autor tekst 001 ›››

 

 

Tomislav Osmanli

 

Makedonija je zemlja slabih lidera ali jakih umjetnika i intelektualaca

 Nijedan premijer u poslednjih četvrt veka nije shvatio da je upravo umetnost, književnost, jednom rečju, elitna stvaralačka kultura, ključni sektor i polje delovanja i afirmacije Makedonije.

 U najnovijem broju časopisa Kultura i umetnost „Eneken” iz Soluna, nedavno je objavljena nova proza pisca Tomislava Osmanlija pod naslovom „Sledeće jevanđelje”, upečatljiva priča o najaktuelnijoj temi – pandemiji. Priču je napisao prošle godine, kada su se, kao u čudu, pred nama pojavile sve dramatičnije i drastičnije, čak paradoksalne slike i informacije o epidemiji iz Vuhana. Sva ta masovna drama pokretala je u njemu metafizička osećanja i ideje, a jedna od njih je i ova pripovetka koja je prvi put objavljena u prilogu „Lik” „Nove Makedonije”, a nakon čitanja nekoliko njegovih književnih prijatelja mu je reklo da je bio izuzetan prozni komad.pogled na tekuću globalnu dramu koja se toliko puta i na toliko mesta pretvarala u tragediju. Pre grčke najave, ovu paradigmatsku priču objavilo je nekoliko regionalnih medija: hrvatski portal Kultura.hr, srpski Sinhro.rs, bosansko-hercegovački Astronaut.ba..., na adrese na koje je autor poslao priču i ona je jednom prihvaćen za objavljivanje. Bosanskohercegovački portal se čak oglasio internetom dio priče na „Instagramu“. Povratne informacije su bile pozitivne.

 - Mislim da je to zbog specifičnog pogleda na pandemiju, prenošenog ne kroz pojedinačni slučaj ili lične drame, već kao univerzalni pogled, kao pretnju katastrofom biblijske vrste. Urednik revije „Eneken“, u kojoj se pojavilo štampano, grčko izdanje pripovetke, odlično je pročitao slojeve političkog angažmana i postavio užasnu ilustraciju nacističke istorije čovečanstva. Ugroženi u narativu koji se fokusira na Boga kao vrhovnog demijurga, saosećajnog i etičkog entiteta, ovi politički slojevi su duboki podtekst proze – kaže Osmanli za Fakulteti.mk.

 Pre izvesnog vremena u zagrebačkim "Novostima" objavljen je divan tekst pod naslovom "Makedonski, a naši", u kojem je napravljena odlična promocija makedonske književnosti, a čiji je autor pisao o broju makedonskih pisaca koji se prevode u postjugoslovenskim prostora, zaključujući da taj broj nije zanemarljiv... Osmanli se slaže sa konstatacijom da makedonski pisci pronalaze put do publike u regionu i kaže da mu je poznat ovaj tekst, koji je napisao, po njegovom mišljenju, jedan od najboljih poznavaoci aktuelne književne situacije na našim prostorima .

 – Autor Saša Ćirić na Radio Beogradu 2 vodi briljantnu emisiju „Oko Balkana” ili „Oko Balkana” i već je predstavio sva relevantnija dela i imena savremene regionalne i aktuelne makedonske književnosti. Imao sam čast upravo ovih dana da me autor emisije po treći put pozove na predstojeće učešće povodom nedavnog objavljivanja moje knjige „Svetiljka za Hanuku“ u Srbiji. Zadovoljstvo mi je, slušajući je skoro redovno, da prisustvujem jednakom tretmanu makedonske proze i poezije u odnosu na druge bivše jugoslovenske, ali i grčke, bugarske, rumunske i albanske autore čija su dela prevedena i objavljena u „zajedničkom jezika“ ... U ovakvim priznanjima našeg savremenog književnog trenutka, kvalitetu nekih od novih književnih dela, uspešnim predstavljanjima dela, ali i naših autora nakon književnih festivala, promocija i rezidencija širom Balkana, kao i delatnost fonda za podršku izdavanju makedonskih knjiga u inostranstvu i, naravno, lični odnosi koje autori uspostavljaju sa izdavačkim kućama širom regiona. To područje, koje obuhvata pre svega prostore bivše Jugoslavije, ali i druge države na Balkanu u najširem smislu te reči, važno je za nas jer je to kulturno područje sa širokim književnim predstavama. Taj prostor omogućava autorima da ne zapadaju u entropiju, koja je uvek opasnost u svakom zatvaranju, u bilo kojoj, a posebno u maloj i još skromnijoj književnoj sredini.

