Tekst

globalizacija tekst

TEKST

Rusija na putu da spasi svet od američkog porobljavanja

Kad se goje ne boje

Rusija je na dobrom putu da zajedno sa evro-azijskim i latinoameričkim saveznicima stane na rep bankarima iz Vašingtona i američkoj imperijalnoj politici, kojom je poslednjih sto godina porobljavala veliki broj država, pljačkajući njihova nacionalna bogatstva, reciklirajući njihovu istoriju i kulturu...Danas je na meti Bankara sa Volt strita i Evropska unija, bolje reći cela Evropa, koju oni žele baciti na kolena, pokoriti i trećesvetizrati. Srećom, Rusija, koju predvodi predsednik Vladimir Putin, decenijskom politikom uspela je da svet spasi od potpunog porobljavanja američkih bankara i korporacija

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, i prvi čovek evroazijskog bloka, potpisao je 31. avgusta ove godine zakon kojim se uspostavlja novi finansijski okvir poslovanja, a koji omogućava da Rusija i još pet članica Evroazijskog Ekonomskog saveza u međusobnim transakcijama ne koriste dolar i evro.

Reč je o tzv. jedinstvenom finansijskom sistemu zemalja Carinske Unije, odnosno, Saveza nezavisnih država (ZND), tj. država bivšeg Sovjetskog prostora.

Ovim će se prouzrokovati potpuni krah finansijskog sistema Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije, ocenjuju analitičari, a već neko vreme se vrše prognoze da bi takav potez učinjen od strane Rusije i Kine doveo do potpunog kolapsa ekonomije evroatlantskog bloka.

Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgizija i Tadžikistan, kao članice ZND, poslovaće bez korišćenja dolara, kao valute, čim ovaj zakon stupi na snagu. Predsednik Putin je Državnoj Dumi uputio na izglasavanje, odnosno, ratifikaciju Sporazuma koji uređuje nove odredbe finansijskog poslovanja među pomenutim državama.

Takođe, smatra se, da će zbog privilegija koje će uživati pomenute države jačanjem makroekonomskog sistema, biti ubrzani i koraci u procesu evroazijskih integracija.

U oktobru 2014. godine Kina i Rusija su potpisale trogodišnji sporazum o razmeni valuta vredan 23,5 milijarde dolara u juanima i rubljama, kako bi smanjile uticaj dolara.

A, 9. jula ove godine, počela je sa radom nova Razvojna banka BRIKSA (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika). Startovala je sa kapitalom od 100 milijardi dolara! Prve investicione projekte će finansirati već do kraja ove godine!

Japan i Rusija odlučili - nema više dolara! A, odluka je doneta 4. septembra ove godine. Japanska banka za međunarodnu saradnju (JBIC) saopštila je da je

Japan sve bliže direktnoj razmeni valuta sa Rusijom. Razlog za to je ''što sankcije zapada Moskvi otežavaju poslovanje kroz transakcije u dolarima''.

"...Proučavamo uticaj smanjenja vrednosti rublje. Potrebni su nam svop aranžmani sa lokalnim bankama u Rusiji. Istražujemo mogućnosti saradnje sa ruskim bankama kao što su Gasprombank, VTB, VEB... Zbog američkih sankcija, ne možemo više da koristimo dolar, moramo preći na druge valute", rekao je jedan od direktora JBIC Tadaši Maeda na marginama Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku.

Rusija i Japan su 9. avgusta, tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Tokiju, skloplili više sporazuma u oblasti energetike. Dve zemlje su potpisale više od 10 ekonomskih sporazuma, uključujući i sporazum o saradnji u oblasti nuklearne energije, kao i o zajedničkoj eksploataciji naftnih polja u Sibiru.

Bankare u Vašingtonu i lononskom Sity-u posebno je iznenadila poseta visoke državne delegacije Saudijske Arabije 18. juna ove godine Rusiji. Prema izveštajima, predsednik Putin i princ Muhamed bin Salman su na ovogodišnjem sanktpeterburškom Međunarodnom ekonomskom forumu zaključili šest poslova, među njima su sporazum o nuklearnoj saradnji, ugovori o saradnji na razvoju infrastrukture i „posao sa sofistifikovanim ruskim oružjem".

Značajno je i to što je predsednik Vladimir Putin zvanično pozvao saudijskog kralja da poseti Moskvu, dok je princ Muhamed sa svoje strane pozvao ruskog predsednika da poseti Rijad.

Uprkos ranijim trvenjima između Moskve i Rijada postoji mogućnost da dva najveća proizvođača nafte na svetu, podstaknuta geopolitičkom krizom, uspostave bliske veze.

Neki stručnjaci uočavaju znake „partnerstva u povoju" na krilima globalnih vetrova, partnerstva u kojem saudijska gotovina Moskvi pomaže da premosti sankcije Zapada, dok rusko oružje, inženjerska stručnost i diplomatska podrška novom i energičnom kralju Saudijske Arabije pomažu da svoju zemlju odvikne od zavisnosti od sve nekooperativnijih Sjedinjenih Američkih Država. I zaista, stručnjaci ukazuju da kod saudijske kraljevske porodice raste nezadovoljstvo Vašingtonom.

Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednica Argentine Kristina Kiršner potpisali su 13. juna ove godine zajedničku izjavu o uspostavljanju rusko-argentinskog sveobuhvatnog strateškog partnerstva. Potpisani su sporazumi vredni skoro pet milijardi dolara, a koji se tiču razvoja hidro i nuklearnih energetskih postrojenja, kao i onih koji su bazirani na fosilnim gorivima.

Kako je rekao naš predsednik Putin, posle razgovora sa Kišnerovom, dogovoreno je i da će biti obavljene temeljne konsultacije o pitanju korišćenja nacionalnih valuta u trgovinskim obračunima između dve države i među komercijalnim partnerima.

Dvoje lidera razmotrilo je i mogućnost povećanja uzajamnih investicionih tokova i vraćanje na stabilan rast trgovinske razmene između dve zemlje.

I vest da su ruske snage, odnosno specijalne vojno-policijske jedinice iz Čečenije došle u Damask, i da je Rusija prihvatila poziv sirijskog predsednika El Asada za pružanjem vojne pomoći, ukazuje da će takozvana Islamska država u ovoj državi biti brzo poražena.

Sjedinjene države su izgubile bitku za Latinsku Ameriku, izgubile su strateškog saveznika - Saudijsku Arabiju, dakle, na Bliskom istoku će ubuduće imati samo ambasade. A, Aziju? Kinu mogu da gledaju samo sa Pacifika.

I Ukrajina više nije ''u modi''. Evropska unija ima svojih briga. Amerika je davi, ali svi su izgledi da će iz njenih kandži brzo da se iščupa prvo Nemačka, pa redom.

