autor tekst 001 ›››

 

 

Sreten Božić

 

DINGO ČOVEK

Ovaj Srbin najzaslužniji je što je svet otkrio užase

BRITANSKIH NUKLEARNIH TESTOVA

 Sredinom prošlog veka Britanci su izvodili masovne nuklarne probe u Australiiji. Lokalno stanoviništvo, mahom aboridžinsko, bilo je izloženo jakoj radijaciji zbog koje su obolevali i umirali od najtežih bolesti. Australijske vlasti priču su decenijama gurale pod tepih, ali je zahvaljući jednom Srbinu svet saznao istinu.

 Njegovo ime je Sreten Božić, ali svetskoj javnosti poznatiji je kao B. Vongar, pesnik i višestruko nagrađivani pisac.

 Od Aranđelovca do Aboridžina

 Njegova neobična životna priča vodi preko rodne Gornje Trešnjevice u blizini Aranđelovca, do Pariza i druženja sa velikanima poput Žan Pola Sartra, Simona de Bovoara i Samjuela Beketa, do Australije.

 Najmanji kontinent sanjao je od detinjstva kada mu je otac Stevan pričao kao je pre njegovog rođenja tragao za zlatom u Australiji. Nakon godinu dana puta brodom iz Evrope stigao je na australijsko kopno. Kupio je kamilu i krenuo preko pustinje Tanami da bi stigao do Kimberliza gde je bilo posla za došljake. Put kroz pustinju bio je dug i naporan. Izmorenog i žednog Sretena pronašao je stari Aboridžin i spasio mu život. Tako se Srbin obreo u malom aboridžinskom selu nedaleko od mesta gde su Britanci testirali nuklearno oružje dva puta jače od bombi bačenih na Nagasaki i Hirošimu.

 Muk australijski vlasti

 Za nuklerane testove sprovođene u Maralingi i Emu poljanama u Južnoj Australiji i oko zapadnoaustralijskih ostrva Monte Belo u periodu od 1952. do 1963. godine Velika Britanija imala je dozvolu vlade Australije. Tadašnji australijski premijer Robert Menzis dozvolio je britanske nuklearne probe bez konsultacija sa kabinetom, smatrajući da će Britanija zaštiti Australiju u "nuklearnom svetu".

 Ova odluka imala je ozbiljne posledice po lokalno stanovništvo. Oko deset hiljada Aboridžina zbog zračenja je oslepelo ili umrlo. Mnogi su dobili teške povrede i deformitete, poput neplodnosti, problema sa plućima, defekata kože i kancera. Zdravstvena dokumentacija pokazala je da su deca rođena posle nuklearnih proba imala tumore, razvijenu cerebralnu paralizu, nedostatak kostiju i bolesti srca.

 Australijske vlasti ovu činjenicu su prećutkivale, ali Sreten, koji je ubrzo po dolasku primetio da ljudi u plemenu ovog najstarijeg svetskog naroda ili teško bolesni ili slepi, nije želeo da zažmuri.

 Borba da se čuje istina

 Sreten ili Barnubir kako je dobio ime među Aboridžinima, odnosno Bi Vongar, prvi je svojim književnim radom ukazao na nuklearne probe na kontinentu, i iskopavanje uranijumske rude koje su zapretile da dovedu do istrebljenja starosedelaca kontinenta.

 Napisao je "Nuklearnu trilogiju", svedočanstvo o užasnim posledicima sa kojima su se Aboridžini nosili godinama nakon što su probe prestale. Ova knjiga donela mu je mnogo priznanja, ali i nevolje sa vlastima. Njegovi romani bili su zabranjivani u Australiji, ali objavljivani u SAD i Evropi.

 O stradanju Aboridžina od nuklearnih proba pokušao je da obavesti javnost i izložbom fotografija, ali je ona zatvorena samo sat vremena nakon otvaranja. Svih pet hiljada fotografija koje je Vogner slikao zaplenila je vlast. Policija je redovno nadzirala njegovu kuću i imanje, a zabranjeno mu je da javno govori o atomskim probama na Aboridžinima.

 Devedesetih godina B Vongar je počeo da piše roman "Raki", priču o aboridžinskom dečaku odraslom u Srbiji. Rukopis ove knjige zaplenila je policija. Kolege pisci su ustali u njegovu odbranu, ali bez uspeha. Tek kasnije, po sećanju, Vongar je ponovo napisao zabranjeni roman. Za to delo, 1997. godine najveću australijsku nagradu za književnost.

 Po pravilniku Udruženja književnika Australije, dobitnik ove nagrade postaje državni kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Međutim, već iduće godine pravilnik Udruženja je promenjen. Nove odredbe nalagale su da se za Nobelovu nagradu biraju dva kandidata na osnovu predloga članova ove književne asocijacije. Sreten Božić ostao je tako bez kandidature.

 Danas Vongar živi sa čoporom dingosa u kući u Melburnu, i na imanju u crvenoj pustinji Tanami. Zbog toga ga Australijanci zovu Dingo-čovek. Oženjen je Aboridžinkom sa kojom ima dvoje dece. 

izvor: blic.rs ›››