I danas su u mom stanu okupatori, u ulici u kojoj sam se
rodio. Kako drugačije nazvati one koji ti ilegalno upadnu u
stan i otmu ga? Meni je komšinica, kad sam se vratio s
kopanja rovova na Trebeviću, kazala da mi je pametnije da
tamo ne idem, jer me čeka mitraljez. I nisam išao. Danas sam
ovdje na poziv stranih novinara, došao sam u svoj grad kao
Englez, imam i državljanstvo. Stranci su mi platili sobu u
hotelu Evropa, 100 metara od moje babovine. Prođem pored
Strossmayerove, ne mogu da pogledam na tu stranu, okrenem
glavu prema Estradi, boli. Pitaju me raja u Raguzi jesam li
i sutra na starom mjestu. Kad sam im rekao da sam završio sa
sviranjem, rekli su mi da je to nemoguće i da je činjenica
da ja sviram dokaz da ludilo još nije zavladalo do kraja,
iako niko normalan ne bi uradio to što sam ja uradio tada.
Izaći s čelom na ulicu i svirati bez obzira na granatiranje.
Ja sviram, ode zgrada u pizdu materinu, onaj me snima iz
podruma sa šljemom na glavi! Nisam mogao iznevjeriti ljude i
nastavio sam svirati.