Svet se menja. Za svet ima šanse. Da ne stenje više pod čizmom američkih bankara. Jer iz nje beže i njene najveće korporacije, koje nisu pod šapom Izabranih.

Najveća američka banka City grupa seli zlato i novac u Rusiju. Ova vest je objavljena 30. avgusta ove godine. Centralna banka Rusije je prihvatila, za početak, da u svoju zaštitu uzme 100 tona zlata City grupe u vrednosti od preko 3,5 milijarde dolara! Ovo je prva tranša koja se šalje u Moskvu, pod žaštitu. Hrvatski portali su objavili povodom ovoga vest - ''Nešto se opasno sprema svijetu - najveća banka bježi iz SAD-a, i seli zlato i novac u Rusiju''.

Rusija je danas predvodnica zaštite od nauma američkih i londonskih bankara, koji su naumili da porobe Evropu, da je učine trećim svetom, i da njome vladaju. Svi to danas shvataju.

Šizofreni srpski premijer Aleksandar Vučić se, međutim, raduje poseti Vašingtonu kao malo dete. Eto prilike da se sretne sa Džo Bajdenom, da ga tamo potapšu po ramenu, obećaju zaštitu njegove milijarde evra, koliko je opljačkao u Srbiji. Ali, američka vlada nema više budžetskog novca koji može da trpa u džepove srpskih kvislinga u toj meri u kojoj bi oni dizali dževu, veličajući politiku Ujka Sema. Gotov je.

Izabrani bankari sve narode na planeti smatraju gojama (svinjama). Ali, došlo je vreme da se goje više ne boje. A šta će bakari bez kamatice?

izvor: www.magazin-tabloid.com ›››

globalizacija tekst

Joseph Stiglitz ›››

TEKST

Globalizacija našeg nezadovoljstva

U očima zemalja u razvoju, Trampove izjave, kao i on sam, su smiješni. Sjedinjene Države su, praktično, same pisale sva pravila i stvarale institucije globalizacije

Prije petnaest godina objavio sam knjigu “Globalizacija koja izaziva nezadovoljstvo” u kojoj sam pokušao da objasnim zašto je globalizacija postala razlog tako velikog nezadovoljstva u zemljama u razvoju.

Pojednostavljeno rečeno, mnogi su riješili da je sistem “usmjeren” protiv njih, a globalne trgovinske sporazume vidjeli su kao poseban primjer nepravde.

U naše dane nezadovoljstvo globalizacijom postalo je razlog podizanja talasa populizma u SAD i drugim razvijenim zemljama. Taj talas predvode političari koji govore da je sistem nepravedan prema njihovim zemljama. U SAD predsjednik Donald Tramp tvrdi da su predstavnike Amerike u trgovinskim pregovorima obmanuli predstavnici Meksika i Kine.

Kako se dogodilo da proces koji je trebalo da donese korist svima - i razvijenim zemljama i zemljama u razvoju - sada svi napadaju? Kako se trgovinski sporazum može pokazati nepravedan za njegove učesnike?

U očima zemalja u razvoju, Trampove izjave, kao i on sam, su smiješni. Sjedinjene Države su, praktično, same pisale sva pravila i stvarale institucije globalizacije. U nekim od tih institucija, na primjer, u MMF-u, SAD i sada ima pravo veta, iako je uloga Amerike u globalnoj ekonomiji manja (a Tramp se, izgleda, sprema da tu ulogu još više smanji).

Onima koji su, kao ja, izbliza posmatrali trgovinske pregovore tokom više od četvrt vijeka, savršeno je jasno da su predstavnici SAD na njima dobili praktično sve što su htjeli. Problem je bio u tome šta su zapravo oni htjeli. Njihovu agendu pravile su američke korporacije iza zatvorenih vrata. To je agenda koju su napisale velike transnacionalne kompanije u svom sopstvenom interesu, a na račun radnika i običnih građana širom svijeta.

Osim toga, često se kaže da su radnici koji su se suočili sa padom plata i nestankom radnih mjesta neizbježna kolateralna šteta, da su oni nevine ali neminovne žrtve na putu nezadrživog marša ekonomskog progresa. Ali postoji i druga interpretacija onoga što se desilo: jedan od ciljeva globalizacije je slabljenje pregovaračke snage radnika. Korporacije su htjele da na bilo koji način dobiju pristup jeftinijoj radnoj snazi.

Ova interpretacija pomaže da se objasne neki zagonetni aspekti trgovinskih sporazuma. Zašto su se, na primjer, zemlje u razvoju odrekle jedne od svojih najvažnijih prednosti - principa vladavine zakona?

U većini novih trgovinskih sporazuma uključeni su članovi koji stranim investitorima daju više prava nego što imaju investitori u SAD. Na primjer, oni dobijaju nadoknadu ako vlasti usvoje regulatorne propise koji smanjuju njihovu dobit, ali pritom nije bitno koliko je taj propis neophodan i koliko štete nanosi korporacija koja radi bez takve regulative.

Postoje tri vrste reakcije na globalno nezadovoljstvo globalizacjom. Prvu varijantu ćemo nazvati strategija Las Vegasa: udvostručiti ulog u globalizaciju koliki je bio tokom posljednjih četvrt vijeka. Taj ulog, kao i bilo koji politički ulog čija je promašenost već dokazana, kao na primjer slučaj ekonomske politike difuzije bogatstva od vrha prema dnu, zasnovana je na nadi da će u budućnosti ona nekako odjednom biti na dobitku.

Druga varijanta je trampizam: odvojiti se od globalizacije u nadi da će taj korak nekako vratiti svijet koji je otišao u prošlost. Ali protekcionizam neće funkcionisati. U čitavom svijetu broj radnih mjesta u industriji opada zato što tempo rasta produktivnosti prelazi tempo rasta tražnje.

Čak i da se i sama industrija povrne, neće se vratiti radna mjesta. Zbog naprednih industrijskih tehnologija, uključujući i robotiku, taj neveliki broj radnih mjesta koja će se otvarati zahtijevaće visoke kvalifikacije, različite od onih koje su tražene za mjesta koja su ugašena, i pride će se sve to pojavljivati u drugim gradovima. Kao i strategija dupliranja uloga, ovaj pristup je osuđen na propast, a to će izazivati još veće nezadovoljstvo onih koji ostaju na začelju.

Trampa očekuje neuspjeh u dostizanju najavljenog cilja - snižavanja trgovinskog deficita, koji se određuje razlikom u iznosu domaće štednje i ulaganja. Sada kada su republikanci ostvarili što su htjeli i odobrili smanjenje poreza za milijardere, veličina nacionalne štednje počeće da pada, a trgovinski deficit u spoljnoj trgovini porašće zbog rasta vrijednosti dolara. (Budžetski i spoljnotrgovinski se obično tako sinhrono mijenjaju da ih nazivaju “dvostrukim” deficitom.) Trampu se to možda neće dopasti, ali će on polako početi da shvata da postoje stvari koje čak i čovjek koji je na mjestu najmoćnijeg na Zemlji - nije u stanju da kontroliše.

