Sistematske vakcinacije u
današnje vreme ne mogu biti nikako opravdane. Današnja
medicina uglavnom se ne bavi bolesnicima, već bolestima, i
možemo govoriti o vakcinomaniji, jer se veštačka imunizacija
primenjuje masovno, bez advekvatne selekcije i
individualizacije. Od prvih dana života decu povrgamo
vakcinacijama i revakcinacijama. Daje im se vakcina BCG
(protiv tuberkoloze), pa im se posle 42 dana ubrizgava
najopasnija polio vakcina. Vakcine se prave od virusa –
mrtvih ili živih, od određenih otrovnih hemikalija kojima se
virusi ubijaju ili oslabljuju, konzervansa, neutralizatora,
nosećih agensa, što sve predstavlja strane supstance za
telo. Na primer, trostruki antigen vakcine DTP (difterija,
pertusis i tetanus) sadrži sledeće otrove: formaldehid, živu
(timerozal) i aliminijum fosfat. Vakcina protiv dečje
paralize ima u sebi ćelijsku kulturu majmunskih bubrega,
lektalbumin hidrolizat, antibiotike i teleći serum. Svi ovi
strani proteini, koji, pošto ulaze direktno u krvotok, mogu
postati deo genetskog materijala. Ove materije proizvode
reakciju na vakcinu, predstavljaju potencijalne alergene i
mogu izazvati čak i anafilaktički šok. Hemijski otrovi slabe
čovekov imunuološki sistem koji počinje da se bori protiv
svih tih neprirodnih supstanci, a uneseni virusi i bakterije
ulaze u ćelije i koriste njihovu DNK i RNK za sopstveno
razmožavanje. Rezultat je da oni mogu, kada se dovoljno
umnože, napasti telo koje je oslabljeno toksičnim
hemikalijama.
_001.jpg)