Inače, Covid-19 je bedna sila i
kao povod. Što je takođe lakmus papir sile koja iza nje
stoji i koliko je i ona sama u panici. Pogledajmo
činjenice.
Agencija EuroMOMO, Evropski
nadzor nad viškom smrtnosti za javno zdravstvo istražila
je stanje u 24 zemlje širom Evrope i utvrdila „ne samo
da se ukupni mortalitet ne povećava, već je – dosad –
daleko ispod nedavnih proseka“. Izveštaji pokazuju da je
2017. („čitava Zapadna Evropa doživela ogroman skok
smrtnosti, posebno je loše bilo u svim mediteranskim
zemljama“), 2018. „Evropa je bila jako pogođena“, a
2019. „generalno je bilo mnogo gore. Nekoliko zemalja
'iznad proseka', Španija i Portugal na 'visokom nivou',
Francuska čak 'veoma viskom'“.
Pogled unazad jasno pokazuje da
su „kako sada stvari stoji - brojke za 2020. znatno
niže u odnosu na prethodne tri godine. Dakle, pitanje je
- ako nismo imali 'zaključavanje' u 2017. godini i nismo
imali 'zaključavanje' 2018. godine i nismo imali
'zaključavanje' u 2019. godini ... zašto sada imamo
'zaključavanje'?“
Ili, ako pogledate fakte o
smrtnosti širom sveta od januara do 25, marta ove 2020.
videćete da je sezonski grip doneo 113 hiljada smrti u
odnosu na koronu koja je imala 23 hiljade, a da se ne
poredi sa 230 hiljada umrlih od malarije, 250 hiljada
samoubistava, 314 hiljada smrti u saobraćajnim nesrećama
ili dva miliona umrlih od kancera, dva i po miliona od
gladi i 10 miliona izvršenih abortusa!?
Ili na kojim činjenicama se
greje „italijanski scenario“: Nacionalni institut za
zdravstvo beleži da je prosečna starost pozitivno
testiranih umrlih u Italiji oko 81 godina. 10% umrlih je
starije od 90 godina. 90% umrlih je starije od 70
godina. 80% umrlih je patilo od dve ili više hroničnih
bolesti. 50% umrlih je patilo od tri ili više hroničnih
bolesti.
Hronične bolesti uključuju
naročito kardiovaskularne probleme, dijabetes,
respiratorne probleme i rak. Dvoje Italijana preminulih
mlađih od 40 godina (oboje stari 39 godina) bili su
oboleli od raka i dijabetes sa dodatnim komplikacijama.
Manje od 1% umrlih bile su zdrave osobe, tj. osobe bez
prethodno postojećih hroničnih oboljenja. Italijanski
institut razlikuje one koji su umrli od koronavirusa i
one koji su umrli sa koronavirusa.
Ali, ne držite se činjenica kao
pijan plota kad se pokrenu masovne histerije! Uostalom,
već je pokazano da je glupo da im verujemo.
Lep primer je „svinjski grip“ iz
2009. Jedan istraživač se setio naslova ozbiljnog
Gardijana iz 16. jula 2009. koji najavljuje 65.000
smrtnih slučajeva od pandemije H1N1. List se pozivao na
takođe ozbiljne eksperte.
Kao heroj dana tada se nemetnuo
agilni Toni Bler koji je u Dauning stritu 10 sa suprugom
Čeri komandovao nacionalnom odbrane od „nevidljivog
neprijatelja“. Kad se „neprijatelj“ povukao ovlaštena
agencija je sprovela istraživanje o stvarnoj stopi
smrtnosti i - od 540.000 poznatih infekcija u Velikoj
Britaniji, umrlo je 138 lica.
Po sličnom scenariju se igralo
širom sveta. Volfgang Vodarg, poznati nemački lekar,
svojevremeno član Bundestaga, godina 2009-2010
predsedavajući Odbora Saveta Evropske Unije koji je
„istraživao motive Svetske zdravstvene organizacije za
proglašavanje svetske pandemije“ (te 2009) našao je da
je pandemija svinjskog gripa bila lažna, a Forbs je po
tim činjenicama objavio da je to bio „jedan od najvećih
skandala veka u poslovima s lekovima“. „Pandemija
svinjskog gripa koju je proglasila SZO, u stvari, bio je
jedan od najmekših talasa gripa u istoriji, a samo bi se
ptice selice još mogle setiti onog 'ptičjeg gripa'“,
objašnjava ovih dana dr Vodarg i podseća da su nas
„mnoge institucije koje nas sada upozoravaju nekoliko
puta izneverile“.