Postoji i treća varijanta: socijalna zaštita bez protekcionizma. Taj pristup izabrale su zemlje Skandinavije. Oni su shvatili da, budući da su male države, moraju ostati otvorene. A pritom su shvatili i da takva otvorenost stvara prijetnju za radnike. Upravo zato su morali da naprave socijalni ugovor koji radnicima pomaže da sa starih prelaze na nova radna mjesta i da u toj prelaznoj fazi dobijaju određenu pomoć.

Skandinavske zemlje su duboko demokratska društva i znaju da globalizacija, ako većina radnika odluči da im nije korisna, neće dugo trajati. Osim toga, bogati ljudi u tim zemljama dobro su razumjeli: ako globalizacija bude funkcionisala onako kako treba da funcioniše, njenih benefita biće dovoljno za sve.

Američki kapitalizam posljednjih godina karakteriše neobuzdana alavost, a krunski dokaz za to je finansijska kriza iz 2008. Ali, primjer nekih zemalja pokazuje da tržišna ekonomija može dobijati forme koje dozvoljavaju da se ublaže troškovi kapitalizma i globalizacije, obezbjeđujući pritom održiviji rast ekonomije i viši životni standard za većinu građana.

Na primjeru takvih uspjeha možemo naučiti šta treba raditi, isto kao što iz prošlih grešaka možemo naučiti kako raditi ne treba. Postaje očigledno da ćemo se, ako ne počnemo da upravljamo globalizacijom tako da ona donosi korist svima, suočiti sa rizikom pojačanja negativne reakcije “Novih nezadovoljnika” na globalnom Sjeveru i “Starih nezadovoljnika” na globalnom Jugu.

izvor: project-syndicate.org

globalizacija tekst

Slobodan Reljić ›››

TEKST

Korona virus jeste povod, ali nije uzrok globalne histerije.

Dr Slobodan Reljić o svetskom haosu.

Inače, Covid-19 je bedna sila i kao povod. Što je takođe lakmus papir sile koja iza nje stoji i koliko je i ona sama u panici. Pogledajmo činjenice.

Agencija EuroMOMO, Evropski nadzor nad viškom smrtnosti za javno zdravstvo istražila je stanje u 24 zemlje širom Evrope i utvrdila „ne samo da se ukupni mortalitet ne povećava, već je – dosad – daleko ispod nedavnih proseka“. Izveštaji pokazuju da je 2017. („čitava Zapadna Evropa doživela ogroman skok smrtnosti, posebno je loše bilo u svim mediteranskim zemljama“), 2018. „Evropa je bila jako pogođena“, a 2019. „generalno je bilo mnogo gore. Nekoliko zemalja 'iznad proseka', Španija i Portugal na 'visokom nivou', Francuska čak 'veoma viskom'“.

Pogled unazad jasno pokazuje da su „kako sada stvari stoji - brojke za 2020. znatno niže u odnosu na prethodne tri godine. Dakle, pitanje je - ako nismo imali 'zaključavanje' u 2017. godini i nismo imali 'zaključavanje' 2018. godine i nismo imali 'zaključavanje' u 2019. godini ... zašto sada imamo 'zaključavanje'?“

Ili, ako pogledate fakte o smrtnosti širom sveta od januara do 25, marta ove 2020. videćete da je sezonski grip doneo 113 hiljada smrti u odnosu na koronu koja je imala 23 hiljade, a da se ne poredi sa 230 hiljada umrlih od malarije, 250 hiljada samoubistava, 314 hiljada smrti u saobraćajnim nesrećama ili dva miliona umrlih od kancera, dva i po miliona od gladi i 10 miliona izvršenih abortusa!?

Ili na kojim činjenicama se greje „italijanski scenario“: Nacionalni institut za zdravstvo beleži da je prosečna starost pozitivno testiranih umrlih u Italiji oko 81 godina. 10% umrlih je starije od 90 godina. 90% umrlih je starije od 70 godina. 80% umrlih je patilo od dve ili više hroničnih bolesti. 50% umrlih je patilo od tri ili više hroničnih bolesti.

Hronične bolesti uključuju naročito kardiovaskularne probleme, dijabetes, respiratorne probleme i rak. Dvoje Italijana preminulih mlađih od 40 godina (oboje stari 39 godina) bili su oboleli od raka i dijabetes sa dodatnim komplikacijama. Manje od 1% umrlih bile su zdrave osobe, tj. osobe bez prethodno postojećih hroničnih oboljenja. Italijanski institut razlikuje one koji su umrli od koronavirusa i one koji su umrli sa koronavirusa.

Ali, ne držite se činjenica kao pijan plota kad se pokrenu masovne histerije! Uostalom, već je pokazano da je glupo da im verujemo.

Lep primer je „svinjski grip“ iz 2009. Jedan istraživač se setio naslova ozbiljnog Gardijana iz 16. jula 2009. koji najavljuje 65.000 smrtnih slučajeva od pandemije H1N1. List se pozivao na takođe ozbiljne eksperte.

Kao heroj dana tada se nemetnuo agilni Toni Bler koji je u Dauning stritu 10 sa suprugom Čeri komandovao nacionalnom odbrane od „nevidljivog neprijatelja“. Kad se „neprijatelj“ povukao ovlaštena agencija je sprovela istraživanje o stvarnoj stopi smrtnosti i - od 540.000 poznatih infekcija u Velikoj Britaniji, umrlo je 138 lica.

Po sličnom scenariju se igralo širom sveta.    Volfgang Vodarg, poznati nemački lekar, svojevremeno član Bundestaga, godina 2009-2010 predsedavajući Odbora Saveta Evropske Unije koji je „istraživao motive Svetske zdravstvene organizacije za proglašavanje svetske pandemije“ (te 2009) našao je da je pandemija svinjskog gripa bila lažna, a Forbs je po tim činjenicama objavio da je to bio „jedan od najvećih skandala veka u poslovima s lekovima“. „Pandemija svinjskog gripa koju je proglasila SZO, u stvari, bio je jedan od najmekših talasa gripa u istoriji, a samo bi se ptice selice još mogle setiti onog 'ptičjeg gripa'“, objašnjava ovih dana dr Vodarg i podseća da su nas „mnoge institucije koje nas sada upozoravaju nekoliko puta izneverile“.

Ovo je, inače, doba kad je grip u velikoj modi jer je „u XXI veku, za samo 20 godina, svet zvanično zabeležio 67 'epidemija' - skoro dvostruko više od zabeleženih tokom čitavog kraja XIX i celog XX veka”. Iza toga uvek stoji moćni triangl – mejn-strim mediji, naučnici i političari. A spektakli, naravno, su u zapadnoj produkciji.

