autor tekst 001 ›››

 

 

Risto Popovski

 

Makedonija u (ne)iskrenom zagrljaju susjeda

 Bugarsko-makedonski sporazum o dobrosusedstvu je osnova za suočavanje sa sopstvenom prošlošću, ali i podsticaj za nove državne odnose u širem regionu. Probleme sa komšijama koji su neljubazni, neljubazni, problematični, čak i agresivni pojedinac može relativno lako da reši. Uz malo snalažljivosti i finansijskih izdataka, može da se preseli u drugi deo grada, u naselje sa prijatnijim okruženjem.

 Zemlje se ne pomeraju. Tu se oni, na datoj teritoriji, graniče večito sa istim susedima, kao i oni. To je blago za građane države koji imaju poreklo i korene, ali i prokletstvo. Pogotovo na Balkanu, gde su dobrosusedski odnosi retki, a ako i postoje, onda su plod interesa ili zavere protiv trećeg.

 Makedonija, posle nezavisnosti, ima pet suseda, uključujući Kosovo, kao najmlađu zemlju na Balkanu. Susedi Makedonije, pravo rečeno, nisu prijateljski raspoloženi. Bliže je istini da nisu dobronamerni prema Makedoniji, ali ni to im ne ostaje dužno, posebno poslednjih godina, kada je vlada Nikole Gruevskog uspešno zaoštrila odnose sa gotovo svim svojim susedima.

 Posebno su problematični odnosi sa Bugarskom, Grčkom i Srbijom, državama koje su se borile za prevlast, prisvojile i podelile teritoriju Makedonije krajem 19. i početkom 20. veka. Oni nisu priznavali makedonsku naciju i jezik, uporno su pokušavali da asimiluju stanovništvo. Istorijska distanca nije velika, pa su aveti prošlosti prisutni u nacionalističkim krugovima, ali se prepliću kroz zvaničnu politiku susedstva, posebno posle nezavisnosti Makedonije.

 Za Beograd i dalje 'Vardarska Banovina'

 Tirana, osim povremenih anahronih ispada o „velikoj Albaniji“, ima paternalistički odnos prema Albancima u Makedoniji, brine o njihovim pravima. Međutim, ne prihvata, ili uopšte ne prihvata reciprocitet kada su u pitanju makedonska prava u ovoj zemlji. Kombinovani sudovi su politika Tirane i Prištine. Sa Kosova su stigle grupe bivše Oslobodilačke vojske Kosova tokom oružanog sukoba 2001. godine, kao i teroristi koji su napali predgrađe Kumanova 2015. godine. Ova grupa je suđena u Skoplju, ali su organizatori ostali nedostupni.

 Spor oko imena Republika Makedonija, koji Grčka ne priznaje, traje više od dve decenije. Ući će u anale međunarodnih političkih i pravnih odnosa, ne toliko zbog problema, koliko zbog apsurda i apsurda, već posledica po Makedoniju i region. Grčka, koja ne priznaje postojanje makedonske manjine u svojoj zemlji, stavila je veto na prijem Makedonije u Evropsku uniju i NATO. Obe organizacije ne poštuju odluku međunarodnog suda da Makedonija može biti njihov član čak i sa privremenim pozivom - BJRM (Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija).

 Poslednjih godina najmanje su poljuljani odnosi Srbije i Makedonije, koju u tvrdim nacionalističkim krugovima u Beogradu i dalje nazivaju „Vardarska banovina”. Svojevremeno je Slobodan Milošević pokušao da obnovi ovu anahronu ideju. On je našao voljnog partnera u tadašnjem premijeru Grčke Konstantinosu Micotakisu, sa kojim je potpisao Sporazum o dobrosusedstvu. Kao da se njihove zemlje graniče, a Makedonija ne.

 Odnosi Makedonije sa Bugarskom izdvajaju se od svih suseda po svojoj dugoročnoj, kontroverznoj i upornoj prirodi. Počelo je praktično od osnivanja moderne makedonske države 1944. godine, tačnije od Informbiroa, kada su zatvorene granice, a otvoren prostor za trajno nedobrosusedska nadmudrivanja, prisvajanja i svađe. Kada se pogleda unazad, teško da postoji i jedna tačka koja nije sporna u odnosima Skoplja i Sofije. Počev od teritorije – za Bugarsku je Makedonija deo njene zamišljene istočne teritorije, do nepriznavanja makedonske nacije, jezika, nacionalnih manjina...

 Posedovanje istorije je ključna tema i stub nedobroupotrebljenih odnosa. Potrošene su tone mastila, štampane biblioteke knjiga kojima su i Bugarska i Makedonija dokazale sopstvene istorijske istine. Samuilovo carstvo s kraja Ks veka, Ilindenski ustanak i Kruševska republika 1903. godine, kao i brojni drugi događaji i ličnosti, upoređeni su u obe zemlje kao državni praznici. Bugarska je posle nezavisnosti među prvima priznala Republiku Makedoniju, ali to svakako ništa nije promenilo u „dobrim odnosima” sa Rusijom. Ostaju otvorena sva, ili skoro sva, sporna pitanja – nepriznavanje nacije i jezika, uz tezu da su stanovnici Makedonije bugarskog porekla, da govore dijalektom bugarskog jezika...

 Rizičan korak Zorana Zaeva

 Nakon nezavisnosti, Makedonija je tražila pravu meru odnosa sa svojim susedima, čija je politika bila otvoreno ili prikriveno nedobronamerna i problematična. Prvi predsednik Kiro Gligorov je promovisao politiku ekvidistance, koja je zvučala razumno, ali se malo promenila. Poslednjih godina, pod vlašću Nikole Gruevskog, došli smo do otvorenih sporova sa gotovo svim našim susedima, naravno uz njihovu svesrdnu saradnju, kao i do potpune izolacije Makedonije od EU i NATO.