Ovo je, inače, doba kad je grip
u velikoj modi jer je „u XXI veku, za samo 20 godina,
svet zvanično zabeležio 67 'epidemija' - skoro dvostruko
više od zabeleženih tokom čitavog kraja XIX i celog XX
veka”. Iza toga uvek stoji moćni triangl – mejn-strim
mediji, naučnici i političari. A spektakli, naravno, su
u zapadnoj produkciji.
Društvo koje više ne drži do
obrednih spektakala, pretvara čitav život i urnebesni
spektakl.
Na osnovu činjenica i znanja
ozbiljnih lekara, što bi naše skutonoše rekle „struke“,
jasno je da će koronaviris imati mnogo više žrtava kad
se pandemija okonča. Ako stopa nezaposlenosti u SAD
skoči na 20 odsto (to je najumerenija prognoza!),
pogoršaju se uslovi života, medicinska zaštita i hrana
će biti sve nedostupnije, rašće depresije i - jedno
istraživanje „procenjuje se da će ukupni broj smrtnih
slučajeva koji se mogu pripisati posledicama Covid-19,
samo iz ovog ograničenog ispitivanja, biti:
1.Suicidi 59.000, 2.Zloupotreba
droga 87.000, 3.Nedostatak medicinskog osiguranja ili
lečenja 1.350.000, 4.Siromaštvo i pristup hrani
780.000.
Ove procene znače ukupno više od
dva miliona smrti iznad procenjenih 150. 000 koji se
očekuju od samog virusa, a ne uključuju druga
predvidljiva pitanja sa posledicama Covid-19.“
Naravno, u ovoj korona-halabuci
o tome niko ne misli. Uključena je mašina za
megaproizvodnju straha.
„Zastrašujuće vesti guše
drugačije poglede“, govorio je ministar propagande
nacističke Nemačke. Znao je taj izuzetni „sejač straha“
Jozef Gebels, da „nije nemoguće dovoljnim ponavljanjem i
psihološkim razumevanjem zabrinutih ljudi dokazati da je
kvadrat u stvari krug."
Tajni idol svih velikih
propagandista iz starih i novih demokratija, naravno, ne
objašnjava da je to moguće kad se „steknu okolnosti“.
Doduše, kao što je govorio Napoleon, ne `pominjite mi
okolnosti, ja pravim okolnosti`.
Tako da je u globalnoj javnosti
jedan od mogućih i neposrednih izvora – strah od
podmetanja virusa kao deo biloškog rata.
Da li je virus Covid-19 stvoren
u Fort Detriku, Merilend i onda zgodnom prilikom, kad su
krajem oktobra 2019 u Vuhanu održavane svetske vojne
igre, posejan na „vlažnu pijacu“?
Da li je „nulti pacijent“ bila
profesionalna biciklistkinja iz američke ekipe Matje
Benasi, poreklom Holanđanka, „vojni, diplomatski,
bezbedonosni činovnik“ iz obaveštajne strukture američke
vojske, kako je tvrdio kineski Global tajms?
Ameriknci su bili smešteni u
hotelu 250 metara od „vlažne pijace“ koja će posle u
trenu postati centar sveta. Inače, američka ekipa je na
prvenstvu prošla bedno – za razliku od Kineza i Rusa
koji su prvi i drugi po broju osvojenih medalja -
Amerikanci su bili 35, iza Slovenije, Finske, Litvanije.
Srbija je bila na odličnom 54. mestu.
Ali, i ako je bilo podmetanje,
posle se to otelo.
Ipak, svedoci smo strah se brže
širio svetom nego virus! Ključni virus proleća 2020. je
strah. Razum je zaključan: skoro četvrtina odraslih u
Americi izjavila da su ih poslodavci već otpustili, ali
preko 80% ispitanika podržava ostajnje kod kuće da bi
sprečili širenje Covid-19, bez obzira na ekonomske
posledice. „Moć manipulacije uma deluje kako je
planirano.“
Veliki strah! Baš veliki. Možda
će biti velik i kao „Veliki strah 1789“ kako je svoju
knjigu naslovio francuski istoričar Žorž Lefevr koji je
opisao tu ključnu činjenicu za godinu koja je promenila
svet.
Francuska buržoaska revolucija.
Događaj koji je izveo na istorijsku pozornicu
kapitalizam i demokratiju.
