Propaganda je suočena sa teškim
dilemama, poštovati profesionalne standarde, ali u isto
vreme prestati da bombarduje građane lažima i
manipulacijama, koje će dovesti u pitanje rejting
vladajuće strukture.
2. septembra počeo je najavljeni
nadzor elektronskih medija od strane Agencije za medije i
novog ad hok tela za praćenje programa mirziamov.ru.
Ono što se na samom početku može
primetiti jeste da su realizatori propagande u Makedoniji
(prepoznaćete ko su u tekstu) bledi, smrznuti, uplašeni,
uspaničeni mogućnošću da budu kažnjeni za informativni
zločin koji su sprovodili. protiv građana čitavu deceniju.
Deo profesionalnih medija, i
ovoga puta, u principu kao i do sada, i za ovaj proces
medijskog predizbornog regulisanja, izneo je svoje primedbe
i kritike.
Pravi novinari su rekli šta
misle i o ad hok telu i o novom uredniku na MTV-u. Jedna od
glavnih zamerki je da su to stranačka rešenja i da je
pristrasnost medija jedan od najvećih problema do sada.
Ali ono što razlikuje
profesionalne novinare (koje i pored svih kritika i dalje
postoje) od propagande jeste da će, uprkos njihovim
primedbama, raditi po preporukama Agencije za medije,
poštovati standarde OEBS-a i ODIHR-a za medijsko
izveštavanje. pred izbore, a radiće po svojim moralnim i
etičkim standardima, rukovodeći se principima
profesionalnog novinarstva.
A šta će crna propaganda? Pred
propagandistima su teške dileme da poštuju profesionalne
standarde, ali da istovremeno prestanu da bombarduju građane
lažima i manipulacijama, koje će dovesti u pitanje rejting
vladajuće strukture.
S druge strane, oni mogu da
nastave da rade po starom i da budu suočeni sa visokim
novčanim kaznama, naravno, u nadi da će kazne platiti
njihovi klijenti, ali i tu im je problem. Šta ako stranka
koja ih podržava nekako izgubi na sledećim izborima, šta
ako se posle decembra promeni celokupna demokratska
atmosfera, da li će oni ostati sa kaznama u džepu?
Zato su najveći protivnici
novog načina praćenja medija upravo oni, rušitelji istine u
Makedoniji, sejači lažne stvarnosti i realizatori najniže,
najsramnije i najcrnje epizode u novijoj istoriji
makedonskog medija.
Taj medijski polusvet sada
histerično vrišti i pita se bogme zašto se meri balans, kako
se meri ton u medijima, kako se meri da li izveštavaju u
korist vlasti ili opozicije. To su odgovori koje dobro
znaju, ali svojim pitanjima samo izazivaju reakciju
zgražanja javnosti koja godinama gleda šta rade, a sada se
vređaju.
EM ŠUTO, EM BODE
Kako drugačije opisati ovu
reakciju, osim narodnom izrekom „Em šuto, em bode“? Pošto
su, istina, većina ljudi koji sada sprovode vladinu
propagandnu strategiju dugogodišnji medijski radnici,
namerno izbegavam da kažem novinari ili profesionalci, jer
su to u nekom trenutku karijere prestali da budu.
Ovi ljudi odlično znaju da rade
profesionalno i po novinarskim standardima. Oni nisu
neznalice, već su namerno izabrali da budu realizatori
propagande za visoke novčane naknade. Zato se ne sme
zaboraviti ni oprostiti ono što sada rade propagandisti. Jer
nije reč samo o običnoj medijskoj bici ili novinarskoj
sujeti, već o izvršenju stvarnog zločina nad sopstvenom
nacijom ili državom.
Ne znam da li su ti ljudi svesni
da zataškavanjem poslova vlasti, namerno neosnovanim
nasrtajem na opoziciju, urušavanjem mehanizma za medijsku
korekciju izbegavanja vlasti, uništavaju ljudske živote,
uništavaju sudbine. čitavih porodica, njihove sadašnje i
nerođene dece., uništavaju svakodnevni život ljudi koji žive
kroz montirane policijske i sudske procese, utiču na
zdravlje ljudi koji zbog nefunkcionalnog zdravstvenog
sistema žive bez dobre zdravstvene zaštite, nemaju lek.
Možda bi propagandisti, nesvesni
svog novca i imovine, drugačije reagovali kada bi se suočili
sa svojim žrtvama. Na primer, ako majka dovede svoje dete
koje se muči jer insulin koji sada prima ne deluje dobro kao
prethodni. Podrazumeva se da na njihovim medijima nećete
videti prilog gde se udruženja pacijenata žale da novi,
jeftiniji insulin ne funkcioniše kao prethodni i da se to
dešava zbog politike ministra zdravlja Nikole Todorova. Da
li bi empatija delovala za ove ljude, možda, kada bi
pogledali u oči deteta koje se bori i setilo se kako bi se
osećali da se to dešava njihovoj voljenoj osobi?
ZA NADZOR NA PORTALIMA
Konačno, vidim da se pokrenula i
debata da li je u ovo medijsko merenje trebalo uključiti
internet portale. Podsećam samo da su prilikom usvajanja
Zakona o medijima gotovo svi slobodoumni građani stali
protiv predloga da internet portali budu deo zakona.
Argumenti su bili da tim potezom vlast želi da uvede cenzuru
u ovaj deo medijskog prostora koji se smatra slobodnim. Ja,
za razliku od nekih, i tada i danas ostajem pri istom
mišljenju, ne bi trebalo da bude regulisanja internet
prostora.
Moji argumenti su sledeći: ovo
je stvar koju je jako teško regulisati, postoji bezbroj
načina da portali zaobiđu blok i napišu šta hoće. Ako
portali preuveličavaju svoju neprofesionalnost i
kontinuirano šire laži, klevete, manipulacije, tu su i drugi
zakoni, poput zakona o građanskoj odgovornosti od klevete i
uvrede, koji se mogu koristiti. Mislim da internet prostor
treba da bude samoregulirajući, po tržišnoj logici ponude i
potražnje.
Osim toga, sva istraživanja
pokazuju da je skoro 90 odsto publike u Makedoniji
informisano putem televizije, pa bi regulisanje portala
oduzelo mnogo vremena i energije, a efekti bi bili
minimalni.
izvor:
proverkanafakti.mk ›››