geoinžinjering
poezija
_001.jpg)
Lee Altus
›››
Moli se za smrt
Vladaju oduvek, imaju plan beskonačan
Ugrožavaju budućnost, niko nije savršeno tačan
Ultra tehnologija samo što nije stigla kod nas
Ko će napraviti zadnju grešku, a ko biti spas?
Milijarde se troše da nam se bezbednost vrati
Zaštitiće našu slobodu, samo mora da se plati
Da bismo postojali, moramo živeti složno i lako
Podelite bogatstvo da bi se nahranio svako
Političari se ponašaju kao da budućnosti nema
Ali bitno je zato da nam se nuklearni rat sprema
Biće prekasno kad najzad razumni oni postanu
Ali njihove ekonomske laži će uvek da ostanu
Odbijaju da čuju kukanje ljudi
Svako se redovno sa strahom budi
Vlada pravi ubilačke mašine protiv nas
I troše naše pare bez stida, na sav glas
Kad će više napraviti sredstvo za mir?
Da ne idemo u rat, da nam je svako brat
A šta ćemo sa crkvama, imaju bogatstvo malo
Ko zna koliko je samo para u crkve stalo
Zar zlatni hramovi simbolizuju Božiji put?
Od ovolikog luksuza bi svaki vernik bio ljut
Organizovana religija ne čuje, ne zna i ne vidi
Misle da je Božija reč ono što se njima svidi
I za njih će biti prekasno kad budu počeli da vole
Kad bi papa prodao svoju odeću od svile
Od tih para bi i nama životne okolnosti bolje bile
Ne bi ljudi morali za smrt da se mole
Hipnotišu nas o budućnosti, govore nam laži sjajne
Ali mi znamo da nije baš tako, znamo njihove tajne
Zato pogledaj u ogledalo, između redova pročitaj
Oni tako misle, ali ti nikad u životnom cilju ne
skitaj
prevod: Nemanja
Minić
›››
geoinžinjering
poezija
.jpg)
Saša Milivojev
O DUBOKOJ DRŽAVI I SATANISTIMA
VLADARI SVETA
Vidiš li Bože
crvene cipele od dečije kože?
Vene isceđene,
kapi krvi poslednje
toče pune cisterne.
Siđi u podzemlje,
kroz tajne bunkere,
u te zlatne gradove,
dijamantske vrtove,
hotele luksuzne,
logore paklene,
gde hiljade otete dece
plače u kandžama satane.
Pozvaće te na večeru:
dođi na bebu pečenu.
Kostima će naložiti kamin,
u vino ti sipati adrenalin.
„OŃI“ će se
uvek među ljude vraćati,
u crvenim cipelama
po mrtvim pčelama gaziti,
krvlju podmlađeni, nasmejani
pričati da su humani.
A iz tih podzemnih gradova,
skloništa od napada,
iz tih njihovih laboratorija
milion virusa i bakterija
tvoj svet nemilosrdno ubija.
„OŃI“ tope
polove, sante ledene.
Potopiće te poplave.
Cunami ruši gradove,
zemljotres grobove i snove.
Sve će ti srušiti.
Suša će usev spržiti.
Milioni će od gladi umreti.
S neba padaju otrovi.
Pogledaj na dnu mora dečije kosti,
i te oči žedne krvi, željne smrti,
što sijaju nevinošću palih žrtvi.
Vidiš li Bože
i Nebo za pravdom vapi?
I poezija bez duše zjapi.
Svet oslobodi,
što ponižen trpi i ćuti
u strahu od logora i smrti.
geoinžinjering poezija