Društvo koje više ne drži do obrednih spektakala, pretvara čitav život i urnebesni spektakl.

Na osnovu činjenica i znanja ozbiljnih lekara, što bi naše skutonoše rekle „struke“, jasno je da će koronaviris imati mnogo više žrtava kad se pandemija okonča. Ako stopa nezaposlenosti u SAD skoči na 20 odsto (to je najumerenija prognoza!), pogoršaju se uslovi života, medicinska zaštita i hrana će biti sve nedostupnije, rašće depresije i - jedno istraživanje „procenjuje se da će ukupni broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati posledicama Covid-19, samo iz ovog ograničenog ispitivanja, biti:

1.Suicidi 59.000, 2.Zloupotreba droga 87.000, 3.Nedostatak medicinskog osiguranja ili lečenja 1.350.000, 4.Siromaštvo i pristup hrani 780.000.

Ove procene znače ukupno više od dva miliona smrti iznad procenjenih 150. 000 koji se očekuju od samog virusa, a ne uključuju druga predvidljiva pitanja sa posledicama Covid-19.“

Naravno, u ovoj korona-halabuci o tome niko ne misli. Uključena je mašina za megaproizvodnju straha.

„Zastrašujuće vesti guše drugačije poglede“, govorio je ministar propagande nacističke Nemačke. Znao je taj izuzetni „sejač straha“ Jozef Gebels, da „nije nemoguće dovoljnim ponavljanjem i psihološkim razumevanjem zabrinutih ljudi dokazati da je kvadrat u stvari krug."

Tajni idol svih velikih propagandista iz starih i novih demokratija, naravno, ne objašnjava da je to moguće kad se „steknu okolnosti“. Doduše, kao što je govorio Napoleon, ne `pominjite mi okolnosti, ja pravim okolnosti`.

Tako da je u globalnoj javnosti jedan od mogućih i neposrednih izvora – strah od podmetanja virusa kao deo biloškog rata.

Da li je virus Covid-19 stvoren u Fort Detriku, Merilend i onda zgodnom prilikom, kad su krajem oktobra 2019 u Vuhanu održavane svetske vojne igre, posejan na „vlažnu pijacu“?

Da li je „nulti pacijent“ bila profesionalna biciklistkinja iz američke ekipe Matje Benasi, poreklom Holanđanka, „vojni, diplomatski, bezbedonosni činovnik“ iz obaveštajne strukture američke vojske, kako je tvrdio kineski Global tajms?

Ameriknci su bili smešteni u hotelu 250 metara od „vlažne pijace“ koja će posle u trenu postati centar sveta. Inače, američka ekipa je na prvenstvu prošla bedno – za razliku od Kineza i Rusa koji su prvi i drugi po broju osvojenih medalja - Amerikanci su bili 35, iza Slovenije, Finske, Litvanije. Srbija je bila na odličnom 54. mestu.

Ali, i ako je bilo podmetanje, posle se to otelo.

Ipak, svedoci smo strah se brže širio svetom nego virus! Ključni virus proleća 2020. je strah. Razum je zaključan: skoro četvrtina odraslih u Americi izjavila da su ih poslodavci već otpustili, ali preko 80% ispitanika podržava ostajnje kod kuće da bi sprečili širenje Covid-19, bez obzira na ekonomske posledice. „Moć manipulacije uma deluje kako je planirano.“

Veliki strah! Baš veliki. Možda će biti velik i kao „Veliki strah 1789“ kako je svoju knjigu naslovio francuski istoričar Žorž Lefevr koji je opisao tu ključnu činjenicu za godinu koja je promenila svet.

Francuska buržoaska revolucija. Događaj koji je izveo na istorijsku pozornicu kapitalizam i demokratiju.

I „iako se danas zna koliko je on [Veliki strah], u stvari, bio bespredmetan, a spletkarenje koje ga je podsticalo zasnovano na samim izmišljotinama, ostaje činjenica da u roku od dve nedelje... panika zahvata više od polovine Kraljevstva i da je dala polugu ogromne snage seljačke revolucije“.

Da, važno je znati ono što su francuski socijalni psiholozi Mišel Kaznev i Rolan Ogo razumeli da „ono u šta su ljudi poverovali često za istoriju vredi isto toliko koliko i sama stvarnost činjenica“.

Đavo je, izgleda, došao po svoje - što bi reklo narodno iskustvo - pa su država i crkva odlučile da hrišćanske vernike zaštite od vaskrsne liturgije, uprkos činjenici da to nisu radili prethodnih godina kad je opasnost bila veća ali atmosfera normalnija.

Pandemija straha je već donela mnogo beslovesnih a društveno pogibeljnih posledica. Dok se privreda raspada a eksperti-šarlatani razumeju da je najbolje da štamparije novca rade punom parom (iako je to danas samo IT postupak ukucavanja cifri – kolikih god) sve je više ljudi kojima pada na um da je ideološko-politički poredak koji se rodio u Velikom strahu 1789. stigao na onaj kraj sveta koji je svojevremeno u filmu „Bogovi su pali na teme“ tražio i našao jedan simpatični Bušman ratnik. I onda je Ksi, tako se zvao, zafrljačio u tu provaliju grozni predmet (flašu „koka kole“!) koji je samo svađao dobre ljude u plemenu. I decu. Srećno društvo je vodio u rat do istrebljenja.

Mali Bušman se sa svojim kopljem vratio u svoje namibijsko pleme i svojim bogovima, a mi smo sve to gledali kao simpatičnu i do neba šaljivu dosetku.

Kao što nismo ozbiljno shvatali ni ljude poput Imanuela Valerštajna (neki prevodioci kažu Volerstin) koji je još 1989. upozoravao na suludo radovanje Zapada kad je pao Berlinski zid, pa onda Sovjetski Savez! Ljudi, jeste li normalni, šta slavite, pa to je vaš brat sijamski blizanac – drugi deo bipolarnog sveta. Kako on nestaje i vi ste na samrtnoj postelji!

To se, svedoci smo, tako nekako i odvijalo. U svojoj aroganciji Zapad se bacio na najbeslovesnije pljačkanje obezglavljenog sveta. Prvo tuđih, a onda i svojih građana.

A mali nedisciplinovani širom sveta kažnjavani su kao prvokažnjeni i prokazani Srbi. Surovo se udralo a i pokazivani su celom sveti kao ludaci.

