autor tekst 002 ›››

 

 

Dr. Višeslav Hadži Tanović

 

 

Genetski modifikovana vakcina 

Po prvi put imamo vakcinu koja u sebi ima gensku šifru koja može da menja, mi to ne znamo, i gensku strukturu čoveka. O sastavu vakcine se govorilo o u našim naučnim krugovima. U njoj se nalazi soj virusa, blagi oblik koji vi preležite, ali vas podstakne da stvi imunološku odbranu. Ova vakcina po prvi put koja ima komponentu koja može da menja i gensku strukturu čoveka, to je ono zbog čega smo mi kao stručnjaci upozorili i sačakajmo da vidimo šta se tu dešava. Znači ti kad ubaciš genetski modifikovan, bilo koji lek ili vakcinu i tako dalje, mi ne znamo kakve će biti posledice kod čoveka, dosad to nije rađeno. Mi sad po prvi put sada imamo genetski modifikovanu vakcinu koja se jednostavno ubrizga. Kakve će biti posledice genske po čoveka koji sada živi, po njegovu mogućnost da stvara potomstvo i to sve ostalo? Kad se ubaci genetski modifikovani lek, vakcinu ne znamo kakve će biti posledice. Mi sada po prvi put imamo genetski modigfikovanu vakcinu. Kako će to uticati na stvaranje potomstva, to su pitanja koje smo mi postavili i ja takvu vakcinu ne bih mogao da preporučim.

Maske 

„Možda vas maska štiti od kapljica, ali vam šteti srcu. Virusi dolaze i prolaze, ali srce je najvažnije. Ne nosite masku zbog srca. Dišite duboko“. 

PCR 

“Pa testovi su nepouzdani. Nijedan test ne govori koji je virus. On govori da je neki virus i to mi znamo.  PCR i ovi ostali testovi – nijedan nije specifičan da utvrdi da li je to korona ili neki drugi virus.” 

Savjet 

Ono što kao kardiolog mogu da kažem, čovek se rađa kada srce počinje da kuca i prestaje. Znači, glavni organ koji mora da nam je zdrav, na čijoj preventivi moramo da radimo je srce. Tokom studija uglavnom učimo kako da se borimo protiv pluća i srca, ako to držimo u funkciji, pacijent naš je bezbedan. Što se tiče srca i virusa, virusi uglavnom napadaju pluća, a posredno strada srce. Jer ako je srce oslabilo, a dođe do začepljenja krvnih sudova pluća, tada srce mora pojačano da radi, ako ono to ne može da radi, onda dolazi do srčanog zastoja i smrtnog ishoda.

U poslednje vreme najviše imamo problema sa plućima, mi se sećamo tuberkuloze, kada nije bilo nikakvih lekova, kada su pacijente u pojedinim centrima koji su bili izgrađeni na planini iznosili na terasu kako bi imali više kiseonika. Kiseonik je bitan jer se u organizmu stvaraju dovoljne količine odbrambene snage koji će omogućiti da se pobedi viremija - rekao je doktor.

 - Virus ulazi u ćeliju, uništi je i počinje da se množi umesto ćelije i stvara tkivo koje onemogućava rad organa. Kada ga na vreme vidimo, mi možemo da delujemo. Šta preporučujemo - kretanje. Pogledajte ljude koji su na selu, manje obolevaju, uvek su u prirodi i kreću se. Najbolja preventiva za sve je kretanje, posebno za ljude koji imaju više godina jer kretanjem se snabdevaju organi kiseonikom. Kada izađete napolje morate da dišete duboko, da napunite pluća kiseonikom jer se tako smanjuju šanse da virus napadne. Popodne šetajte, ujutru radite gimnastiku pred prozorom.

Za kardiovaskularne bolesti stres je faktor rizika broj jedan. S obzirom na epidemiju, ljudi su pod stresom, uplašeni, ne izlaze, što je kontraproduktivno jer oni koji ne izlaze smanjuju kapacitete otpornosti kardiovaskularnog sistema i tada se povećava rizik od smrtnosti. Od srca se 100 puta više umire nego od bilo kog virusa. Prema statističkim podacima Batuta, dnevno od srca je umiralo po 200 ljudi, znači 53.000 godišnje. Zato stalno insistiram na kretanju.

autor tekst ›››

 

 

autor tekst 001 ›››

 

 

Dr. Višeslav Hadži Tanović

 

KLJUČ JE U TRI JEDNOSTAVNE STVARI:

Kardiolog dr Višeslav Hadži Tanović otkrio kako da se zaštite od virusa 

KARDIOLOG dr Višeslav Hadži Tanović dao je jednostavne savete koje svi mogu da prate kako bi se zaštitili od virusa, ojačali srce, ali i ceo organizam.

