Pre gotovo četiri godine usvojili
smo Zakon o bezbednosti hrane i ponadali se da omiljena reč
naših proevropskih činovnika – „transparentnost” počinje da
živi u praksi. Jer, tada su nam u Ministarstvu poljoprivrede
rekli da će proizvođač ili trgovac koji je odgovoran za
nebezbednu hranu biti obavezan da javno kaže – „ja sam
pustio u prodaju rđav proizvod i ja sam kriv” -Zbog takvog
ponašanja čak je i naša profesija postala deo isceniranog
umirivanja javnosti. Zato smo i bili svedoci svaljivanja
drvlja i kamenja po laboratoriji koja je prva prošle godine
obavestila javnost da sa našim kukuruzom nešto nije u redu.
Čovek koji je obavestio javnost o mogućnosti trovanja nestao
je iz javnosti. Neko ga je ućutkao. A kada država ćuti,
znači da ili ne zna nešto što mora da zna ili da nešto krije
od građana. Ko će da izmeri šta je od ovoga grđe i gore.