Činilo se da je sve u
mom spoljnom životu rutinsko i normalno za jednog Amerikanca
koji je odrastao 70 -ih i 80-ih - osim što, bez obzira na to
gde sam se okrenuo, nauka i obrazovni sistemi jednostavno
nisu imali smisla za mene. Krenuo sam da pronađem odgovore i
pitanja koja su imala smisla, koja odgovaraju zapažanjima
koja sam doživljavao pred mojim očima. Ovo traženje postalo
je doživotna potraga. Samo sam nastavio da sledim svoje
ideje i na kraju sam naučio da sledim svoje srce. Na moje
prvo iznenađenje, praćenje srca vodilo me je do koncepcije
nauke, medicine i sveta u celini koja se radikalno
razlikovala od svega što sam učio u školi. Moje ideje, poput
srca nije pumpa, blokirane arterije nisu glavni uzrok
srčanog udara, vakcine su neefikasne i nebezbedne, rak nije
genetska bolest, a „rat protiv raka“ bio je krajnji neuspeh,
bile su teme tri moje knjige.