Bez ikakvih znakova mudrosti i mera opreza obnavljane su imperijalne tehnike vladanja, ali je Imperija uspevala da sebi puca u nogu gde god da dođe. Za sve svoje laži i nasilje trošila je nesagledivu energiju. Principi su korišteni bez ikakvog samopoštovanja. Pa je građanski rat u Bosni značio da je ujedinjavanje rešenje, ali je podržavanje albanskog separatizma na Kosovu najbolje za svet, raspolućena Makedonija je krpljena a Crna Gora je otkidana referendumom koji nije imao šansu da ne uspe.

Antiprincip je branjen kao božansko pravo.

Civilizacija svedena na „vladavinu prava“ bez morala, vere, ljudskosti, patriotizma, bez poštivanja arhetipskih moći valjala je zakone u blatu a onda od svih tražila da viču kako oni sijaju nepomućenim sjajem. I bilo je bukača. I to koliko. Pred sudom istorije mi Srbi ćemo moći naširoko da svedočimo kako je liberalna Imperija u Hagu odbacila metapravno načelo „ni po babu ni po stričevima“, a dala se u kažnjavanje po načinu koji je pripisivan inkviziciji.

Ludilo se nije zaustavljalo ni pred najvećim nacijama.

Zapadni svet neupitno optužuje i presuđuje za kineski „maskar na Tjanmenu“, iako je na Nebeskom trgu maskar o kome su „javljali“ BBC i drugi „nezavisni“ mediji i falange „slobodnih novinara“ – istinit koliko izmišljene vesti u satiričkim časopisima.

Država koja traje nešto preko dva veka i koja za to vreme nije ratovala samo 16 godina („najmilitarizovanija nacija u istoriji sveta“, Džimi Karter) objašnjavala je čitavom svetu kako je „crvena Kina“ (dotle je stigla posle četiri-pet hiljada godina u koje njima staje i praistorija i istorija) - svetski gubavac. (I u operaciji „korona-virus“ je ponavljano kako taj svet jede šišmiše, što je obična rasistička propagandna izmišljotina širena društvenim medijima.)

Ali kad se umornik iz „staklene kuće na bregu“ (tako je Regan divinizirao Ameriku) probudio - ispod prozora je bilo toliko „crvenih Kineza“ s osmehom čiju dubinu i smisao beli čovek ne može da razume ni kad je pri punoj svesti i u dobroj nameri. Zavisnost obolele Amerike od zdravije Kine dostigla je razmere o kojima se nije smelo ni sanjati.

Ironija je da su „braća po hladnom ratu“ iz Vašingtona stigla u Kremlj [za razliku od Napoleona i Hitlera], ali je njihova ruka vođena Alachajmerovskom snagom uspela da rukopoloži Vladimira Vladimiroviča Putina.

Kad je on odlučio da, ipak, bude ruski predsednik Rusije, oni su se iskreno zaprepastili. I Angela Merkel je razrogačila oči. Da li je moguće da postoji na svetu čovek kome nije „Amerika na prvom mestu“? Čiji najviši interes nije „američki nacionalni interes“? I to na svakoj tački zemaljske kugle?

Onda su iz Pekinga i Moskve počeli da ohrabruju postojanje BRIKS-a. Ta organizacija nije moguća, ali je i kao zvezda padalica pokazala svetu da i drugi imaju pravo da štite svoje interese. Tako je američka moć, koja podrazumeva ne samo da niko ne može da ostvari svoj interes nego niko ne može ni da postavlja pitanja, postajala sve beskrvnija i neuverljivija.

Gluva sila sve se više pretvarala u „buku i bes“. Arogantni su, ipak, osećali kako im se strah uvlači u kosti. Najveći ljubitelji „slobodnog tržišta“ za čas su postali najveći korisnici sankcija. Bacali su ih kao pikado strelice. Evo, dve za Rusiju, jedna na Iran, a Kina, šta se čeka...

Od najvećeg proizvođača najpraktičnijih dobara liberalni kapitalizam se ubrzano sveo na 1) „štampača para“ (što bi njihovi vitezovi-bankari rekli „kreiranje novca“) i 2) proizvođača magle – najveća propagandne mašinerije u istoriji čovečanstva. Liberalni svet se tako sveo na Nešto što hoće da opstane na dve opsene. I pored toga što je Isak Njutin na engleskom objavio da postoji zemljina teža.

Da li je to logično?

U otrežnjenom ljudskom umu nije, ali u istorijskom toku jeste. Imanuel Valerštajn je 1989. godinu video kao kraj istorijske ere koju je on sveo na dva četverocifrena broja 1789-1989. Dva veka trajanja jednog svetskog hegemona. (1989. je uzeta kao očigledan početak kraja.)

Počelo je Velikim strahom i završava u velikom strahu. Kad je posle teške zime 1788. usledila slaba žetva koja je unela paniku u treći stalež, svaki siromašak se suočio sa realnom mogućnošću da plemstvo nema nameru da učini išta a da oni prežive.

Naravno, nije to bila prva teška zima niti prva nerodna godina, ali neka mora postati detonator. I to je proizvelo istorijski stampedo. Šta se tražilo? Liberté, égalité, fraternité! Hrišćansko Trojstvo je prevedeno na građanski jezik: svi smo slobodni u Duhu Svetom, svi smo jednaki pred Bogom Ocem našim i svi smo braća u Hristu.

I - za dva veka stalno se nastupalo korak napred i dva korka nazad. Danas od velikih obećanja nije ostala ni bleda senka. Pričati o slobodi, jednakosti i bratstvu u svetu u kome osam osoba rasplaže vrednostima kao 3,6 milijardi ljudi - to više ne deklamuju ni đaci u školi. Toliko se odaljilo od života.

Taj svet sebe razume kao božanstva na Zemlji. Ljudi su za njih samo materijal, kao malter i cigla, od koga oni stvaraju svet po svojoj meri. I oni to rade.

Vidite da je Bil Gejts jedna od najaktivnijih ličnosti u upravljanju pandemijom Covid-19. Ali, on se spremao - u septembru 2019. godine je u Njujorku njegov Savez ID2020 na samitu pod nazivom „Izazovi uspona do dobre lične karte“ odlučio da se sprovede program 2020.

Njihov program digitalnog identiteta testiraće u saradnji sa vladom Bangladeša.

U januaru su u Davosu na svom Svetskom ekonomskom forumu usvojili Agendu ID2020: što „uključuje prisilnu vakcinaciju, smanjenje populacije i potpunu digitalnu kontrolu nad svima - na putu ka Jednom svetskom poretku“, tj. Plan za novi američki vek. Uz vakcinu, ovu ili neku sledeću, „ubrizgati nano-čip, nepoznat osobi koja je vakcinisana“.

To se, naravno, zove filantropska pomoć. Pa, Bil Gejts, ako pogledate internet, sve ovo radi zbog nas. Voli ljude, ali tako da ih bude što manje i da što manje budu ljudi. On nam nudi ostvarenje Orvelove distopije: Sloboda je ropstvo.