 Svako predstavljanje tog prostora od suštinskog je značaja za našu književnu vitalnost. To nas čini povezanim, motivisanim, komunikativnim, pa čak i estetski konkurentnim - smatra Osmanli.

 Prema njegovim rečima, ta saradnja je posledica revitalizacije nekadašnjih veza koje su postojale u nizu oblika i organizacija u bivšoj saveznoj državi.

 - Region kao kulturni prostor, poput velikih masa u fizici, sam nosi sile stare gravitacije; seća se, kao i sama kultura, koja ima svoju istoriju i isprepleteno pamćenje. Ukratko, i pored svih nesporazuma, sukoba i polemika koje su izbijale, više kao strast i slobodoljubivi poriv umetnika i drugih intelektualaca snažnog integriteta, bili smo organski povezani i te veze, zasnovane na srodstvu, ne prestaju da zrače. Sada na ove zgodne načine, kroz razmenu za prevode knjiga, filmske saradnje, pozorišne predstave, a sutra u nove oblike saradnje, povezivanja i razmene – kaže pisac. 

Političke ličnosti zaziru od kulture kao elitne vrednosti

 Poznato je da je najveći izazov za male jezike da pređu granice i to je veoma važno za malu državu sa ograničenim jezičkim područjem, ali da bi se to desilo potrebna je promišljena kulturna politika, što prema Osmanliju i čini. ne postoji.

 – Ni jedan premijer u poslednjih četvrt veka nije shvatio da je upravo umetnost, književnost, jednom rečju, elitna stvaralačka kultura, ključna resor i polje delovanja i afirmacije Makedonije. I ovom sektoru nije pristupio kao najvišoj vrednosti ove zemlje. Naprotiv, u njihovim očima resor kulture je sekundaran, bočan, pa je samim tim samo prostor za kadrovske tendere, partijsko popunjavanje i postavljanje beskorisnih ministarskih statusa. S druge strane, pod kulturom elite podrazumevaju njen najpopulističkiji deo. I logično, jer ne poznaju ni kulturu kao duhovnu suštinu jednog naroda i njegovih mirijada elitnih stvaralaca, sa jednom rečju kulture kao evropske vrednosti.

Ova vrsta političkih ličnosti jednostavno zazire od kulture kao elitne vrednosti. Zbog svega toga imamo kadrovsku inflaciju u resoru: smene pet ministara, samo u poslednjih pet godina, projekte – neke važne, a neke ključne – koji se sa entuzijazmom pokreću, a zatim ostavljaju na pola puta, nalik na večiti „Koridor 8“. „ u fizičkom saobraćaju ; a često i ministri koji nikome nisu nepoznati, ali koji sami ne poznaju složen proces koji se zove kultura. A oni koji to znaju, po pravilu se, Bog zna zašto, preko noći menjaju. Potrebno nam je prosvećivanje političkih lidera partija i države. Makedonija je zemlja slabih lidera i jakih, ponekad izuzetnih umetnika i intelektualaca - smatra Osmanli, koji je, osim što se bavio književnošću, dugi niz godina radio u medijima kao novinar i urednik. 

Kulturna saradnja u regionu može doneti pozitivne vetrove i u politici

 Prema njegovim rečima, kulturna saradnja u regionu verovatno može donekle doneti neke nove pozitivne vetrove na drugom nivou, političkom, na primer. Ali ne veruje u pristupe kampanje.

 – Prilikom prvog topljenja leda sa Grčkom, Teodorakis je došao ovde i sa Makedonskom filharmonijom dirigovao svoje kapitalno muzičko delo „Zorba, Grk“, imali smo i nekoliko gostovanja naših autora na tamošnjim pozorišnim scenama, a to je bilo kraj toga. Tada je lansiran termin „kulturna diplomatija“, ali se ispostavilo da je imala slab zadah. Nakon tog dobro započetog iskustva, politički sukobi su ponovo dobili prioritet. Verujem u organsko, autentično književno i kulturno, a ne u dnevno politički motivisane veze. Pa, te veze bi trebalo snažno da podrže odeljenja za kulture koja su se opredelila za saradnju. Oni su vitalni načini kulturne saradnje - zaključuje Tomislav Osmanli.

 izvor: fakulteti.mk ›››