duboka
država info
DUBOKA DRŽAVA
INFO
Donald Tramp upire prstom u "Duboku državu" Foto: Tanjug/AP
INFO
Šta je "duboka država" i ko su ljudi iz senke
koji upravljaju svetom bez obzira na vlast.
Zašto se baš sada toliko priča o ovome, zašto Tramp često upire
prstom u organizaciju QAnon, da li je ovo najveća teorija zavere
u istoriji sveta?
Proteklih nedelja i meseci puno se govori o nekakvoj "dubokoj
državi" usled protesta širom SAD koji su usledili kao odgovor na
smrt Afroamerikanca Džordža Flojda. Ovaj termin, na engleskom
"deep state" početkom juna ponovo je upotrebio i američki
predsednik Donald Tramp, govoreći kako se sve vreme bori protiv
"duboke države" koju, kako je istakao, čini grupa veoma zlobnih
ljudi, veoma štetnih po Ameriku.
Ovaj izraz uopšte nije nov i odnosi se na zaveru vlada u senci
da diskredituju političare koji odbijaju da igraju prema
njihovim pravilima.
Termin koji inače potiče iz turske političke prakse i označava
čvrstu spregu vrhova vojske, bezbedonosnih agencija, sudstva i
organizovanog kriminala, odnosno svojevrsnu tajnu vladu u
zemlji, u novije vreme najviše se koristi da opiše pokušaje
struktura stare američke administracije da stave pod svoju
kontrolu predsednika SAD, Donalda Trampa.
Duboka država u mnogo čemu predstavlja ekvivalent "države u
državi" (tzv. imperium in imperio), odnosno oznaku za sve
pojedince i organizacije čija moć nije institucionalizovana u
postojećim državnim organima, ali je toliko jaka da se pomoću
nje vrši kontrola nad najvažnijim polugama odlučivanja u državi.
Reč je o neformalnoj grupaciji stranih i domaćih nevladinih
organizacija i imućnih pojedinaca koja vrši de fakto vlast u
zemlji i čijoj volji su podređene skoro sve njene glavne
demokratske institucije.
Počeci duboke države u Americi
Ideja o dubokoj državi, kakvu danas znamo, vuče korene iz
Vijetnamskog rata. Jasno je zašto je Vijetnam toliko snažno
uticao na psihu Amerikanaca i njihovu spremnost da veruju vladi.
Vremenom se ispostavilo da ih je vlada lagala. U nameri da
dokažu premoć SAD u svetu, vodili su tajne ratove bez
demokratske kontrole. Američki vojni establišment pridao je sebi
preveliki značaj.
Rat u Vijetnamu
U ranoj fazi rata u Vijetnamu, predsednik Dvajt Ajzenhauer bio
je veoma zabrinut zbog narastajućeg uticaja vojske i proizvođača
oružja u Americi. Oproštajno obraćanje nacije iskoristio je da
upozori američki narod na opasan uticaj "vojno-industrijskog
kompleksa".
- U većima vlade moramo da se čuvamo neovlašćenog uticaja
vojno-industrijskog kompleksa, bilo da je tražen ili ne. Izgledi
za premeštanje moći s katastrofalnim posledicama postoje i
postojaće u budućnosti - rekao je tada Ajzenhauer.
Prva duboka država
Pojam "duboka država" ima svoje korene u turskoj sintagmi "derin
devlet". Ona označava paralelnu mrežu snaga koje povlače poluge
vlasti iz senke.
To se ne odnosi samo na zvanični establišment - turska "duboka
država" obuhvata i organizovani kriminal, kao i vojne i
obaveštajne operativce. Početkom 20. veka, u poslednjim danima
Otomanskog carstva, Mladoturci regrutovali su bande
organizovanog kriminala da obavljaju prljave poslove umesto
njih.
Kasnije se pojam "derin devlet" odnosio na jezgro zagriženih
ultranacionalistički i pristalica ideja Mustafe Kemala Ataturka
u redovima vlade i vojske.
Počev od 60-tih godina 20. veka, turska duboka država stoji iza
niza vojnih pučeva u kojima su svrgavani turski lideri.
Godine 1996, pažnju javnosti privukle su veze između određenih
elemenata vlade i organizovanog kriminala, kada je četvoro ljudi
koji nije trebalo da budu zajedno u kolima, nastradalo u
saobraćajnoj nesreći.
Član parlamenta, bivši zamenik šefa policije u Istanbulu,
ultranacionalistički nastrojeni plaćeni ubica i narkomafijaš i
njegova devojka nađeni su u olupini automobila u Susurluku, na
severozapadu Turske.
Ministar unutrašnjih poslova trebalo je da putuje zajedno s
njima, ali nije krenuo pošto je obavešten da će se desiti
nesreća. Činjenica da su kolima zajedno putovali plaćeni ubica i
trgovac drogom i ugledni članovi vlade bila je dovoljan razlog
za pokretanje istrage o vezama vlade i organizovanog kriminala.