On zna da dolazi trenutak kad se i nama – uostalom to naši psi i krave imaju! – treba darivati „čip na daljinu opskrbljen svim vašim ličnim podacima, uključujući bankovne račune - digitalni novac. Da, digitalni novac je to na šta 'oni' ciljaju, tako da više nemate ne samo nikakvu kontrolu nad svojim zdravstvenim i drugim intimnim podacima, već i nad zaradom i potrošnjom.“(Kenig)

Naravno, treba se plašiti ali nema razloga za paniku. Ovi dobri ljudi su malo zakasnili. Da su ovo pokrenuli pre deceniju svet bi se pred njima prostirao kao travnjak. Mogli su samo da gaze i brišu cipele. Ali, kao što nema savršenog zločina nema ni savršene manipulacije.

Francuski „hrišćanski anarhista“ Žak Elil je u svom kapitalnom delu „Propaganda“ objasnio da je bilo jasno da je Gebels izdao „struku“ kad je negde od 1943. i sam počeo da veruje u ono što je spravljao za druge. Bio je to znak i da je projekat počeo da klizi sa svetske pozornice.

I ova otvorena ponuda „dobrovoljnog ropstva“ - iza koje je najglasniji Gejts - već hladi i one najveće vernike u zapadni raj. Oni su se nadali da će im bar poklanjati nekavu slobodu. Dali su kolonijalnu demokratiju, obećavali slobodne izbore, slobodne medije, slobodno tržište, građanske slobode (toliko slobode nije se izlivalo na zemlju od doba dinosaurusa), a sad nude digitalno ropstvo.

I, da mnogo je teže danas za Gejtsovo bratstvo - sad kad postoje ovakva Kina i Rusija. To bi već samo od sebe bilo neprelazno. A to pokazuje i korona-kampanja.

Suparnici su uspešniji i u poslednjem utočištu zapadne nedodirljivosti – u propagandi.

„Rusija beleži trijumf u pandemijskoj propagandi medicinskom isporukom u SAD“, naslov je, i:„Zajedno s Kinom, Kremlj želi da stekne geopolitičku prednost na Zapadu tako što će žuriti sa isporukom medicinskih zaliha u zemlje koje su teško pogođene koronavirusom.“

Zato ovi kraljevi visokog podzemlja, „naddržava“ kako ih je zvao Aleksandar Zinovjev, izvode pogrešne račune jer u današnjoj globalizovanoj ekonomiji „svet Zapada u velikoj meri zavisi od kineskog lanca snadbdevanja, robe široke potrošnje i posredničke robe - i, pre svega, lekova i medicinske opreme“. „Najmanje 80% lekova ili sastojaka za lekove, kao i za medicinsku opremu dolazi iz Kine. Zavisnost Zapada od Kine kod antibiotika je još veća, oko 90%.“ Neko ko hoće da vakciniše čitav svet mora to imati na umu.

Nije li sumanuta ideja da se Bil Gejts i društvo spremaju da siromašnim – kojima preti raspadanje svega čega su se do juče držali - preko medija objasne kako je to za njih dobro. To, ipak, ne biva. Nije bivalo u istoriji. Odnosno, ako je neki rod pristao na takvu filantropiju - nestalo ga je.

Oni koji nisu prihvatili podizali su nove društvene poretke. Dočekali su svoju 1789.

izvor: glas javnosti ›››

globalizacija tekst

Zlatko Dizdarević ›››

TEKST

Sve nam je govorilo šta se sprema, nismo shvatali:

'Jednom kada stado prihvati prinudnu vakcinaciju, igra je završena!'

O zlu koje se proširilo kao virus, donoseći, evo, i ovaj karantin što ga danas živimo i niko ne zna sa kakvim krajem. O raspadu takozvanog međunarodnog poretka koji traje dugo, a svijet to nije prepoznavao

Da mi je neko prije samo nekoliko mjeseci kazao da može biti zaključanost od svijeta, zabrane izlazaka bilo gdje sem izvan sebe, natjerivanja da se kao vrlina prihvati što se ne smije iz kuće i države, kako nema susreta, raje, kafane, izleta, promocija, knjižara i pijaca, planina i mora – rekao bih mu da je lud. Ali, otkako se, evo, baš to dešava, jedna mi se ranije nedostižna mogućnost, a sada zbilja, pojavila kao blagodet. Eto viška slobodnog vremena koliko ga nikad nije bilo da se zasuču rukavi i uroni u poslove koje smo sami sebi obećavali godinama, a nikada ih nismo uspjeli ni započeti, a kamoli dovršiti. Na red su došle police, kese, fascikle, kutije pod krevetom i na ormarima, ladice u koje se godinama trpalo ono što se "ne smije baciti, trebaće..."

Požutjela dokumenta iz drugog života, zahvaljujući karantinu čiji se dani više ne broje, vraćaju u sjećanja zaboravljene ljude, mjesta, činjenice, pokazujući kako je i puno toga što je nekada izgledalo nemoguće postalo moguće. I kako smo za mnogo šta što će doći imali signale koje smo ignorisali. Isplivavaju neupitni dokumenti u šta smo i kome vjerovali, a kome nismo. I gdje smo se, sada se vidi, strašno prevarili, a gdje nismo ni trena. Ko je "ostao", a ko je nestao kao da ga nikad nije ni bilo. Nebrojeni su zapisi, sada zlata vrijedni dokumenti, onako lično, fotografije, primjerci novina koje smo onda sa ogromnim zadovoljstvom i srećom pravili. Kuljaju uspomene koje sada   mame osmijeh, pa čuđenja, ponakad nevjericu, ali i i tugu. Nepobitno je danas da se život kotrljao kroz dvije različite državne i društvene realnosti, ma kako ih ko nazivao, volio i ne volio. I da je mnogo toga u bivšem svijetu bilo krojeno za ovu realnost.

Požutjela dokumenta iz drugog života, zahvaljujući karantinu čiji se dani više ne broje, vraćaju u sjećanja zaboravljene ljude, mjesta, činjenice, pokazujući kako je i puno toga što je nekada izgledalo nemoguće postalo moguće

Mimo "papira" koji ovih dana uzvitlavaju emocije povodom spoznaja ko smo i šta smo bili, a više nismo, ko nam je bio bitan, pa nije, koga nismo ni primjećivali, a postao nam je blizak, u šta su se neki oko nas kleli glasno i javno, a danas sjećanja na te kletve kriju... puno toga otkriva se i povodom svijeta mimo nas. O današnjoj realnosti na planeti koju su iza kulisa modelirali drugačije nego što smo mislili. O zlu koje se proširilo kao virus, donoseći, evo, i ovaj karantin što ga danas živimo i niko ne zna sa kakvim krajem. O raspadu takozvanog međunarodnog poretka koji traje dugo, a svijet to nije prepoznavao.

