G
globalizacija tekst
Milovan Brkić ›››
TEKST
Rusija na putu da spasi svet od američkog porobljavanja
Kad se goje ne boje
Rusija je na dobrom putu da zajedno sa evro-azijskim i
latinoameričkim saveznicima stane na rep bankarima iz Vašingtona
i američkoj imperijalnoj politici, kojom je poslednjih sto
godina porobljavala veliki broj država, pljačkajući njihova
nacionalna bogatstva, reciklirajući njihovu istoriju i
kulturu...Danas je na meti Bankara sa Volt strita i Evropska
unija, bolje reći cela Evropa, koju oni žele baciti na kolena,
pokoriti i trećesvetizrati. Srećom, Rusija, koju predvodi
predsednik Vladimir Putin, decenijskom politikom uspela je da
svet spasi od potpunog porobljavanja američkih bankara i
korporacija
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, i prvi čovek
evroazijskog bloka, potpisao je 31. avgusta ove godine zakon
kojim se uspostavlja novi finansijski okvir poslovanja, a koji
omogućava da Rusija i još pet članica Evroazijskog Ekonomskog
saveza u međusobnim transakcijama ne koriste dolar i evro.
Reč je o tzv. jedinstvenom finansijskom sistemu zemalja
Carinske Unije, odnosno, Saveza nezavisnih država (ZND), tj.
država bivšeg Sovjetskog prostora.
Ovim će se prouzrokovati potpuni krah finansijskog sistema
Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije, ocenjuju
analitičari, a već neko vreme se vrše prognoze da bi takav potez
učinjen od strane Rusije i Kine doveo do potpunog kolapsa
ekonomije evroatlantskog bloka.
Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgizija i Tadžikistan, kao
članice ZND, poslovaće bez korišćenja dolara, kao valute, čim
ovaj zakon stupi na snagu. Predsednik Putin je Državnoj Dumi
uputio na izglasavanje, odnosno, ratifikaciju Sporazuma koji
uređuje nove odredbe finansijskog poslovanja među pomenutim
državama.
Takođe, smatra se, da će zbog privilegija koje će uživati
pomenute države jačanjem makroekonomskog sistema, biti ubrzani i
koraci u procesu evroazijskih integracija.
U oktobru 2014. godine Kina i Rusija su potpisale trogodišnji
sporazum o razmeni valuta vredan 23,5 milijarde dolara u juanima
i rubljama, kako bi smanjile uticaj dolara.
A, 9. jula ove godine, počela je sa radom nova Razvojna banka
BRIKSA (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika).
Startovala je sa kapitalom od 100 milijardi dolara! Prve
investicione projekte će finansirati već do kraja ove godine!
Japan i Rusija odlučili - nema više dolara! A, odluka je doneta
4. septembra ove godine. Japanska banka za međunarodnu saradnju
(JBIC) saopštila je da je
Japan sve bliže direktnoj razmeni valuta sa Rusijom. Razlog za
to je ''što sankcije zapada Moskvi otežavaju poslovanje kroz
transakcije u dolarima''.
"...Proučavamo uticaj smanjenja vrednosti rublje. Potrebni su
nam svop aranžmani sa lokalnim bankama u Rusiji. Istražujemo
mogućnosti saradnje sa ruskim bankama kao što su Gasprombank,
VTB, VEB... Zbog američkih sankcija, ne možemo više da koristimo
dolar, moramo preći na druge valute", rekao je jedan od
direktora JBIC Tadaši Maeda na marginama Istočnog ekonomskog
foruma u Vladivostoku.
Rusija i Japan su 9. avgusta, tokom posete ruskog predsednika
Vladimira Putina Tokiju, skloplili više sporazuma u oblasti
energetike. Dve zemlje su potpisale više od 10 ekonomskih
sporazuma, uključujući i sporazum o saradnji u oblasti nuklearne
energije, kao i o zajedničkoj eksploataciji naftnih polja u
Sibiru.
Bankare u Vašingtonu i lononskom Sity-u posebno je iznenadila
poseta visoke državne delegacije Saudijske Arabije 18. juna ove
godine Rusiji. Prema izveštajima, predsednik Putin i princ
Muhamed bin Salman su na ovogodišnjem sanktpeterburškom
Međunarodnom ekonomskom forumu zaključili šest poslova, među
njima su sporazum o nuklearnoj saradnji, ugovori o saradnji na
razvoju infrastrukture i „posao sa sofistifikovanim ruskim
oružjem".
Značajno je i to što je predsednik Vladimir Putin zvanično
pozvao saudijskog kralja da poseti Moskvu, dok je princ Muhamed
sa svoje strane pozvao ruskog predsednika da poseti Rijad.
