autor tekst 001 ›››

 

 

Strašo Angelovski

 

"Optužujem..."

za odobravanje i učešće u ratnim zločinima

 Ovaj tekst se odnosi na već potvrđene ratne zločine, na sramne dvostruke aršine, na strateška partnerstva, na sramotu koju moralni još osećaju, a nemoralni se ponose, na laži velikih sila, na patnju malih ljudi. Ovaj tekst će vas vratiti pre 19 godina u potragu za pravdom i istinom. Jer pravda je spora, ali dostižna, a pravda je vrlina morala. 

Idemo redom.

 „Vlada Republike Makedonije podržava intervenciju od samog početka. Kao rezultat te politike, Republika Makedonija učestvuje u multinacionalnim snagama u Iraku od 1. juna 2003. godine sa kontingentom od oko 30 vojnika“ – nasumično odabran citat DV na makedonskom jeziku, a mogao je biti iz bilo kog medija.

 Sledi citat iz zvaničnog Izveštaja o zločinima koalicionih snaga i privatnih izvođača:

 „1. Pogibija civila kao rezultat bombardovanja i raketnih napada koji ne preduzimaju sve moguće mere predostrožnosti u vezi sa civilnim žrtvama.

 2. Mučenje i zlostavljanje zatvorenika u Abu Graibu od strane osoblja američke vojske, uključujući zatvaranje hiljada Iračanki i muškaraca. Mučenje u Abu Graibu uključivalo je silovanje, sodomiju i široko rasprostranjeno seksualno zlostavljanje, polivanje zatočenika fosfornom kiselinom, uskraćivanje sna i fizičko premlaćivanje.

 3. Široka upotreba zapaljive municije od belog fosfora, kao na primer tokom napada na Faludžu, što je rezultiralo užasnim žrtvama među ženama i decom. Upotreba belog fosfora u naseljima zabranjena je međunarodnim zakonodavstvom.

 4. Upotreba osiromašenog uranijuma u ​​iračkim naseljenim centrima od strane američke vojske, procenjena na najmanje 300.000 metaka u Iraku od 2003. godine. Osiromašeni uranijum je doveo do toksičnih efekata na zdravlje kao što je visoko povećana učestalost leukemije u detinjstvu, urođenih mana i kancera u regionima južnog Iraka, slično efektima upotrebe osiromašenog uranijuma u ​​Srbiji, Bosni i na Kosovu posle jugoslovenskih ratova. .

 5. Silovanje i ubistvo jedne Iračanke u Mahmudiji i ubistvo njene porodice.

 6. Mučenje i ubistvo ratnog zarobljenika, komandanta iračkog vazduhoplovstva Abed Hameda Mousha.

 7. Masakr na venčanju u Mukaradiebu gde su koalicione snage ubile 42 civila.

 8. Odvjetnici javnog interesa (PIL) i Evropski centar za ustavna i ljudska prava (ECHR) iznijeli su Međunarodnom krivičnom sudu (ICC) navode o premlaćivanju, strujnom udaru, lažnim pogubljenjima i seksualnom napadu od strane britanskih trupa.

 Tadašnja portparolka Amnesti internešenela, Nikol Šuveiri, javno bi izjavila:

 „Trenutna situacija u Iraku je jadna. Nažalost, to su izazvale KOALICIONE SNAGE, jer kada su napale Irak, sa sobom nisu donele razumnu strategiju za posledice. Ovo što se sada dešava je HUMANITARNA KATASTROFA“.

 Pozdravljajući obraćanje ministra unutrašnjih poslova, da postoji zakonska mogućnost, prema Krivičnom zakoniku, da svako ko negira, grubo umanjuje, odobrava ili opravdava genocid, zločine protiv čovječnosti ili ratne zločine, bude kažnjen kaznom zatvora od jednog do pet godina, a znajući da zločini protiv čovečnosti i ratni zločini ne zastarevaju, ja lično i u ime političke stranke MAAK i zahtevam da se članovi Vlade Republike Makedonije koji su predložili i poslanici u Sobranju Republike Makedonije koji su doneli odluku da pošalju kontingent vojnika ARM u koalicione snage predvođene SAD, budu optuženi i suđeno ne samo za odobravanje i pravdanje navedenih u Izveštaju zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, već i za učešće u njima. Odlukom da pošalju vojni kontingent koalicionim snagama predvođenim Sjedinjenim Državama, oni direktno učestvuju u zvanično dokazanim ratnim zločinima, u stradanju iračkog naroda i u humanitarnoj katastrofi koju su izazvali.

 Smatram da su imena članova tadašnje Vlade i članova tog sastava Skupštine dostupna Ministarstvu unutrašnjih poslova i javnom tužilaštvu.

 Istovremeno, pošto je ministar najavio i mogućnost kažnjavanja zbog javno izraženog odobravanja i opravdavanja ratnih zločina, opet nasumično, citiraću Bi-Bi-Si na makedonskom jeziku koji prenosi jasne stavove dvojice učesnika u javnosti debata o ratu u Iraku:

 „Razumem tu novu svetsku univerzalnu politiku ljudskih prava, pa čak i kada je demagoška, treba je ozbiljno tretirati. Recimo da su namere Buša i onih 20-ak zemalja koje su napale Irak u ime nekih viših univerzalnih vrednosti bile dobre“, kaže novinar Nikola Galevski.

 A Gjuner Ismail, direktor Centra za strateška istraživanja – Forum, smatra da je učešće naših vojnika u Iraku opravdano ako se posmatra kroz prizmu makedonskih interesa:

 „Makedonsko političko rukovodstvo je tamo negde početkom 2003. godine donelo pravu odluku i odabralo pravu kompaniju, tako neophodno i tako dugo traženu kroz istoriju Makedonije...

 Zaista, ovo su dva eksplicitna primjera odobravanja i opravdavanja zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina do kojih bih mogao doći. I ja i ministar unutrašnjih poslova i javno tužilaštvo znamo da postoje stotine, ako ne i hiljade javnih izjava koje podržavaju, opravdavaju, odobravaju, pa čak i podstiču zločin protiv iračkog naroda, zločin protivan međunarodnom pravu. i bez saglasnosti Saveta bezbednosti.bezbednost u UN, izazivajući tako patnju i humanitarnu katastrofu.

 Iskreno verujem da će oni skupiti hrabrost i procesuirati ove slučajeve, a pravosudni organi će bez dvostrukih aršina raditi svoj posao da pokušaju da 8 odsto poverenja podignu za stepenicu.

 Eventualni pokušaj da se i danas kaže da je vojna agresija na Irak „nešto drugo“, da je to zapravo „rušenje diktatorskog režima“ i „demokratizacija iračkog društva“, čime bi se izbegla odgovornost za one koji su odobravali, opravdao , podsticao, pa čak i učestvovao u već dokazanim ratnim zločinima, predstavljaće veliku sramotu za ionako „osramoćeno“ makedonsko društvo.

 izvor: mn.mk ›››