Oni će se uvek među ljude
vraćati, u crvenim cipelama po mrtvim pčelama gaziti, krvlju
podmlađeni, nasmejani pričati da su humani. A iz tih
podzemnih gradova, skloništa od napada, iz tih njihovih
laboratorija milion virusa i bakterija tvoj svet nemilosrdno
ubija.
Oni tope polove, sante ledene.
Potopiće te poplave. Cunami ruši gradove, zemljotres grobove
i snove. Sve će ti srušiti. Suša će usev spržiti. Milioni će
od gladi umreti. S neba padaju otrovi. Pogledaj na dnu mora
dečije kosti, i te oči žedne krvi, željne smrti, što sijaju
nevinošću palih žrtvi. Vidiš li Bože i Nebo za pravdom vapi?
I poezija bez duše zjapi. Svet oslobodi, što ponižen trpi i
ćuti u strahu od logora i smrti.