autor tekst 001 ›››

 

 

Sead Rizvanovik

 

Propagandisti su uplašeni mogućim promenama u medijskom prostoru

 Propaganda je suočena sa teškim dilemama, poštovati profesionalne standarde, ali u isto vreme prestati da bombarduje građane lažima i manipulacijama, koje će dovesti u pitanje rejting vladajuće strukture.

 2. septembra počeo je najavljeni nadzor elektronskih medija od strane Agencije za medije i novog ad hok tela za praćenje programa mirziamov.ru.

 Ono što se na samom početku može primetiti jeste da su realizatori propagande u Makedoniji (prepoznaćete ko su u tekstu) bledi, smrznuti, uplašeni, uspaničeni mogućnošću da budu kažnjeni za informativni zločin koji su sprovodili. protiv građana čitavu deceniju.

 Deo profesionalnih medija, i ovoga puta, u principu kao i do sada, i za ovaj proces medijskog predizbornog regulisanja, izneo je svoje primedbe i kritike.

 Pravi novinari su rekli šta misle i o ad hok telu i o novom uredniku na MTV-u. Jedna od glavnih zamerki je da su to stranačka rešenja i da je pristrasnost medija jedan od najvećih problema do sada.

 Ali ono što razlikuje profesionalne novinare (koje i pored svih kritika i dalje postoje) od propagande jeste da će, uprkos njihovim primedbama, raditi po preporukama Agencije za medije, poštovati standarde OEBS-a i ODIHR-a za medijsko izveštavanje. pred izbore, a radiće po svojim moralnim i etičkim standardima, rukovodeći se principima profesionalnog novinarstva.

 A šta će crna propaganda? Pred propagandistima su teške dileme da poštuju profesionalne standarde, ali da istovremeno prestanu da bombarduju građane lažima i manipulacijama, koje će dovesti u pitanje rejting vladajuće strukture.

 S druge strane, oni mogu da nastave da rade po starom i da budu suočeni sa visokim novčanim kaznama, naravno, u nadi da će kazne platiti njihovi klijenti, ali i tu im je problem. Šta ako stranka koja ih podržava nekako izgubi na sledećim izborima, šta ako se posle decembra promeni celokupna demokratska atmosfera, da li će oni ostati sa kaznama u džepu?

 Zato su najveći protivnici novog načina praćenja medija upravo oni, rušitelji istine u Makedoniji, sejači lažne stvarnosti i realizatori najniže, najsramnije i najcrnje epizode ​​u novijoj istoriji makedonskog medija.

 Taj medijski polusvet sada histerično vrišti i pita se bogme zašto se meri balans, kako se meri ton u medijima, kako se meri da li izveštavaju u korist vlasti ili opozicije. To su odgovori koje dobro znaju, ali svojim pitanjima samo izazivaju reakciju zgražanja javnosti koja godinama gleda šta rade, a sada se vređaju. 

EM ŠUTO, EM BODE

 Kako drugačije opisati ovu reakciju, osim narodnom izrekom „Em šuto, em bode“? Pošto su, istina, većina ljudi koji sada sprovode vladinu propagandnu strategiju dugogodišnji medijski radnici, namerno izbegavam da kažem novinari ili profesionalci, jer su to u nekom trenutku karijere prestali da budu.

 Ovi ljudi odlično znaju da rade profesionalno i po novinarskim standardima. Oni nisu neznalice, već su namerno izabrali da budu realizatori propagande za visoke novčane naknade. Zato se ne sme zaboraviti ni oprostiti ono što sada rade propagandisti. Jer nije reč samo o običnoj medijskoj bici ili novinarskoj sujeti, već o izvršenju stvarnog zločina nad sopstvenom nacijom ili državom.

 Ne znam da li su ti ljudi svesni da zataškavanjem poslova vlasti, namerno neosnovanim nasrtajem na opoziciju, urušavanjem mehanizma za medijsku korekciju izbegavanja vlasti, uništavaju ljudske živote, uništavaju sudbine. čitavih porodica, njihove sadašnje i nerođene dece., uništavaju svakodnevni život ljudi koji žive kroz montirane policijske i sudske procese, utiču na zdravlje ljudi koji zbog nefunkcionalnog zdravstvenog sistema žive bez dobre zdravstvene zaštite, nemaju lek.

 Možda bi propagandisti, nesvesni svog novca i imovine, drugačije reagovali kada bi se suočili sa svojim žrtvama. Na primer, ako majka dovede svoje dete koje se muči jer insulin koji sada prima ne deluje dobro kao prethodni. Podrazumeva se da na njihovim medijima nećete videti prilog gde se udruženja pacijenata žale da novi, jeftiniji insulin ne funkcioniše kao prethodni i da se to dešava zbog politike ministra zdravlja Nikole Todorova. Da li bi empatija delovala za ove ljude, možda, kada bi pogledali u oči deteta koje se bori i setilo se kako bi se osećali da se to dešava njihovoj voljenoj osobi?  

ZA NADZOR NA PORTALIMA

 Konačno, vidim da se pokrenula i debata da li je u ovo medijsko merenje trebalo uključiti internet portale. Podsećam samo da su prilikom usvajanja Zakona o medijima gotovo svi slobodoumni građani stali protiv predloga da internet portali budu deo zakona. Argumenti su bili da tim potezom vlast želi da uvede cenzuru u ovaj deo medijskog prostora koji se smatra slobodnim. Ja, za razliku od nekih, i tada i danas ostajem pri istom mišljenju, ne bi trebalo da bude regulisanja internet prostora.

 Moji argumenti su sledeći: ovo je stvar koju je jako teško regulisati, postoji bezbroj načina da portali zaobiđu blok i napišu šta hoće. Ako portali preuveličavaju svoju neprofesionalnost i kontinuirano šire laži, klevete, manipulacije, tu su i drugi zakoni, poput zakona o građanskoj odgovornosti od klevete i uvrede, koji se mogu koristiti. Mislim da internet prostor treba da bude samoregulirajući, po tržišnoj logici ponude i potražnje.

 Osim toga, sva istraživanja pokazuju da je skoro 90 odsto publike u Makedoniji informisano putem televizije, pa bi regulisanje portala oduzelo mnogo vremena i energije, a efekti bi bili minimalni.

 izvor: proverkanafakti.mk ›››