I „iako se danas zna koliko je
on [Veliki strah], u stvari, bio bespredmetan, a
spletkarenje koje ga je podsticalo zasnovano na samim
izmišljotinama, ostaje činjenica da u roku od dve
nedelje... panika zahvata više od polovine Kraljevstva i
da je dala polugu ogromne snage seljačke revolucije“.
Da, važno je znati ono što su
francuski socijalni psiholozi Mišel Kaznev i Rolan Ogo
razumeli da „ono u šta su ljudi poverovali često za
istoriju vredi isto toliko koliko i sama stvarnost
činjenica“.
Đavo je, izgleda, došao po svoje
- što bi reklo narodno iskustvo - pa su država i crkva
odlučile da hrišćanske vernike zaštite od vaskrsne
liturgije, uprkos činjenici da to nisu radili prethodnih
godina kad je opasnost bila veća ali atmosfera
normalnija.
Pandemija straha je već
donela mnogo beslovesnih a društveno pogibeljnih
posledica. Dok se privreda raspada a eksperti-šarlatani
razumeju da je najbolje da štamparije novca rade punom
parom (iako je to danas samo IT postupak ukucavanja
cifri – kolikih god) sve je više ljudi kojima pada na um
da je ideološko-politički poredak koji se rodio u
Velikom strahu 1789. stigao na onaj kraj sveta koji je
svojevremeno u filmu „Bogovi su pali na teme“ tražio i
našao jedan simpatični Bušman ratnik. I onda je Ksi,
tako se zvao, zafrljačio u tu provaliju grozni predmet
(flašu „koka kole“!) koji je samo svađao dobre ljude u
plemenu. I decu. Srećno društvo je vodio u rat do
istrebljenja.
Mali Bušman se sa svojim kopljem
vratio u svoje namibijsko pleme i svojim bogovima, a mi
smo sve to gledali kao simpatičnu i do neba šaljivu
dosetku.
Kao što nismo ozbiljno shvatali
ni ljude poput Imanuela Valerštajna (neki prevodioci
kažu Volerstin) koji je još 1989. upozoravao na suludo
radovanje Zapada kad je pao Berlinski zid, pa onda
Sovjetski Savez! Ljudi, jeste li normalni, šta slavite,
pa to je vaš brat sijamski blizanac – drugi deo
bipolarnog sveta. Kako on nestaje i vi ste na samrtnoj
postelji!
To se, svedoci smo, tako nekako
i odvijalo. U svojoj aroganciji Zapad se bacio na
najbeslovesnije pljačkanje obezglavljenog sveta. Prvo
tuđih, a onda i svojih građana.
A mali nedisciplinovani širom
sveta kažnjavani su kao prvokažnjeni i prokazani Srbi.
Surovo se udralo a i pokazivani su celom sveti kao
ludaci.
Bez ikakvih znakova mudrosti i
mera opreza obnavljane su imperijalne tehnike vladanja,
ali je Imperija uspevala da sebi puca u nogu gde god da
dođe. Za sve svoje laži i nasilje trošila je nesagledivu
energiju. Principi su korišteni bez ikakvog
samopoštovanja. Pa je građanski rat u Bosni značio da je
ujedinjavanje rešenje, ali je podržavanje albanskog
separatizma na Kosovu najbolje za svet, raspolućena
Makedonija je krpljena a Crna Gora je otkidana
referendumom koji nije imao šansu da ne uspe.
Antiprincip je branjen kao
božansko pravo.
Civilizacija svedena na
„vladavinu prava“ bez morala, vere, ljudskosti,
patriotizma, bez poštivanja arhetipskih moći valjala je
zakone u blatu a onda od svih tražila da viču kako oni
sijaju nepomućenim sjajem. I bilo je bukača. I to
koliko. Pred sudom istorije mi Srbi ćemo moći naširoko
da svedočimo kako je liberalna Imperija u Hagu odbacila
metapravno načelo „ni po babu ni po stričevima“, a dala
se u kažnjavanje po načinu koji je pripisivan
inkviziciji.
Ludilo se nije zaustavljalo ni
pred najvećim nacijama.
Zapadni svet neupitno optužuje i
presuđuje za kineski „maskar na Tjanmenu“, iako je na
Nebeskom trgu maskar o kome su „javljali“ BBC i drugi
„nezavisni“ mediji i falange „slobodnih novinara“ –
istinit koliko izmišljene vesti u satiričkim časopisima.