Sa jednog davnog, lijepog putovanja po Americi, gdje mi je kao mlađanom novinaru bilo omogućeno da vidim puno od onoga što vjerovatno nikada ne bih vidio, nakon cjelodnevnog kopanja po čudesnim arhivama Vašingtonske biblioteke, i dokumentima iz istorije "sile nebeske" – gdje su mi pokazali i najnoviji primjerak sarajevskog "Svijeta" u kojem sam tada radio – dopao mi je ruku i govor Đorđa F. Kenana iz 1948. godine o planiranju vanjske politike SAD-a... Kenan, diplomata i istoričar, bio je jedan od stratega hladnog rata. Upamćen je kao otpravnik poslova ambasade SAD u Moskvi 1946. i autor dugog telegrama odatle u kojem je ustvrdio "ekspanzionistički karakter SSSR-a", na što treba odgovoriti. Na toj je liniji i njegova teorija "zaustavljanja" ugrađena u Trumanovu doktrinu i hladni rat. Dobio sam tada u biblioteci kopiju tog govora sa ostalim što me interesovalo o istoriji vanjske politike Amerike. Sa mnogim drugim "sjećanjima" sa putovanja, pohranjenim pa potisnutim, i ovo je završilo u fascikli na kojoj je pisalo "Put po Americi '81".

Ovih dana sam otvorio prašnjavu fasciklu i zaustavio se na pasusu iz Kenanovog papira:

"Posjedujemo oko 50 % svjetskoga bogatstva, no samo 6,3 % svjetskog stanovništva...Takav položaj nameće zavist i srdžbu drugih. Naš glavni budući zadatak jest – osmisliti sistem odnosa kojima bi smo zadržali takvu nejednakost. Da bismo u tome uspjeli, moramo se odreći sentimentalnosti i sanjarenja... Trebamo prestati govoriti o nejasnim i nestvarnim ciljevima poput ljudskih prava, poboljšanja životnih uslova i o demokratizaciji. Bliži se dan kada ćemo morati upotrijebiti i otvorene koncepte moći. Ako nas tada ne budu ograničavale idealističke krilatice, tim bolje".

Šuškalo se u međuvremenu po svijetu i o raznim drugim paklenim planovima, zavjerama i prevarama al bez efekta kod onih što su ovo u svijetu morali da prepoznaju, pa nisu. Čast istorijskim izuzecima koji su htjeli otvorenih očiju trećim putem

I bilo je što je bilo, Koreja, Vijetnam, Afganistan, Irak...ukupno 13 "njihovih" ratova, stotine hiljada mrtvih, milioni raseljenih, 14 biliona dolara za smrt kao biznis. Uz rezultat u kojem je otimačina cilj, sila pravo, a realnost sve ono što je Kenann kazao o ljudskim pravima, životnim uslovima tamo gdje im je noga došla, i o demokraciji generalno. Sve je to potvrdio 2017. godine u izuzetnom govoru od samo nekoliko minuta i Oliver Ston (ovih dana govor kao video kruži mobitelima u nas ) naglasivši: "Nije riječ o pojedincu ili partiji, već o sistemu..."   I gle čuda, minulih dana uzimajući s razlogom ponovo u ruke knjigu Viliema Engdala "Uništite Kinu - Što Vašington čini da obuzda kineski utjecaj na svijetu" , napisanu 2013. (objavio "Profil" iz Zagreba 2014.), vidim da je baš onaj pasus Đorđa F. Kenana objavljen u uvodu kao svojevrsni moto knjige. Eto linije, 1948 – 2013 – 2020... Pedantno i konzistentno.

Šuškalo se u međuvremenu po svijetu i o raznim drugim paklenim planovima, zavjerama i prevarama ali bez efekta kod onih što su ovo u svijetu morali da prepoznaju, pa nisu. Čast istorijskim izuzecima koji su htjeli otvorenih očiju trećim putem. "Nova klasa" ih danas omalovažava glasno. U nas posebno.

Sila je grabila a tzv. neoliberalni kapitalizam cvjetao je onako kako je to njegovim tvorcima odgovaralo. Sedamdesetih na krilima nobelovca Miltona Fridmana i čileanske ekonomske laboratorije, napisane su himne globalizmu i liberalizmu tržišta. Sjajna Naomi Klein napisala je o tome kultnu knjigu "Doktrina šoka". Sve što svojevremeno niste znali, a htjeli ste da znate o novcu, profitima, pljačkaškom tržištu neoliberalizma i lažnim snovima slobode, bilo je tu. Naomi, ne jedina, je na vrijeme rekla što treba ali svijet nije na vrijeme povjerovao. Kako reće ovih dana dr. Miroslav Radman, zatečen s razlogom što pitaju "nauku" šta nam se to dešava: ...Uz sve to što povodom virusa "imaju po bolnicama Švicarska, Amerika, Njemačka, Engleska ili Francuska... stanje im je gore nego u Africi." A Fridmanovi studenti, "Čikago bojsi", bili su Pinočeovi savjetnici, a on je dobio 1976. Nobela za ekonomiju. Zapravo za sistem, od Trumana preko Regana do Buša i evo Trampa, čiji je smisao samo uzeti, milom ili silom, i to legalizovati kroz "novi međunarodni poredak" kao prirodno pravo. To smo gledali i navikavali se, uz stvorene mitove o sili kao pravu pred kojima se davno savila kičma.

Sila je grabila a tzv. neoliberalni kapitalizam cvjetao je onako kako je to njegovim tvorcima odgovaralo

Povratak kutijama ispod kreveta dovodio je svakodnevno do novih otkrića od kojih je bezmalo svako potvrđivalo Radmanovu misao iz intervjua za "Spektar" : Pušteno je tržištu i tehnologiji da misle umjesto nas. Što one nikako ne mogu, jer nemaju ni mozga ni duše, ni razuma ni etike. To ionako više nije u modi...a tržište baš briga za nas...

Eto, dalje, iz zaboravljenih spisa i jednog, posebno danas, znakovitog citata moćnog Henrija Kisindžera. Riječ je o govoru na Vijeću za eugeniku, 25. februara 2009. Dakle, pred ljudima koji se bave teorijama i praksom "poboljšavanja ljudske rase", što se kroz noviju istoriju svodilo uglavnom na sterilizaciju građana iz raznih razloga "nepodobnih" najmoćnijima u vladajućim sistemima Zapada. U Americi, dinastija Rokfelera i moćnici poput nobelovca (?!) Kisindžera bili su, i danas su viđeniji u tom krugu "tragača za savršenim čovjekom". Zapis o pomenutom Kisindžerovom govoru iz 2009. posebno je zanimljiv danas kada se poveže sa aktuelnom dramom i korijenima korona virusa.

