G

 

autor tekst 001 ›››

 

 

Slobodan Turlakov

 

Baš ga briga šta ko kaže!

 Posle Drugog svetskog rata, skoro sve evropske zemlje, postale su demokratske parlamentarne države, u kojima je po proklamovanim Ustavima upostavljena nezavisna sudska, izvršna i sudska vlast.

 Kako je to bilo u praksi, ne znamo, ali znamo da je u bivšoj Jugoslaviji sav njen unutrašnji život bio po volji jednog čoveka, a u Srbiji, od 2006, kada je blagodareći Crnoj Gori opet postala Srbija, nije se mnogo promenilo u odnosu na stanje za vreme Tita, a sa poslednjom Vladom u potpunosti je isto, još i gore, jer je postala zavisna u svemu od Zapada, koji je rušenjem Berlinskog zida  uveo tzv. tranziciju u svim istočnim zemljama, bivšim zavisnicima rasturenog Sovjetskog Saveza. Ovo utoliko pre, što je Srbija jedina zemlja ne samo u tzv. regionu, zasnovana na imitiranju proklamovanih evropskih vrednosti, potpuno negirajući svoju prošlost i svoju nacionalnost. Šta više, njen premijer je pozivao škole da ne uče decu prošlosti, već budućnosti, po evropskim uzorima.

 Pri tom treba se setiti da su u vreme dve Nemačke, predstavnici ondašnje Evrope, neprestano ponavljali  da se Nemačka može ujediniti samo u okviru Evrope, a desilo se suprotno – Evropa se ujedinila u okviru Nemačke, postajući  njen apsolutni gospodar.

 Za tu i takvu  Nemačku postoji samo jedna stepenica iznad nje –  Amerika, u ime koje i vlada Evropom. Treba ipak reći da  između njih postoji potpuna saglasnost u svemu, ali i nemačka poslušnost.

 Premijer poslednje Vlade u Srbiji (pazite, ne – Srpske vlade!) ne jednom je izjavio da se Srbijom ne može vladati bez podrške Amerike! Uz to,  da će on svim silama nastojati da Nemačku dovede na Balkan! A u Prvom svetskom ratu izginulo je preko milion Srba da spreče upravo dolazak Nemaca u Srbiju i na Balkan!

  „Neću da kvarim prijateljstvo sa Nemačkom,  pre ću otići iz vlade“.

 A predsednik države, „Srbija je iskreni i otvoreni partner Nemačke“ Iskren – da, ali partner nikad, jer ko je današnja Srbija da bi bila partner gospodaru Evrope!

 I dok se u Evropi, povodom migranske najezde, izražava sumnja u političku i državničku vidovitost Angele Merkel, Vučić brzo izjavljuje da je „Merkel lider Evrope, i ja sam na njenoj strani!“

 Šta li će mu ovo ulagivanje doneti, uskoro će se videti, mada  nemačka kancelarka još uvek drži Vučića na kosovskim uzdama. Jadan čovek!

 U vreme kad premijer sa Dačićem i  ministrima  ide u Moskvu za koju posetu ruski poslanik Čeputrin izjavljuje da nije uobičajena, da Rusija mnogo od nje očekuje, a Vučić  da  će „naši  odnosi prijateljstva i saradnje u budućnosi – ako je to moguće – „,sećamo se ili čak čitamo ovakve izjave:

 Gašić: „ saradnja Srbije i NATO kroz program „Partnerstvo za mir“  sve je intenzivnija i sadržajnija,“

Gašić, razgovarajući sa Kirbijem, zaključeno je da je „Vojna saradnja  sa SAD  dominantna u odnosu na druge zemlje. Za 2016.  predviđeno je 127 aktivnosti  Polovina naših vojnih vežbi biće sa SAD“.

 „Vojnici Srbije (26.okt), sa Amerikancima, Albancima  i Crnogorcima,  već nekoliko dana,  u centru za obuku  u Nemačkoj,  pripremaju se za realizaciju  vežbe „Zajednička odlučnost V“!

 I posle neuobičajene posete Moskvi, uz  niz potpisanih ugovora, o kojima nismo mnogo saznali,  sem da ćemo „nabaviti  defanzivno a ne ofanzivno oružje, jer mi nećemo nikada nikoga napadati“, ceo informativni prodstor prekrila je poseta švajcarskog ministra obrazovanja, s kojim je dogovoreno uvođenje njihovog dualnog obrazovanja, i uopšte kako da učimo od njih da radimo, jer „srpski idiotski zakoni  su donošeni samo zato  da ne bismo radili“, kako je izvoleo izjaviti svom gostu, naš radni premijer.

 Uz razgovore sa švajcarskim gostom, došlo je do jednog od tolikih sastanka Vučića i Kirbija (3.nov.) i ovakva, uobičajena, izjava: „Bilateralni odnosi su u usponu. Postoje velike mogućnosti  za unapređenje saradnje u svim oblastima!“

 Naravno, sad će opet oživeti priča o sedenju na „dve stolice“, mada ako one i postoje, na njima se  ne sedi, već kraj njih se – kleči.