Država koja traje nešto preko
dva veka i koja za to vreme nije ratovala samo 16 godina
(„najmilitarizovanija nacija u istoriji sveta“, Džimi
Karter) objašnjavala je čitavom svetu kako je „crvena
Kina“ (dotle je stigla posle četiri-pet hiljada godina u
koje njima staje i praistorija i istorija) - svetski
gubavac. (I u operaciji „korona-virus“ je ponavljano
kako taj svet jede šišmiše, što je obična rasistička
propagandna izmišljotina širena društvenim medijima.)
Ali kad se umornik iz „staklene
kuće na bregu“ (tako je Regan divinizirao Ameriku)
probudio - ispod prozora je bilo toliko „crvenih Kineza“
s osmehom čiju dubinu i smisao beli čovek ne može da
razume ni kad je pri punoj svesti i u dobroj nameri.
Zavisnost obolele Amerike od zdravije Kine dostigla je
razmere o kojima se nije smelo ni sanjati.
Ironija je da su „braća po
hladnom ratu“ iz Vašingtona stigla u Kremlj [za razliku
od Napoleona i Hitlera], ali je njihova ruka vođena
Alachajmerovskom snagom uspela da rukopoloži Vladimira
Vladimiroviča Putina.
Kad je on odlučio da, ipak, bude
ruski predsednik Rusije, oni su se iskreno zaprepastili.
I Angela Merkel je razrogačila oči. Da li je moguće da
postoji na svetu čovek kome nije „Amerika na prvom
mestu“? Čiji najviši interes nije „američki nacionalni
interes“? I to na svakoj tački zemaljske kugle?
Onda su iz Pekinga i Moskve
počeli da ohrabruju postojanje BRIKS-a. Ta organizacija
nije moguća, ali je i kao zvezda padalica pokazala svetu
da i drugi imaju pravo da štite svoje interese. Tako je
američka moć, koja podrazumeva ne samo da niko ne može
da ostvari svoj interes nego niko ne može ni da
postavlja pitanja, postajala sve beskrvnija i
neuverljivija.
Gluva sila sve se više
pretvarala u „buku i bes“. Arogantni su, ipak, osećali
kako im se strah uvlači u kosti. Najveći ljubitelji
„slobodnog tržišta“ za čas su postali najveći korisnici
sankcija. Bacali su ih kao pikado strelice. Evo, dve za
Rusiju, jedna na Iran, a Kina, šta se čeka...
Od najvećeg proizvođača
najpraktičnijih dobara liberalni kapitalizam se ubrzano
sveo na 1) „štampača para“ (što bi njihovi
vitezovi-bankari rekli „kreiranje novca“) i 2)
proizvođača magle – najveća propagandne mašinerije u
istoriji čovečanstva. Liberalni svet se tako sveo na
Nešto što hoće da opstane na dve opsene. I pored toga
što je Isak Njutin na engleskom objavio da postoji
zemljina teža.
Da li je to logično?
U otrežnjenom ljudskom umu nije,
ali u istorijskom toku jeste. Imanuel Valerštajn je
1989. godinu video kao kraj istorijske ere koju je on
sveo na dva četverocifrena broja 1789-1989. Dva veka
trajanja jednog svetskog hegemona. (1989. je uzeta kao
očigledan početak kraja.)
Počelo je Velikim strahom i
završava u velikom strahu. Kad je posle teške zime 1788.
usledila slaba žetva koja je unela paniku u treći
stalež, svaki siromašak se suočio sa realnom mogućnošću
da plemstvo nema nameru da učini išta a da oni prežive.
Naravno, nije to bila prva teška
zima niti prva nerodna godina, ali neka mora postati
detonator. I to je proizvelo istorijski stampedo. Šta se
tražilo? Liberté, égalité, fraternité! Hrišćansko
Trojstvo je prevedeno na građanski jezik: svi smo
slobodni u Duhu Svetom, svi smo jednaki pred Bogom Ocem
našim i svi smo braća u Hristu.
I - za dva veka stalno se
nastupalo korak napred i dva korka nazad. Danas od
velikih obećanja nije ostala ni bleda senka. Pričati o
slobodi, jednakosti i bratstvu u svetu u kome osam osoba
rasplaže vrednostima kao 3,6 milijardi ljudi - to više
ne deklamuju ni đaci u školi. Toliko se odaljilo od
života.
Taj svet sebe razume kao
božanstva na Zemlji. Ljudi su za njih samo materijal,
kao malter i cigla, od koga oni stvaraju svet po svojoj
meri. I oni to rade.
