinom protiv
čovečanstva, tako je i ispalo. Šta je ona donela, malo
struje i zagađenje neviđeno. Ne znamo šta ćemo sa otpadom,
pa ga dajemo siromašnim zemljama, nerazvijenim, da se
razviju. Može malo osiromašenog, da vas gađamo. To je
zdravo, pogotovo za crnce, Srbe, za Arape...
.jpg)
_001.jpg)