 Doduše, s obzirom na Dačićeve dimenzije, možda bi on mogao da upotrebi dve stolice, mada je i to sumnjivo, jer je već jednom izjavio: „Budućnost Srbije je u NATO“, što je njegov nekadašnji  koalicioni partner, Tadić, pre neki dan odlučno ponovio!

 Jelena Guskova, ruski i naš akademik, stručnjak za Balkan, dala je ovih dana jedan veoma indikativan  intervju „Novostima“ u kom je rekla i ovo:

 „Od trenutka ulaska Srbije u NATO, sve bi se promenilo u odnosima između Rusije i Srbije.

 EU neprestano uslovljava Srbiju, dovodeći je pred teške odluke i izbore. I dok ne ostvari svoje ciljeve, neće prestati  sa politikom uslovljavanja,  koja strahovito otežava život u srpskoj državi.“

 Rekla je i jednu poražavajuću ali istinitu stvar, za  svaku zapadno orijentisanu vladu u Srbiji. Naime, da „nijedna nije uspela  da promeni osećanje naroda  koji većinski voli Rusiju“. Otuda „za moju zemlju , Srbija  je jedinstven prijatelj u svetu. Možda čak jedini„

 Hvala, gđo Guskova!

 Na rečenoj „promeni“ zasnovana su sva zapadna uslovljavanja Srbiji, što je ovih dana potvrdio i prof Miodrag Zec:

 „EU podržava Vladu  i Vučića  zato što  misli  da će im predati Kosovo i Republiku Srpsku. Evropu ne interesuje šta se u Srbiji događa , već da se konačno završi kosovski problem i da se ide u pravcu priznavanja kosovske države. Drugo  pitanje  zbog koga je EU zainteresovana  za nas,  jeste da se što pre ugura RS u centralizovanu Bosnu.

 Vlada Srbije  sa Vučićem ima podršku EU jer je procenjeno  da je spremna  da se ostvare ta dva cilja i da istovremeno  obezbedi unutrašnju stabilnost.

 Nije problem što je propala naša država. Problem je što je propalo društvo,  jer društvo stvara državu.

 U Srbiji  mladi se pitaju  ima li smisla biti najbolji đak  kad se obično oni ne mogu zaposliti,  a država im šalje poruku  da se učlane  u partiju  kako bi mogli da dobiju radno mesto.

 Nama je potrebno da izgradimo društvo a to se mora početi od  obdaništa i osn. škole.

 Na svaku upitnost, vlast reaguje agresivno.“

 Javio se još jedan ugledni profesor, dr Miladin Ševarlić  pišući u „Geopolitici“ o pljačkaškoj  rasprodaji  plodnog zemljišta u Vojvodini, ogromnog  poljoprivrednog preduzeća PKB, strancima,  i uz njih Telekom, pitajući se, na kraju, sa čime ćemo ostati, što stvara dohodak?

 Vučić mu je odgovorio, „Srbija će biti bolja posle Vučića, od Srbije pre Vučića!“ to jest, ako bude opšte opstala i postojala.

 Tada će se konačno znati i priznati da je ova današnja država bila  zasnovana na prevarama i lažima.

 Tako se  pre dve godine naveliko pisalo i pričalo o izgradnji brze pruge Beograd – Budimpešta, koja je trebalo ovog septembra da počne da se gradi, Mi smo i tada pisali i sad to ponavljamo da je nama potrebnija brza pruga  Niš – Beograd, jer je to žila kucavica Srbije.

  Ali, ništa od svega toga, na srpskim prugama vozovi saobraćaju sporije no kad su 1884. puštene u  promet. Doduše, Zorana Mihajlović je izjavila da će ove godine biti obnovljeno 100 km. železničkih pruga.

 Onda je objavljeno da će 23. nov.2013. doći kineski stručnjaci i zajedno sa ondašnjim ministrom saobraćaja Antićem, obići celi trasu od 400 km, i da će kad pruga bude završena, vozovi od Beograda do Pešte voziti samo tri sata. Došlo je do sastanka kineske i srpske delegacije sa nadležnima iz Mađarske i Srbije.

 Kasnije, posle rekonstrukcije vlade Srbije, kada je ministar saobraćaja postala Zorana Mihajlović, ona je rekla:„Pruga Beograd – Budimpešta neće završiti kao Južni tok. Ovo je ozbiljna stvar. I biće gotova za 2 ˝ godine“

 Vreme je isteklo, o tome se ćuti. Čak i sa mađarske strane, valjda i zato, što su zauzeti dizanjem žičanih prepreka na putu migranata… a mi, opet, izgradnjom prihvatilišta za migrante, u koja su ušla, pišu – tajno! – i  napuštene kasarne (kralja Milana), koje nisu prepravljane i prilagođivane kad su naše izbeglice bežale iz Hrvatske! Ali, za ovo sadašnje prepravljanje Vučić dobija aplauze iz Evrope, mada ne i ulaznicu za EU, koja je rezervisana za priznavanje Kosova.