Uprkos ranijim trvenjima između Moskve i Rijada postoji
mogućnost da dva najveća proizvođača nafte na svetu, podstaknuta
geopolitičkom krizom, uspostave bliske veze.
Neki stručnjaci uočavaju znake „partnerstva u povoju" na
krilima globalnih vetrova, partnerstva u kojem saudijska
gotovina Moskvi pomaže da premosti sankcije Zapada, dok rusko
oružje, inženjerska stručnost i diplomatska podrška novom i
energičnom kralju Saudijske Arabije pomažu da svoju zemlju
odvikne od zavisnosti od sve nekooperativnijih Sjedinjenih
Američkih Država. I zaista, stručnjaci ukazuju da kod saudijske
kraljevske porodice raste nezadovoljstvo Vašingtonom.
Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednica Argentine
Kristina Kiršner potpisali su 13. juna ove godine zajedničku
izjavu o uspostavljanju rusko-argentinskog sveobuhvatnog
strateškog partnerstva. Potpisani su sporazumi vredni skoro pet
milijardi dolara, a koji se tiču razvoja hidro i nuklearnih
energetskih postrojenja, kao i onih koji su bazirani na fosilnim
gorivima.
Kako je rekao naš predsednik Putin, posle razgovora sa
Kišnerovom, dogovoreno je i da će biti obavljene temeljne
konsultacije o pitanju korišćenja nacionalnih valuta u
trgovinskim obračunima između dve države i među komercijalnim
partnerima.
Dvoje lidera razmotrilo je i mogućnost povećanja uzajamnih
investicionih tokova i vraćanje na stabilan rast trgovinske
razmene između dve zemlje.
I vest da su ruske snage, odnosno specijalne vojno-policijske
jedinice iz Čečenije došle u Damask, i da je Rusija prihvatila
poziv sirijskog predsednika El Asada za pružanjem vojne pomoći,
ukazuje da će takozvana Islamska država u ovoj državi biti brzo
poražena.
Sjedinjene države su izgubile bitku za Latinsku Ameriku,
izgubile su strateškog saveznika - Saudijsku Arabiju, dakle, na
Bliskom istoku će ubuduće imati samo ambasade. A, Aziju? Kinu
mogu da gledaju samo sa Pacifika.
I Ukrajina više nije ''u modi''. Evropska unija ima svojih
briga. Amerika je davi, ali svi su izgledi da će iz njenih
kandži brzo da se iščupa prvo Nemačka, pa redom.
Svet se menja. Za svet ima šanse. Da ne stenje više pod čizmom
američkih bankara. Jer iz nje beže i njene najveće korporacije,
koje nisu pod šapom Izabranih.
Najveća američka banka City grupa seli zlato i novac u Rusiju.
Ova vest je objavljena 30. avgusta ove godine. Centralna banka
Rusije je prihvatila, za početak, da u svoju zaštitu uzme 100
tona zlata City grupe u vrednosti od preko 3,5 milijarde dolara!
Ovo je prva tranša koja se šalje u Moskvu, pod žaštitu. Hrvatski
portali su objavili povodom ovoga vest - ''Nešto se opasno
sprema svijetu - najveća banka bježi iz SAD-a, i seli zlato i
novac u Rusiju''.
Rusija je danas predvodnica zaštite od nauma američkih i
londonskih bankara, koji su naumili da porobe Evropu, da je
učine trećim svetom, i da njome vladaju. Svi to danas shvataju.
Šizofreni srpski premijer Aleksandar Vučić se, međutim, raduje
poseti Vašingtonu kao malo dete. Eto prilike da se sretne sa Džo
Bajdenom, da ga tamo potapšu po ramenu, obećaju zaštitu njegove
milijarde evra, koliko je opljačkao u Srbiji. Ali, američka
vlada nema više budžetskog novca koji može da trpa u džepove
srpskih kvislinga u toj meri u kojoj bi oni dizali dževu,
veličajući politiku Ujka Sema. Gotov je.
Izabrani bankari sve narode na planeti smatraju gojama
(svinjama). Ali, došlo je vreme da se goje više ne boje. A šta
će bakari bez kamatice?
izvor:
www.magazin-tabloid.com ›››
G
globalizacija tekst
Joseph Stiglitz ›››
TEKST
Globalizacija našeg nezadovoljstva
U očima zemalja u razvoju, Trampove izjave, kao i on sam, su
smiješni. Sjedinjene Države su, praktično, same pisale sva
pravila i stvarale institucije globalizacije
Prije petnaest godina objavio sam knjigu “Globalizacija koja
izaziva nezadovoljstvo” u kojoj sam pokušao da objasnim zašto je
globalizacija postala razlog tako velikog nezadovoljstva u
zemljama u razvoju.
