biografija: Medicinski fakultet u
Beogradu upisao sam 1965. godine i završio sam ga kao prvi u
generaciji 1970. sa 22 godine života, dajući sve ispite u
junskom ispitnom roku. Fakultet mi nije bio težak, pošto sam
medicinu voleo. Ustajao sam rano ujutro i spremao vežbe za
fakultet. Vežbe iz interne medicine imao sam na čuvenoj
Internoj B klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu. Često
sam ostajao na Klinici i posle predavanja i vežbi sa
slušalicama na ušima. Slušao sam srčane tonove i šumove kod
pacijenata sa srčanim manama. To moje interesovanje za
kardiologiju zapazio je čuveni akademik, profesor Božidar
Đorđević, tada šef katedre za internu medicinu i osnivač
Jugoslovenske i srpske kardiologije. Posle jednog
seminarskog rada koji sam održao pred specijalizantima
interne medicine i kardiologije o srčanim manama, sa
prezentacijom šumova sa gramofonskih ploča koje sam nabavio
iz Nemačke, profesor Đorđević mi je rekao: – Vama je mesto
ovde na Klinici. Kada završite studije – javite mi se! To je
bilo 1967. i tako je počela moja kardiološka karijera koja
traje i dan-danas – a trajaće još dugo. 1978. godine
konkurišem i dobijam stipendiju francuske vlade i odlazim u
Pariz na specijalizaciju iz kardiologije, kod čuvenog
kardiologa profesora Buvrena, inače prijatelja mog profesora
akademika Božidara Đorđevića. Usavršavanja na Klinici
Lariboisier u Parizu doprinelo je da se moje znanje iz
kardiologije višestruko uveća, posebno iz takozvane
neinvazivne kardiološke dijagnostike.
.jpg)
_001.jpg)