Vakcina tako, odjednom,
postade temelj opstanka svega što imamo, pa i naših podjela.
Ni kriva ni dužna
Svet je postao premali za ovu količinu podela.
Rase, nacije, vere, ideologije,
generacije, polovi, seksualna opredeljenja, stepeni
obrazovanja, rodni krajevi, jezici, kulturne grupe, stilovi,
klubovi, klanovi, žanrovi… Jedan od valjda najtežih zadataka
- posebno u ovoj logorejičnoj digitalnoj eri - jeste pokušaj
pomirenja ili, daleko bilo, neutralnosti među
suprotstavljenima unutar postojećih bezbrojnih pripadnosti.
Balkan, ovo naše okruženje,
istorijski naviklo i navučeno na to da gine pod svakojakim
barjacima, rado je i sa velikom ljubavlju spram mržnje
dočekivao svaku novu podelu. Pa smo, taman eto, spremni i za
ovu novu, sukladnu novoj epohi u kojoj živimo.
Dame i gospodo, drugarice i
drugovi, braćo i sestre, ove i oni, posle feudalizma,
kapitalizma, socijalizma i konzumerizma, čast nam je
upoznati se i sa vakcionalizmom, našom novom osnovom za
deobe.
* * *
Ko se do sada nije upoznao sa
retorikom antivaksera, ne zna za izraz “brnjičari”. Ovaj
naziv (rođak ravnozemljaškog “globusara”) označava sve ljude
koji nose maske sa - parafrazirajmo narečene protivnike
vakcinacije - “sumanutom idejom da zaštite sebe ili druge od
virusa koji ne postoji i koji je smišljen samo zato da nas
sve pokori”. Vakcinom se ljudska rasa pritom i “čipuje” i
tako nadzire, premda retki umereni antivakseri smatraju i da
je vakcina opasna samo zato što u sebi sadrži supstance
opasne po život onih ko bi, taj isti svoj život,
imunizacijom zaštitili. It`s complicated, štono bi se reklo.
Ovo povelikoj armiji
pandemijskih skeptika suprotstavljeni su, na primer,
vakcionalistički paničari, ponajviše zastupljeni u
uređivačkim kolegijumima tiražima nezadovoljnih tabloida i
portala. Oni svoj radno-histerični dan ne počinju bez objave
nove tragedije koju će pandemija nad nas nadviti ako se svi
ne vakcinišemo. Infodemičari, blaža verzija ovog “krila”
podele, bave se svakim minutom svog postojanja novim
informacijama u vezi sa vakcinom, koja bi, valjda, imala
manju snagu kad mi ne bi bili o njoj valjano obavešteni. A
nismo.
I ukratko, ovo je osnovna podela
unutar vakcionalizma, društvenog uređenja koje počiva na
tome da naša civilizacija nije upodobljena potrebama koje
ima odbrana od pandemije. I da je inekcija u dve rate jedini
način da se ova - po zdravstvo, ekonomiju, kulturu i
politiku previše zahtevna “boleščina” - ne širi dalje.
Vakcina tako, odjednom, postade temelj opstanka svega što
imamo, pa i naših podela. Ni kriva ni dužna.
* * *
U našem lokalnom okruženju, više
nije “in” biti nekakav “zastareli” nacionalni
fundamentalista, jer je na svaki pomen reorganizacije
granica, rearanžiranja istorijskog konteksta, rekonstrukcije
veličine “životnog prostora” - jedini odgovor zevanje i
smor. “To nas ne interesuje, imaš li ti šta o Vakcini?”
I tu sad više nije bitno čiji je
Tesla ili Ivo Andrić; niti čije je Brčko a čija Prevlaka -
već čiji je špric. Sada je, dakle, moderno biti
Vakcionacionalista. Ova nova vrsta nacionalizma ima za
zadatak da promoviše nacionalnost Vakcine. Fajzer
(američka), Sputnjik (ruska), Sineštagod (kineska)… Ta jedna
neka “naša” ima ogromne prednosti nad bockalicama “onih
nji`ovih” vakcinatora. Mentalno zabarjačene šahovnice,
orlove, ljiljane i ko bi sad sve nabrojao šta sve ne,
zamenile su neke nove zastave sa ukrštenim špricevima ispod
logoa farmaceutskih kompanija. Što je, s jedne strane,
gotovo podjednako logično kao i svaka dosadašnja podela, a
sa druge strane, zapravo predstavlja najveću tekovinu koju
je Vakcina nama ovde donela. Sa granata, metaka i bajoneta
konačno smo se redukovali na borbu iglom; oružjem koje je
apsolutno adekvatno ulozi, snazi i značaju koju svi zajedno
imamo.
U kosmosu i u svakom drugom okruženju.
izvor: vijesti.me ›››
.jpg)
_001.jpg)