Kao najmlađi dobitnik NIN-ove
nagrade, Vladmir Arsenijević pokušava da definiše pojavu
pisca u savremenom svetu, fenomen skribomanije i književne
hiperprodukcije u vremenu vizuelnih medija i zajednički
imenitelj književnog stvaralaštva na srpskom jeziku. Na
kraju, Vladimir Arsenijević govori o svojim čitalačkim
navikama, referentnim naslovima iz lične biblioteke i o
razlozima zbog kojih čitanje nikad neće biti anahrona
duhovna disciplina: „Za mene, čitanje je ogromno putovanje
kome ne mogu da nađem poređenje sa bilo čim drugim što
postoji".
