autor tekst 001 ›››

 

 

Sergej Glazjev

 

 

ŠTA RUSIJU SPREČAVA DA POSTANE LIDER

STVARANJA NOVOG PORETKA

To nije moguće učiniti ostajući na periferiji američkog kapitalizma. Na toj periferiji, Rusija provocira agresiju SAD

 Cilj američke politike u Ukrajini nije zaštita njenih interesa niti njenog socijalno-ekonomskog razvoja. Taj cilj se svodi na to da se za otpočinjanje rata protiv Rusije – sa namerom da se u rat uvuku evropski partneri iz NATO i koriste kao topovsko meso oni Rusi koji su, veštački stvoreni i zavedeni nacističkom propagandom, poverovali u svoje „ukrajinstvo“.

 I Prvi i Drugi svetski rat u Evropi američki istoričari smatraju za dobre ratove. Prenošenjem preko okeana bogatstava, kapitala, postojećih umova i tehnologija akumuliranih u Evropi – ti ratovi su obezbedili uspon američke ekonomije. Na tim ratovima SAD su izrasle u svetskog lidera, uspostavile hegemoniju nad evropskim zemljama i njihovim bivšim kolonijama. I danas američka geopolitika računa na razbuktavanje svetskog rata u Evropi kao proverenog sredstva za jačanje svoje moći.

 Agresivnost i neobuzdanost američkih političara, koje mnogim našim ekspertima izgledaju smešno, treba veoma ozbiljno shvatati. Takvo ponašanje ima za cilj širenje rata, a direktna laž i prividna glupost američkih govornika treba samo da zakamufliraju ozbiljnost namera prekookeanskog oligarhata, koji može da sačuva svoju globalnu dominaciju samo otpočinjanjem svetskog rata. Prisustvo oružja za masovno uništenje menja karakter tog rata. Stručnjaci ga nazivaju hibridnim, budući da nisu oružane snage pokrenute toliko koliko informativne, finansijske i kognitivne tehnologije, koje su određene da maksimalno oslabe i dezorijentišu protivnika. I tek kada je protivnik toliko demoralisan da ne može da pruži dostojan otpor, radi fiksiranja pobede i demonstracije obračuna protiv nepokornih, primenjuju se ratne operacije, koje više liče na kaznene akcije nego na ratna dejstva.

 AMERIČKO KOGNITIVNO ORUŽJE

 Upravo tako, bez krvavih sukoba, SAD su izvele okupaciju Iraka, Jugoslavije, Libije, Gruzije i Ukrajine. U hibridnim ratovima ključni značaj ima vešto povezivanje finansijskih, informativnih i kognitivnih tehnologija. Na finansijskom frontu SAD imaju stratešku prednost zahvaljujući mogućnosti da emituju svetski novac i da sprovode valutno-finansijske napade na nacionalne ekonomije svih kapaciteta. Na informativnom frontu SAD dominiraju bez ograničenja u svetskim elektronskim medijima, dominiraju na svetskom filmskom i televizijskom tržištu i kontrolišu globalne telekomunikacione mreže. Povezujući valutno-finansijsku agresiju u ekonomiji i informativnu obradu društvene svesti, SAD mogu da manipulišu motivima ponašanja nacionalnih vladajućih elita. U tome ključnu ulogu igra kognitivno oružje – osvajanje svesti nacionalnih lidera lažnim shvatanjem suštine događaja koji se odvijaju i značenjima potrebnim američkoj agresiji.

 Ranije sam pominjao značaj kognitivnog oružja koje su SAD primenjivale za dezorijentaciju rukovodstva SSSR, zatim Rusije. Da bi to oružje počelo da funkcioniše, potrebno je zadobiti poverenje protivnika i lišiti ga mogućnosti da stvori objektivnu predstavu o onome što se dešava. Pritom se ovo prvo postiže laskanjem, potkupljivanjem i obmanjivanjem, a drugo diskreditovanjem nacionalnih eksperata i, umesto njih, podmetanjem agenata uticaja, njihovim uvođenjem u sve strukture vlasti, medija, najviše poslovne, kulturne i intelektualne slojeve društva. Za rešavanje tog dvostrukog zadatka često se koristi način isključivanja rukovodilaca najvišeg nivoa iz nacionalne sredine komunikacije u međunarodnu, koja im nameće šarmantne strane i već pripremljene eksperte i konsultante, „najbolje u svetu“.

Razume se da prelazak na novi svetski ekonomski poredak neće automatski izbaviti svet od konflikata. Kineska spoljnopolitička strategija neće obavezno biti humanistička – dovoljno je pročitati poznatih „36 strateških odredbi“ da bi se procenila spremnost za primenu najrazličitijih metoda u postizanju sopstvenih interesa, pored ostalih i onih čije su norme daleko od uobičajenih za hrišćanski moral. Iluzije ideologije svetle komunističke budućnosti za čitavo čovečanstvo strane su rukovodstvu Kine, koje izgrađuje socijalizam sa kineskim specifičnostima, čija se suština svodi na strogo praćenje sopstvenih nacionalnih interesa na osnovu socijalističke ideologije opštenarodnog dobra i konfučijanskih principa odgovornog državnog upravljanja. U izvesnoj meri ta filozofija podseća na staljinističku ideološku odredbu o izgradnji socijalizma u jednoj državi. Samo, za razliku od internacionalizma, svojstvenog sovjetskom socijalizmu, kineska varijanta orijentisana je isključivo na nacionalne interese, ali manje pragmatične i jasne.

 KO ĆE KOGA?

 Pre svega, izgradnja prosečno imućnog društva. Za razliku od anglosaksonske politike svetske dominacije, Kini je za to potreban mir i aktivna spoljnopolitička saradnja. Apsolutno joj nije potreban svetski rat, koji Amerikanci razvijaju. Iako Kina nema istorijskog iskustva u sprovođenju globalne politike, ona poseduje jasnu strategiju razvoja. Rusija ima iskustvo u sprovođenju globalne politike, ali nema strategiju razvoja. Bez izrade te strategije i njenog doslednog sprovođenja u život, istorijsko iskustvo neće pomoći. Da se ne bismo našli na periferiji, i to više ne SAD, već i Kine, neophodni su nam ideologija i strategija razvoja.

Takva ideologija – neokonzervativna sinteza verske tradicije, socijalizma, demokratije, planske tržišne ekonomije urađena je integralno u opštim crtama. Takođe i strategija razvoja, koja obuhvata dugoročnu opravdanost tehničko-ekonomskog razvoja. Nedostaje samo politička volja, koja je paralisana ofšor-oligarsima.

 Rusija može da postane lider u procesu formiranja novog poretka i da uđe u jezgro novog centra svetskog ekonomskog razvoja. Ali to nije moguće učiniti ostajući na periferiji američkog kapitalizma. Još gore – ostajući na toj periferiji, Rusija provocira agresiju SAD, budući da svoju ekonomiju ostavlja zavisnom od prekookeanskog oligarhata, a kod američkih geopolitičara stvara iluziju lake pobede.

Za razliku od Kineza, koji pobeđuju u okršaju za globalno liderstvo, hibridni rat sa američkim specijalnim službama koje su okupirale Ukrajinu za nas je poprimio egzistencijalni karakter. Ili ćemo poraziti nacističku utvaru, koju su te službe stvorile i Ruski svet izbaviti od raskola, ili će nas uništiti. Isto kao u dva prethodna otadžbinska rata sa ujedinjenim Zapadom, oštro je postavljeno pitanje: ko će koga?

 Prevela Ksenija Trajković

izvor: www.standard.rs ›››