Već duže vreme je očigledno da je parlamentarna demokratija
u krizi. Ne samo u Sloveniji, već i drugde. Parlamentarne
stranke su sve drskije otimale državu. Zbog društvene
prihvatljivosti lažnih vesti, takozvano uravnoteženo
novinarstvo, potpuna relativizacija istine, otela je javna
glasila, zbog demagogije koja je odjednom postala normalan
deo skupštinskog govora, zbog pada svih etičkih vrednosti,
finansijskih i moralnih korupcija... parlamentarne stranke
su mogle da rade šta su htele. Čim su zauzeli poslanička
mesta, izneverili su svoja obećanja, njihovi birači, članovi
stranke su mogli nekažnjeno da vređaju, lažu, čak i
očigledno kradu... i nikom ništa. Ako bi ljudi protestovali,
vlasti su se okružile ogradama i policijom i nastavile da
rade svoj prljavi posao. Ni parlamentarna opozicija nije
mogla ništa. Nemoralna politika je kao valjak pregazila sve
i svakoga. Kada padnu etički i moralni standardi, istina
pada. Oni koji su možda protestovali umorili su se od
osećaja bespomoćnosti i beznađa i polako su rezignirani
odustajali.
_001.jpg)