 Upravo zbog toga je nova vlada Zorane Zaeve počela da menja odnose sa susedima bukvalno prvih dana posle konstituisanja. Novi šef diplomatije Nikola Dimitrov odmah je posetio Atinu. Makedonska i grčka strana već su imale sastanke sa posrednikom Ujedinjenih nacija u razgovorima o imenu Metjua Nimija, koji je uzdržano ocenio da postoji novi impuls u rešavanju spora i da će se razgovarati o novim konceptima.

 Premijeri Bojko Borisov i Zoran Zaev, koji je prvi od svih suseda posetio Sofiju, zajednički su najavili potpisivanje sporazuma o dobrosusedstvu između Bugarske i Makedonije. Dokument bi trebalo da bude potpisan početkom avgusta u Makedoniji, a oba predsednika vlada prisustvovaće obeležavanju godišnjice Ilindenskog ustanka (2. avgusta 1903. godine) u Kruševu. Odlukom o potpisivanju sporazuma, na inicijativu Bugarske, kao i zajedničkim obeležavanjem Ilindenskog ustanka, Zaev ide na krajnje rizičan korak. Ne radi se toliko o tome da će opozicija, koju predvodi Gruevski, koristiti dokumentom za ljutite napade, to čini bez razloga. Rizik je u tome kako će građani dobiti sporazum, koji će sigurno biti proizvod kompromisa, a verovatno pretpostavlja i novo čitanje istorije.

 Makedonski građani su navikli da političari „pišu” istoriju. Najdrastičnije je bilo za vreme vladavine Gruevskog, koji je grubim falsifikovanjem pokušao da genetski promeni Makedonce i ubedio ih da su antičkog porekla. Ideja je bila da se potvrdi nalaz navodnih potomaka Aleksandra Velikog u Aziji, koji imaju slične genetske karakteristike kao Makedonci. Dobrosusedski sporazum iznenadio je i uzdigao javnost i u Makedoniji i u Bugarskoj, koja je obrazovana i pod uticajem „istorijskih istina“ i stereotipa nametnutih i vređanih u prošlosti. U prvim redovima su nacionalistički krugovi u obe zemlje koji dogovorom mogu da izgube uticaj koji su imali u društvu i politici, plašeći građane i koristeći susede za sopstvenu promociju i jačanje pozicija.

 Sadržaj sporazuma je tajna za javnost u obe zemlje, što dodatno podstiče polemiku između pristalica i protivnika. Prema informacijama koje su nezvanično dospele u javnost, dokument je osnova za reviziju brojnih istorijskih događaja koji su obeleženi u obe zemlje. Nije jasno kako će se „ogledati“ činjenica da je tokom Drugog svetskog rata Bugarska, kao savez Trećeg rajha, bila okupator Makedonije.

 Provokacije Slobodana Miloševića

 Premijerka Zaeva je smatrala da je otvaranje odnosa sa susedima počelo upravo sa Bugarskom i Grčkom. Ne samo zato što su odnosi Makedonije sa oba ova suseda na najnižem nivou, već i zato što su i zemlje članice EU i NATO do sada otvoreno blokirale i uslovljavale njene evroatlantske integracije. Obrazlažući odluku o potpisivanju sporazuma sa Bugarskom, Zaev tvrdi da to otvara nove perspektive Makedoniji za saradnju sa susedima, ali i za ubrzanje procesa integracije zemlje u EU i NATO. Nije daleko od istine i ocene da se potpisivanjem sporazuma otvaraju nove oblasti za saradnju suseda u regionu.

 Susedi na Balkanu, očigledno opterećeni duhovima prošlosti, nisu baš blagonaklono reagovali na otvaranje Makedonije prema susedima. Posle najave saradnje Skoplja i Sofije, šef srpske diplomatije Ivica Dačić, poslušni učenik Slobodana Miloševića, javno je, usred Atine, izrazio žaljenje što je Beograd svojevremeno priznao Makedoniju pod ustavnim imenom, a ne pod referencom BJRM. Izjava nije bila slučajna, jer je predsednik Aleksandar Vućić ponovio istu žalbu, ovoga puta u Solunu, na sastanku sa premijerima Grčke i Bugarske Aleksisom Ciprasom i Bojkom Borisovim. Iako Makedonija nije bila pozvana, to je bila tema sastanka. Brižni komšije, Cipras i Vučić, podelili su lekcije o dobrosusedstvu i evropskim integracijama sa Makedonijom.

 Susedi na Balkanu, kao i nacionalistički krugovi u Bugarskoj i Makedoniji, „osetljivo” su reagovali na najavu potpisivanja sporazuma. Odlukom da traži sporazum, Zaev je napravio prvi, najteži korak za Makedoniju da se suoči sa sopstvenom prošlošću. Sporazum bi mogao da unese nove dimenzije u odnos sa susedima. Ne mogu se susedi menjati, ali bar neko može da pokuša da promeni odnose među njima.

 Izuzetno je teško reći kako će se nastaviti odnosi među susedima na Balkanu. Ne samo zato što neki od njih nisu dobro komšijski reagovali, već više zato što su njihove reakcije krajnje nepredvidive. Prvi korak koji je Zaev učinio mogao bi da bude podsticaj za promene. Dodatni podsticaj može biti podrška EU koja, čini se, konačno postaje ozbiljnija okrenula ka procesima na Balkanu.

 izvor: balkans.aljazeera.net ›››