Pojednostavljeno rečeno, mnogi su riješili da je sistem
“usmjeren” protiv njih, a globalne trgovinske sporazume vidjeli
su kao poseban primjer nepravde.
U naše dane nezadovoljstvo globalizacijom postalo je razlog
podizanja talasa populizma u SAD i drugim razvijenim zemljama.
Taj talas predvode političari koji govore da je sistem
nepravedan prema njihovim zemljama. U SAD predsjednik Donald
Tramp tvrdi da su predstavnike Amerike u trgovinskim pregovorima
obmanuli predstavnici Meksika i Kine.
Kako se dogodilo da proces koji je trebalo da donese korist
svima - i razvijenim zemljama i zemljama u razvoju - sada svi
napadaju? Kako se trgovinski sporazum može pokazati nepravedan
za njegove učesnike?
U očima zemalja u razvoju, Trampove izjave, kao i on sam, su
smiješni. Sjedinjene Države su, praktično, same pisale sva
pravila i stvarale institucije globalizacije. U nekim od tih
institucija, na primjer, u MMF-u, SAD i sada ima pravo veta,
iako je uloga Amerike u globalnoj ekonomiji manja (a Tramp se,
izgleda, sprema da tu ulogu još više smanji).
Onima koji su, kao ja, izbliza posmatrali trgovinske pregovore
tokom više od četvrt vijeka, savršeno je jasno da su
predstavnici SAD na njima dobili praktično sve što su htjeli.
Problem je bio u tome šta su zapravo oni htjeli. Njihovu agendu
pravile su američke korporacije iza zatvorenih vrata. To je
agenda koju su napisale velike transnacionalne kompanije u svom
sopstvenom interesu, a na račun radnika i običnih građana širom
svijeta.
Osim toga, često se kaže da su radnici koji su se suočili sa
padom plata i nestankom radnih mjesta neizbježna kolateralna
šteta, da su oni nevine ali neminovne žrtve na putu nezadrživog
marša ekonomskog progresa. Ali postoji i druga interpretacija
onoga što se desilo: jedan od ciljeva globalizacije je
slabljenje pregovaračke snage radnika. Korporacije su htjele da
na bilo koji način dobiju pristup jeftinijoj radnoj snazi.
Ova interpretacija pomaže da se objasne neki zagonetni aspekti
trgovinskih sporazuma. Zašto su se, na primjer, zemlje u razvoju
odrekle jedne od svojih najvažnijih prednosti - principa
vladavine zakona?
U većini novih trgovinskih sporazuma uključeni su članovi koji
stranim investitorima daju više prava nego što imaju investitori
u SAD. Na primjer, oni dobijaju nadoknadu ako vlasti usvoje
regulatorne propise koji smanjuju njihovu dobit, ali pritom nije
bitno koliko je taj propis neophodan i koliko štete nanosi
korporacija koja radi bez takve regulative.
Postoje tri vrste reakcije na globalno nezadovoljstvo
globalizacjom. Prvu varijantu ćemo nazvati strategija Las
Vegasa: udvostručiti ulog u globalizaciju koliki je bio tokom
posljednjih četvrt vijeka. Taj ulog, kao i bilo koji politički
ulog čija je promašenost već dokazana, kao na primjer slučaj
ekonomske politike difuzije bogatstva od vrha prema dnu,
zasnovana je na nadi da će u budućnosti ona nekako odjednom biti
na dobitku.
Druga varijanta je trampizam: odvojiti se od globalizacije u
nadi da će taj korak nekako vratiti svijet koji je otišao u
prošlost. Ali protekcionizam neće funkcionisati. U čitavom
svijetu broj radnih mjesta u industriji opada zato što tempo
rasta produktivnosti prelazi tempo rasta tražnje.
Čak i da se i sama industrija povrne, neće se vratiti radna
mjesta. Zbog naprednih industrijskih tehnologija, uključujući i
robotiku, taj neveliki broj radnih mjesta koja će se otvarati
zahtijevaće visoke kvalifikacije, različite od onih koje su
tražene za mjesta koja su ugašena, i pride će se sve to
pojavljivati u drugim gradovima. Kao i strategija dupliranja
uloga, ovaj pristup je osuđen na propast, a to će izazivati još
veće nezadovoljstvo onih koji ostaju na začelju.
Trampa očekuje neuspjeh u dostizanju najavljenog cilja -
snižavanja trgovinskog deficita, koji se određuje razlikom u
iznosu domaće štednje i ulaganja. Sada kada su republikanci
ostvarili što su htjeli i odobrili smanjenje poreza za
milijardere, veličina nacionalne štednje počeće da pada, a
trgovinski deficit u spoljnoj trgovini porašće zbog rasta
vrijednosti dolara. (Budžetski i spoljnotrgovinski se obično
tako sinhrono mijenjaju da ih nazivaju “dvostrukim” deficitom.)
