Dvadeset i više godina prošlo je od ustanovljenja svih naših
nezavisnosti. Danas imamo svoje zastave, svoje grbove, svoje
uništene, rasprodate ekonomije, svoje saveznike i svoje
neprijatelje, imamo svoja brda i doline, svoje himne,
najlepše devojke, svoje uvek najbolje i najbrže sportiste,
svoje ohole tajkune i magnate, svoje glupave, korumpirane
političare. Imamo najlepše more, imamo najduže reke, imamo
prirodna bogatstva, rude i minerale, imamo sve što nam
treba, pa ne moramo svakako da imamo i te proklete granične
prelaze. Stoga se nadam da će se uskoro naći neko s obe
strane moje domovine koja to nije ko će konačno istupiti iz
granicama opsednutog zanosa, i osloboditi nas barem jednog
dela svog nepodnošljivog državotvornog terora.