Posle toga javnost više nije sumnjala da “duboka država” zaista
postoji.
Tramp: Borim se protiv "duboke države"
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je početkom juna da se sve
vreme bori protiv "duboke države" koju, kako ističe, čini grupa
veoma zlobnih ljudi, veoma štetnih po Ameriku.
Tramp je to rekao u intervjuu za Ej-Bi-Si (ABC) odgovarajući na
pitanje o zloupotrebama koje su otkrivene u administraciji, ali
tek pošto je jedan od njegovih ljudi Ričard Grenel postavljen na
mesto vršioca dužnosti šefa Nacionalne obaveštajne službe.
Tramp je rekao da je Grenel sjajan i da je dobro obavljao svoj
posao i da misli da će ga dobro obavljati i Džon Retklif koji
je pre nekoliko dana postavljen umesto Grenela na tu funkciju.
Međutim, Tramp navodi da i dalje ima ljudi koji su deo "duboke
države", koji ne rade dobro svoj posao, te da se on protiv njih
bori.
Donald Tramp, protesti, Džordž Flojd, teorije zavere
- Pogledajte šta je Ričard Grenel uradio za osam nedelja na
poziciji v.d. direktora službi, a ljudi pre njega nisu radili
ništa dve i po godine. Trebali su to da razotkriju. Tako da sam
vrlo razočaran u određene ljude. Neki ljudi su uradili
fenomenalan posao, ali šta ja radim? Borim se sa "dubokim
državom". Borim se protiv močvare - rekao je Tramp.
On je kazao da ima mogućnost da slomi "duboku državu".
- To je grupa veoma zlobnih ljudi, veoma štetnih po našu državu.
Svi ste vi bili žrtve "duboke države" bilo da ste svesni toga
ili ne, maltretirali su vas sve ove godine - rekao je Tramp.
"QAnon", tim ljudi koji radi na tajnom planu
Teorije zavere nisu ništa novo u američkoj politici, a tokom
pandemije korona virusa videli smo da su one najopasnije u
krizama. Jedna od njih, "QAnon" - Kenon teorija, dospela je u
središte pažnje posle širenja filma "Plandemic" u kojem se
koronavirus predstavlja kao zavera tajnih elita koje žele da
pokore svet, a QAnon zajednica doprinela je širenju teorija i
lažnih informacija iz filma.
Od njih je potekao "Picagejt", teorija koja je pik popularnosti
dostigla pred američke izbore 2016. godine i zasnivala se na
verovanju da Hilari Klinton u podrumu neke picerije drži decu
kojom trguje kao seksualnim robovima.
U poslednje vreme, dok mediji pišu o novom virusu, u QAnon
zajednici pojavile su se nove ideje: da koronavirus uopšte ne
postoji, da ga je stvorila "duboka država", da je masovna
histerija zbog pandemije deo zavere da se Tramp sabotira u trci
za drugi mandat i da medijske elite izmišljaju podatke o broju
žrtava.
FBI je prošle godine klasifikovao QAnon u internom dokumentu kao
domaću pretnju kada je u Kaliforniji uhapšen muškarac sa
zalihama materijala za pravljenje bombi. Prema podacima saveznog
biroa, planirao je da izvrši napad u Ilinoisu da bi
"Amerikancima probudio svest o "Picagejtu" i Novom svetskom
poretku".
Poklonici QAnona su na internetu ozloglašeni kao oni koji
nemaju mnogo milosti prema skepticima i podstiču na fizičko
nasilje.
QAnon je izveden iz imena korisnika Q na sajtu 4chan, poznatom
po grotesknim mimovima, uznemirujućim fotografijama i brutalnoj
kulturi ponižavanja. Ima sve veći broj pristalica.
Nije moguće utvrditi tačan broj ljudi koji veruju u QAnon, ali
je izvesno da ih je sve više. Prema istraživanju koje je
sprovela jedna neprofitna organizacija, najmanje 35 odsto bivših
kandidata za Kongres SAD je prihvatilo QAnon.
QAnon (Kanon) je krajnje desničarska, apokaliptična teorija
zavere prema kojoj "Tramp vodi tajnu ofanzivu" protiv "duboke
države" koju čine "neprijatelji" i "Demokrate koje se klanjaju
Sotoni" i otimaju decu.
Aleks Fridfeld, istražitelj Centra za ekstremizam Lige protiv
klevete, rekao je za AP da su karantinski uslovi pogodni za
teorije zavere jer njihovi tvorci – uplašeni ljudi, usamljeni i
zatvoreni po kućama, imaju obilje vremena koje provode na
internetu tragajući za objašnjenjem šta se dešava.
izvor: telegraf.rs ›››
