U junu 1991. izbila
je erupcija planine Pinatubo na Filipinima. Bio
je to drugi najveći vulkanski događaj veka.
Pepeo je izbacio 20 miliona tona sumpor-dioksida
u stratosferu. Taj gas je formirao neku vrstu
štita oko zemlje, koji je odbijao sunčevu
svetlost nazad u svemir. Smanjenje sunčeve
svetlosti koja se spušta na zemlju dovelo je do
toga da se planeta hladi dve godine. Temperatura
je pala za 0,5 stepeni Celzijusa - veliki pad u
klimatskim uslovima.
Naučnici su se dugo
pitali da li bi ljudi mogli da urade tako nešto
namerno - da ohlade zemlju ubrizgavanjem
supstance u stratosferu, drugi sloj atmosfere.
Ta tehnologije jeste "solarni geoinženjering","
kontroverznu tehnologija gdje bi ljudi mogli da
namerno menjaju klimu.
"Te čestice bi
odbijale malo sunčeve svetlosti, baš kao što
veoma tanak oblak odbija malo sunčeve svetlosti...
da bi nadoknadili deo zagrevanja koje dolazi od
sporog nagomilavanja ugljen-dioksida iz naše
industrijske aktivnosti ," kaže profesor
primenjene fizike sa Univerziteta Harvard David
Keith.
Dugo vremena je
istraživanje solarnog geoinženjeringa bilo tabu
tema. To je moćna tehnologija sa potencijalom da
poremeti atmosferu, klimu i zdravlje ljudi. Ali
sa klimatskim promenama koje utiču na nas, neki
istraživači se upuštaju u tu tehnologiju.
Keith i profesor
atmosferske hemije sa Harvarda Frank Keutsch
planiraju prvi terenski eksperiment te vrste
kako bi pomogli naučnicima da shvate efikasnost
i rizike solarnog geoinženjeringa. Planiraju da
ispuste aerosol - manje od 2 kilograma kalcijum
karbonata - u mali deo stratosfere, da vide kako
se ponaša. Za sada, međutim, Keith i Keutsch
rade u laboratoriji na Harvardu. Tamo je velika
njihova pažnja usmerena na metalnu cev dugu oko
jardu i široku nekoliko inča, koja deluje kao
mini stratosfera. Oni sprovode eksperimente
unutar cevi slične onima koje žele da izvedu
visoko iznad zemlje.
Keutsch
objašnjava. "Stavljamo aerosol za koji želimo da
razumemo reaktivnost. A onda pogledamo ove
reakcije [u epruveti]." Taj aerosol - kalcijum
karbonat - je isto jedinjenje koje se nalazi u
krečnjaku i školjkama. To je u uobičajenim
potrošačkim proizvodima, uključujući pastu za
zube i antacide. Kalcijum karbonat nije u
stratosferi - ali jednog dana, ljudi bi mogli da
ga prskaju tamo da odbije sunce. Međutim, u
eksperimentu na Harvardu, naučnici žele da
izmere kako jedinjenje reaguje sa gasovima u
stratosferi. To bi moglo pomoći da se utvrdi da
li bi dodatno oštetilo ozonski omotač.
David Keith kaže da
je njihov plan da lansiraju naučni balon,
verovatno na američkom jugozapadu. "Balon ima
prečnik od nekoliko spratova, a isti su kao i
drugi stratosferski baloni koji se dugo koriste
za nauku," on kaže. Podigao bi se 12 milja
visoko - dvostruko više nego što leti putnički
avion. Keutsch objašnjava da bi balon imao
metalnu gondolu koja bi visila sa njega, sa
propelerima.
"Ta gondola ima
mehanizam koji vam omogućava da ubrizgate
čestice u stratosferu," Keutsch kaže. "Dakle,
dok se krećete, pravite perjanicu koja je široka
oko kilometar i duga više kilometara. Zatim
biste pokušali da okrenete balon i vratite
uzorak koji prolazi kroz ovaj oblak, upoređujući
kako se vazduh izvan perjanice razlikuje od
vazduha i aerosola u oblaku."
Njihov projekat se
zove SCoPEkx — skraćenica od Stratospheric
Controlled Perturbation Ekperiment.
Naučnici sa Harvarda
insistiraju da sam eksperiment nije solarni
geoinženjering; kažu da je previše skromno da bi
uticalo na klimu i da je bezbedno. Drugi se ne
slažu. "Čim počnete da stavljate čestice u
stratosferu, zar ne intervenišete sa klimom?"
pita Daniel Cziczo, šef katedre za zemaljske,
atmosferske i planetarne nauke na Univerzitetu
Purdue. Veći deo poslednje decenije predavao je
na MIT-u.
