Današnju Švedsku vodi generacija
rođena u doba prosperiteta koja nema neposredno iskustvo i
sećanje na teža vremena. „Mi radimo sve po knjizi (kako
treba), kako je napisano da se uradi, ali ne znamo šta je
patnja…“, kaže jedan moj švedski prijatelj, koji smatra da
je nedostatak takvog iskustva limitirajući. Sklon sam da se
saglasim sa takvom dijagnozom. Rekao bih da je sada mnogo
više (samo)zadovoljstva i konformizma nego prave volje i
strasti da se vode „globalne bitke“.