Kisindžer je tada kazao: "Jednom kada stado prihvati obaveznu prinudnu vakcinaciju, igra je završena! Tada će prihvatiti bilo šta, i prinudnu donaciju krvi ili organa – za opštu dobrobit. Kontrolišite um ovaca, i kontrolisaćete cijelo stado. Proizvođači vakcina će zarađivati milijarde, a mnogi od vas u ovoj prostoriji danas su investitori. To je ogromna pobjeda. Razrijedit ćemo stado, a pritom će nam oni sami platiti usluge istrebljenja..."

Zanimljivo, priča je nastavljena ovih dana. Bil Gejts se sa Kisindžerom, eto kao slučajno tragom ove istine iz govora 2009., a prema informacijama iz SAD-a, založio za masovnu vakcinaciju i globalnu vladavinu povodom korona virusa.   U terkstu objavljenom prije deset dana, 3. aprila, dugovječni kreator temeljnih principa američke spoljne politike Kisindžer podvlači tri suštinske tačke za akciju: Prvo, poziva na vakcinaciju najširih slojeva stanovništva na svijetu. Drugo, Amerika posebno mora se "masovno" vakcinisati uz prelazak na digitalno finansijski sistem. Treće, svim ovim prigrlit će se svjetski liberalni poredak. Dakle, sve ono gdje su milijarderi i korporacije što vladaju svijetom dobitnici, dirigujući "politici" domaće zadatke. Uz "sterilizaciju" svega i svih što su izvan ovog sistema.

Jednom kada stado prihvati obaveznu prinudnu vakcinaciju, igra je završena! Tada će prihvatiti bilo šta, i prinudnu donaciju krvi ili organa – za opštu dobrobit

Nekako paralelno sa ovim, stižu i vijesti sa one strane Atlantika o objavi Bila Gejtsa da ostavlja po strani svoj kultni projekat Majkrosoft i ulazi direktno u poslove sa - vakcinom! Oni koji to znaju kažu da je od februara tržište vakcina šest puta veće nego prije 20 godina, danas je to više od 35 milijardi dolara i osigurava povrat od 44 dolara za svaki uloženi dolar i to u 94 države s najnižim primanjima na svijetu. Puno toga se o svemu ovome još otkriva tek danas, tragom informacija poznatih još prije deset, dvadeset pa i trideset godina. Uz ostalo, i koliko Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) direktno, bezmalo sudbinski zavisi, od Fondacije Gejts i "ogranaka" knjiženih na više članove porodice. Nije čudo što kažu mnogi da je on danas ne samo za WHO nego i za sve iz grupe G20 "kao šef moćne države".

Eto, pa ti čitaj stara dokumenta i povezuj ih – samo zdravom logikom, nikakvim lokalnim političko – piljarskim interesima, sa našim mahalskim stranačkim kartelima i njihovim marifetlucima. A sve dođe na svoje. Zato je puno toga jasnije kada se može posmatrati sa neke realne distance. Ako se distanca preživi. Tako je i sa ovim, ko smo danas, šta smo, gdje smo i iz kojeg smo svijeta ovamo zabasali. U traženju odgovora na takva pitanja, mjera stvari nam je ova jutrošnja do podneva, kobajagi politička, a zapravo isključivo sitnosopstvenička.

Zato nam i određuju sudbine oni što u teškoj aktuelnoj krizi kradu statistiku i narod u "nepodobnim" opštinama/općinama, dijeleći tuđe pare onima od kojih će se tražiti "povrat" za privatne interese sutra, uz izbore. Taj se lopovluk onda u javnosti zove "gaf" a otkrivenog lopovluka kao da nije ni bilo; "Država" se do mizerije dovodi ne htijući ciljano, opet sitno-lopovski, da se dogovori o kreditu MMF-a, sve dok oni nisu naredili kome koliko i kako. A morali su taj kredit utrpati i nama, kao što će sutra i svoj virusno-ekonomski razvaljenoj sirotinji. Svaki građanin će onda plaćati cijeli novi dug MMF-a od 330 miliona eura, a dobijat će novac utvrđeni miljenici uz uslov – koliko para, toliko glasova u oktobru.

Mafija mora ostati na vlasti, prvo da uzima, drugo da se ništa ne promijeni jer promjena ih vodi u zatvor; Država je evo horor i sa "zdravstvenim sistemom", civilnim štabovima, domovima zdravlja, spaljivanjem šatorskih karantina uz granicu. "Lideri" zdravsta su izbrukani, ali nema veze. Važno je samo ne dati da progovore oni koji znaju, a mogli bi da su tamo gdje nisu; "Država" su nam i ministarstva koja ne znaju kako omogućiti građanima vlastite zemlje da se sa legitimnim pasošima vrate svojoj kući... Zapravo, skockava se novi sistemi za sutra u kojem će sve nove-stare zabrane važiti i kad virus prođe, kao i one nove uz postojeći metalitet "mojom odlukom, nazad u izolaciju, ovu ili onu." Sloboda je virus.

Zato nam i određuju sudbine oni što u teškoj aktuelnoj krizi kradu statistiku i narod u "nepodobnim" opštinama/općinama, dijeleći tuđe pare onima od kojih će se tražiti "povrat" za privatne interese sutra, uz izbore

Kako će sve ovo izgledati nekom drugom ko za deceniju ili dvije bude čitao zapise iz današnjih dana. Dva su rješenja: Ili se potruditi da ti zapisi budu drugačiji, mada je pitanje da li se sa nama ovakvima to više može. Ili neće biti nikoga da čita, a svijetom će ispočetka hodati stvorenja koja ne znaju čitati. Pakosnici kažu da bi ova druga varijanta po prirodu bila bolja.

Sve skupa, neko se ipak preigrao sa ovom izolacijom u globalizaciji koju živimo, pa ostavio još uvijek koliko –toliko normalnim ljudima   vremena da se vrate sebi, prisjete šta je i kako je bilo pa bi, možda, mogli na tim osavremenjenim čipovima opet na ljudski put. Greška je u tome što se mnogima omogućilo da u izolaciji ponovo razmišljaju o smislu života, o sebi, društvu i državi. Da čine ono što se ne smije u sretno proizvođenoj sistemskoj retardaciji. I da se u iznenadnoj slobodi izolacije prisjete zaboravljenih upozorenja.

Baš kad je "vladarima" dobro krenulo. Uz one što su sve posmatrali šutke, na leđima, uz sve četiri uvis. I tako glasali opet i ponovo i opet.

izvor: depo.ba ›››

globalizacija tekst

GLOBALIZACIJA TEKST

I kako sad da bilo ko shvati ovaj tekst ozbiljno. Nikako.

Nije pisan sa ozbiljnim namerama. Pisan je sa dobrim namerama.

globalizacija tekst