Vidite da je Bil Gejts jedna od
najaktivnijih ličnosti u upravljanju pandemijom
Covid-19. Ali, on se spremao - u septembru 2019. godine
je u Njujorku njegov Savez ID2020 na samitu pod nazivom
„Izazovi uspona do dobre lične karte“ odlučio da se
sprovede program 2020.
Njihov program digitalnog
identiteta testiraće u saradnji sa vladom Bangladeša.
U januaru su u Davosu na svom
Svetskom ekonomskom forumu usvojili Agendu ID2020: što
„uključuje prisilnu vakcinaciju, smanjenje populacije i
potpunu digitalnu kontrolu nad svima - na putu ka Jednom
svetskom poretku“, tj. Plan za novi američki vek. Uz
vakcinu, ovu ili neku sledeću, „ubrizgati nano-čip,
nepoznat osobi koja je vakcinisana“.
To se, naravno, zove
filantropska pomoć. Pa, Bil Gejts, ako pogledate
internet, sve ovo radi zbog nas. Voli ljude, ali tako da
ih bude što manje i da što manje budu ljudi. On nam nudi
ostvarenje Orvelove distopije: Sloboda je ropstvo.
On zna da dolazi trenutak kad se
i nama – uostalom to naši psi i krave imaju! – treba
darivati „čip na daljinu opskrbljen svim vašim ličnim
podacima, uključujući bankovne račune - digitalni novac.
Da, digitalni novac je to na šta 'oni' ciljaju, tako da
više nemate ne samo nikakvu kontrolu nad svojim
zdravstvenim i drugim intimnim podacima, već i nad
zaradom i potrošnjom.“(Kenig)
Naravno, treba se plašiti ali
nema razloga za paniku. Ovi dobri ljudi su malo
zakasnili. Da su ovo pokrenuli pre deceniju svet bi se
pred njima prostirao kao travnjak. Mogli su samo da gaze
i brišu cipele. Ali, kao što nema savršenog zločina nema
ni savršene manipulacije.
Francuski „hrišćanski anarhista“
Žak Elil je u svom kapitalnom delu „Propaganda“ objasnio
da je bilo jasno da je Gebels izdao „struku“ kad je
negde od 1943. i sam počeo da veruje u ono što je
spravljao za druge. Bio je to znak i da je projekat
počeo da klizi sa svetske pozornice.
I ova otvorena ponuda
„dobrovoljnog ropstva“ - iza koje je najglasniji Gejts -
već hladi i one najveće vernike u zapadni raj. Oni su se
nadali da će im bar poklanjati nekavu slobodu. Dali su
kolonijalnu demokratiju, obećavali slobodne izbore,
slobodne medije, slobodno tržište, građanske slobode
(toliko slobode nije se izlivalo na zemlju od doba
dinosaurusa), a sad nude digitalno ropstvo.
I, da mnogo je teže danas za
Gejtsovo bratstvo - sad kad postoje ovakva Kina i
Rusija. To bi već samo od sebe bilo neprelazno. A to
pokazuje i korona-kampanja.
Suparnici su uspešniji i u
poslednjem utočištu zapadne nedodirljivosti – u
propagandi.
„Rusija beleži trijumf u
pandemijskoj propagandi medicinskom isporukom u SAD“,
naslov je, i:„Zajedno s Kinom, Kremlj želi da stekne
geopolitičku prednost na Zapadu tako što će žuriti sa
isporukom medicinskih zaliha u zemlje koje su teško
pogođene koronavirusom.“
Zato ovi kraljevi visokog
podzemlja, „naddržava“ kako ih je zvao Aleksandar
Zinovjev, izvode pogrešne račune jer u današnjoj
globalizovanoj ekonomiji „svet Zapada u velikoj meri
zavisi od kineskog lanca snadbdevanja, robe široke
potrošnje i posredničke robe - i, pre svega, lekova i
medicinske opreme“. „Najmanje 80% lekova ili sastojaka
za lekove, kao i za medicinsku opremu dolazi iz Kine.
Zavisnost Zapada od Kine kod antibiotika je još veća,
oko 90%.“ Neko ko hoće da vakciniše čitav svet mora to
imati na umu.
Nije li sumanuta ideja da se Bil
Gejts i društvo spremaju da siromašnim – kojima preti
raspadanje svega čega su se do juče držali - preko
medija objasne kako je to za njih dobro. To, ipak, ne
biva. Nije bivalo u istoriji. Odnosno, ako je neki rod
pristao na takvu filantropiju - nestalo ga je.
Oni koji nisu prihvatili
podizali su nove društvene poretke. Dočekali su svoju
1789.