Doktori neprestano govore kako je ključ u preventivi i kako je najbolje raditi na tome da do bolesti uopšte ne dođe. Jačanje imuniteta i organizma možda je još i važnije sada, tokom trajanja pandemije korona virusa, a kardiolog dr Višeslav Hadži Tanović je otkrio kako da se zaštitite od virusa - najpre treba da vodite računa o srcu.

 - Ono što kao kardiolog mogu da kažem, čovek se rađa kada srce počinje da kuca i prestaje. Znači, glavni organ koji mora da nam je zdrav, na čijoj preventivi moramo da radimo je srce. Tokom studija uglavnom učimo kako da se borimo protiv pluća i srca, ako to držimo u funkciji, pacijent naš je bezbedan. Što se tiče srca i virusa, virusi uglavnom napadaju pluća, a posredno strada srce. Jer ako je srce oslabilo, a dođe do začepljenja krvnih sudova pluća, tada srce mora pojačano da radi, ako ono to ne može da radi, onda dolazi do srčanog zastoja i smrtnog ishoda.

 - U poslednje vreme najviše imamo problema sa plućima, mi se sećamo tuberkuloze, kada nije bilo nikakvih lekova, kada su pacijente u pojedinim centrima koji su bili izgrađeni na planini iznosili na terasu kako bi imali više kiseonika. Kiseonik je bitan jer se u organizmu stvaraju dovoljne količine odbrambene snage koji će omogućiti da se pobedi viremija - rekao je doktor.

 - Virus ulazi u ćeliju, uništi je i počinje da se množi umesto ćelije i stvara tkivo koje onemogućava rad organa. Kada ga na vreme vidimo, mi možemo da delujemo. Šta preporučujemo - kretanje. Pogledajte ljude koji su na selu, manje obolevaju, uvek su u prirodi i kreću se. Najbolja preventiva za sve je kretanje, posebno za ljude koji imaju više godina jer kretanjem se snabdevaju organi kiseonikom. Kada izađete napolje morate da dišete duboko, da napunite pluća kiseonikom jer se tako smanjuju šanse da virus napadne. Popodne šetajte, ujutru radite gimnastiku pred prozorom.

 Kada je reč o preventivi, kardiolog je istakao da je ljudi treba da šetaju svakodnevno barem 35-40 minuta i da što više borave u prirodi. Takođe, savetuje uzimanje vitamina.

 - Što se tiče vitamina, preporučujem vitamin C 1000mg, vitamin D3 4000-5000 jedinica i aspirin, jer ko god je pio aspirin nije imao problem sa tromboembolskim komplikacijama pluća. To je svetski poznato i jako je bitno, ljudi koji su pili aspirin za 30-40 odsto su smanjili rizik da dobiju srčani infarkt ili šlog. To znači da drže i funkciju plućnih kapilara u dobroj formi.

 Kada je reč o aspirinu, savetuje da se uzima po jedan svako veče, sve dok traje pandemija.

 - Srčani bolesnici koji su preležali infarkt ili anginu pektoris, mi im dajemo stalno, ceo život jer se tako sprečava novi infarkt.

 Kada je reč o kardiovaskularnim bolestima, dr Hadži Tanović kaže da je stres faktor rizika broj jedan.

- Za kardiovaskularne bolesti stres je faktor rizika broj jedan. S obzirom na epidemiju, ljudi su pod stresom, uplašeni, ne izlaze, što je kontraproduktivno jer oni koji ne izlaze smanjuju kapacitete otpornosti kardiovaskularnog sistema i tada se povećava rizik od smrtnosti. Od srca se 100 puta više umire nego od bilo kog virusa. Prema statističkim podacima Batuta, dnevno od srca je umiralo po 200 ljudi, znači 53.000 godišnje. Zato stalno insistiram na kretanju.

 izvor: novosti online ›››