 Bilo je reči i o prodaji stanova na kulama Beograda na vodi, da postoji veliko interesovanje, i da je za jedan dan otišlo preko 70% stanova.

 Međutim, nisu prodavani stanovi, već  je vršeno njihovo rezervisanje,a ugovori za te rezervacije plaćali su se 1.000 evra, nepovratnih.

 Ugovori, pak, nisu viđeni. A pare, valjda jesu.

 Ko će sad tu koga da prevari i slaže, mladi će videti i dočekati. To jest, ako su oni bili ti koji su uleteli u te „rezervacije“ sa 1.000 evra..

 Tek, kako danas stoje stvari, ništa se ne zna sigurno i izvesno, sem, kako  je lepo, tu skoro, neko rekao „SNS nema alternativu“, pa dakle ni Vučić, koji sebi osiono sve dozvoljava, samo da bi se dopao zapadnim gazdama. Ispunjavajući sve naloge, čak daleko više nego što oni traže.

 Ali, ovih dana desilo se čudo. Odbio je da ispuni odobrenje MMF-a za povišenje razbojnički smanjenih penzija. No, i to je dodvoravanje i nastojanje da se dopadne zagovornicima štednje iz EU.

 Međutim, on neće da povećava penzije do maksimuma koje je odobrio MMF!

 Eto, ja neću!

  Malo ko bi ovako otvoreno to rekao, ali on se ponaša odgovorno  i  vodi računa o interesima zemlje. Ne interesuje me  ko će da glasa za mene, kao što je to bilo decenijama, kada se samo mislilo kako da se time sačuva radno mesto, a ne posao i konkurentnost na tržištu!“.

 Naravno, njega ne interesuje, niti pogađa ono što je objavilo Udruženje sindikata penzionera, da je užasna beda ovladala u redovima tih ljudi, od kojih je razbojnički otet deo penzije koji predstavlja njihovu radom stečenu imovinu, te nije čudo što je, po evidenciji rečenog Sindikata, ove godine, među njima više od 26% smrtnih slučajeva, nego ranijih godina.

 Trebalo bi reći Vučiću da se i sa ovim pohvali, i da je i to posledica i dokaz njegove brige za budućnost zemlje!

 Bivši ministar Saša Radulović izjavio je pre nekog vremena, da će stati na stranu opljačkanih penzionera, i tužiti državu Strazburu za otimanje onog što je njenim Ustavom zagarantovana i neotuđiva imovina.

 Kažu da će to isto učiniti i pomenuto Udruženje penzionera Srbije.

 Bilo bi dobro i pošteno, da državu Srbiju zastupa na sudu u Strazburu lično Vučić, kao diplomirani pravnik, doduše  bez sudskog ispita.. I da tamo potvrdi ono što svakog časa izjavljuje, da je „Srbija  jedna od najuglednijih zemalja Jugoistočne Evrope“.

 Ko zna, možda on smatra da ovo brže slanje penzionera na onaj svet, takođe spada u tu najuglednost.

Aferim!

 Da završimo.

 Vučić je u Moskvi, gde je rekao  da  su „Srbija i Rusija  prijatelji na racionalnim osnovama“ (na emocionalnim on je sa Amerikom i Nemačkom), izjavio  da je očigledno  da neko ulaže mnogo napora  u destabilizaciju  odnosa na Zapadnom Balkanu . On zna  i koje su to snage, ali neće o tome govoriti.  U okviru rasta tih tenѕija  na Balkanu,  pokušaji su destabilizacije  u podgorici, Skoplju i prištini, s namerom da se prenesu  na Banja Luku, sarajevo i beograd.

 Zašto bih ja o tome govorio javno, Dovoljno je da znam ja, da zna moja vlada, i da preduzima korake“.

 Deset dana kasnije, 3.nov., Merkel će biti konkretnija od svog pulena,  tvrdeći  da „postoji opasnost oružanih sukoba  na Balkanu, kroz koji prolazi većina izbeglica, u slučaju da Nemačka zatvori granicu sa Austrijom.“

 Ako ona to zna, zašto bi onda zatvarala granicu sa Austrijom?

 Srećom, ruski specijalci, kako je javljeno, će doći da pomognu našoj policiji da. među migrantima, otkriju teroriste.

 I šta će onda biti? Hoće li ih Nemačka prihvatiti ili će ih svojim avionima preneti u Siriju, odakle ih je lično Merkel pozvala u Nemačku, ko u obećanu zemlju…

izvor: intermagazin.rs ››› 

G