Cziczo kaže da
se projekat SCoPEx uklapa u kategoriju koju on
naziva "klimatskom intervencijom"; umesto
solarnog geoinženjeringa, a on kaže da je ta
nauka opasna. "Iako kažete, 'radim to kao
eksperiment,'; rezultat je potpuno isti," on
kaže. „Možda je to manjeg obima... Ali ja bih
tvrdio da ako stavite dovoljno materijala tamo
da ćete gledati svojstva tog materijala i
pokušavati da kažete kakav efekat oni imaju, ono
što vi radite je eksperiment na klimatskoj
intervenciji."
Cziczo kaže da bi
potpuna klimatska intervencija poremetila
formiranje oblaka, dodatno naškodila ozonskom
omotaču i ne bi učinila ništa da smanji ugljenik
u atmosferi. "Nisam voljan da se prijavim za,
znate, nešto što je rešenje za [zemaljski]
temperaturni problem koji će izazvati više raka
kože. To će omogućiti nastavak zakiseljavanja
okeana, ili će to izazvati regionalne suše ili
padavine," Cziczo kaže. "Meni lično to nije
prijatno, posebno kada imamo drugi put u klimi —
a to je smanjenje ovih gasova staklene bašte za
koje znamo da su njihov osnovni uzrok.";
Trojica naučnika se
slažu oko toga: da je pravo rešenje za globalno
zagrevanje smanjenje upotrebe fosilnih goriva.
Oni su zabrinuti da će ljudi gledati na solarni
geoinženjering kao na lak izlaz; oni to nazivaju
"moralnim hazardom" nauke. "Ovaj eksperiment se
može pogrešno protumačiti kao da postoji
tehnički lek koji nas skida sa ulice, pri čemu
bi trebalo da bude jasno da ... čak i u
najboljem slučaju sa solarnim geoinženjeringom u
stratosferi, on se ne bavi uzrocima klimatskih
promena," Keutsch objašnjava. "Obraća se na
simptom."
Dejvid Kit je
zabrinut zbog toga što energetska industrija
izbegava svoju odgovornost u smanjenju globalnog
zagrevanja. „Govorim o velikim naftnim
kompanijama, velikim kompanijama za fosilna
goriva — da će one tvrditi da nema potrebe za
smanjenjem emisija. To nije tačno," Keith kaže.
"Ništa o solarnom geoinženjeringu ne menja
činjenicu da ako želite stabilnu klimu, na kraju
morate smanjiti emisije na nulu." Keith kaže da
vidi obećanje u solarnom geoinženjeringu.
"Kombinacija
smanjenja emisija i solarnog geoinžinjeringa
zapravo bi mogla biti znatno bezbednija, imati
manje rizike za ljude i životnu sredinu, manje
podizanja nivoa mora, manje ljudi koji umiru od
toplotnog udara, manje promena u visokim
arktičkim glečerima nego što bi to bio svet sa
samo emisijama rezovi," on kaže. "Dakle, ovde je
zaista nagrada, ogromna korist za ljude i
životnu sredinu." Ali naučna zajednica treba da
istraži posledice - dobre i loše, kaže Kit - pre
nego što svetski lideri donesu ishitrene odluke.
"Neka vlada suočena
sa možda ogromnim talasom vrućine može doneti
odluke da zaista krene ka primeni ovih
tehnologija u narednim decenijama, kakva god
istraživanja da radimo," Keith kaže. "Verovatnije
je da ćemo kao vrsta, kao čovečanstvo doneti
razumnu odluku o ovome ako to iznesemo na videlo.
Ne postoji nacionalna ili međunarodna
upravljačka struktura za solarni geoinženjering.
Predloženi SCoPEx eksperiment bi eventualno
mogao da bude pregledan od strane savezne vlade
u skladu sa nacionalnim zakonima koji regulišu
politiku zaštite životne sredine i modifikacije
vremena.
Harvard je formirao
nezavisnu komisiju za pregled i davanje
preporuka o svim aspektima eksperimenta,
uključujući njegovu bezbednost i uticaj na
životnu sredinu. U međuvremenu, pandemija
korona virusa sprečila je David Keith-a i Frank
Keutsch -a na nekoliko meseci. Sada su se
vratili, i rade na tome da dobiju zeleno svetlo
da lansiraju svoj veliki balon.
izvor:
www.wbur.org ›››
_001-1.jpg)
_001-2.jpg)