Trampu se to možda neće dopasti, ali će on polako početi da
shvata da postoje stvari koje čak i čovjek koji je na mjestu
najmoćnijeg na Zemlji - nije u stanju da kontroliše.
Postoji i treća varijanta: socijalna zaštita bez protekcionizma.
Taj pristup izabrale su zemlje Skandinavije. Oni su shvatili
da, budući da su male države, moraju ostati otvorene. A pritom
su shvatili i da takva otvorenost stvara prijetnju za radnike.
Upravo zato su morali da naprave socijalni ugovor koji radnicima
pomaže da sa starih prelaze na nova radna mjesta i da u toj
prelaznoj fazi dobijaju određenu pomoć.
Skandinavske zemlje su duboko demokratska društva i znaju da
globalizacija, ako većina radnika odluči da im nije korisna,
neće dugo trajati. Osim toga, bogati ljudi u tim zemljama dobro
su razumjeli: ako globalizacija bude funkcionisala onako kako
treba da funcioniše, njenih benefita biće dovoljno za sve.
Američki kapitalizam posljednjih godina karakteriše neobuzdana
alavost, a krunski dokaz za to je finansijska kriza iz 2008.
Ali, primjer nekih zemalja pokazuje da tržišna ekonomija može
dobijati forme koje dozvoljavaju da se ublaže troškovi
kapitalizma i globalizacije, obezbjeđujući pritom održiviji rast
ekonomije i viši životni standard za većinu građana.
Na primjeru takvih uspjeha možemo naučiti šta treba raditi,
isto kao što iz prošlih grešaka možemo naučiti kako raditi ne
treba. Postaje očigledno da ćemo se, ako ne počnemo da
upravljamo globalizacijom tako da ona donosi korist svima,
suočiti sa rizikom pojačanja negativne reakcije “Novih
nezadovoljnika” na globalnom Sjeveru i “Starih nezadovoljnika”
na globalnom Jugu.
izvor: project-syndicate.org
G
globalizacija tekst
Slobodan Reljić ›››
TEKST
Korona virus jeste povod, ali nije uzrok globalne histerije.
Dr Slobodan Reljić o svetskom haosu.
Inače, Covid-19 je bedna sila i kao povod. Što je takođe lakmus
papir sile koja iza nje stoji i koliko je i ona sama u panici.
Pogledajmo činjenice.
Agencija EuroMOMO, Evropski nadzor nad viškom smrtnosti za
javno zdravstvo istražila je stanje u 24 zemlje širom Evrope i
utvrdila „ne samo da se ukupni mortalitet ne povećava, već je –
dosad – daleko ispod nedavnih proseka“. Izveštaji pokazuju da je
2017. („čitava Zapadna Evropa doživela ogroman skok smrtnosti,
posebno je loše bilo u svim mediteranskim zemljama“), 2018.
„Evropa je bila jako pogođena“, a 2019. „generalno je bilo mnogo
gore. Nekoliko zemalja 'iznad proseka', Španija i Portugal na
'visokom nivou', Francuska čak 'veoma viskom'“.
Pogled unazad jasno pokazuje da su „kako sada stvari stoji -
brojke za 2020. znatno niže u odnosu na prethodne tri godine.
Dakle, pitanje je - ako nismo imali 'zaključavanje' u 2017.
godini i nismo imali 'zaključavanje' 2018. godine i nismo imali
'zaključavanje' u 2019. godini ... zašto sada imamo
'zaključavanje'?“
Ili, ako pogledate fakte o smrtnosti širom sveta od januara do
25, marta ove 2020. videćete da je sezonski grip doneo 113
hiljada smrti u odnosu na koronu koja je imala 23 hiljade, a da
se ne poredi sa 230 hiljada umrlih od malarije, 250 hiljada
samoubistava, 314 hiljada smrti u saobraćajnim nesrećama ili dva
miliona umrlih od kancera, dva i po miliona od gladi i 10
miliona izvršenih abortusa!?
Ili na kojim činjenicama se greje „italijanski scenario“:
Nacionalni institut za zdravstvo beleži da je prosečna starost
pozitivno testiranih umrlih u Italiji oko 81 godina. 10% umrlih
je starije od 90 godina. 90% umrlih je starije od 70 godina. 80%
umrlih je patilo od dve ili više hroničnih bolesti. 50% umrlih
je patilo od tri ili više hroničnih bolesti.
Hronične bolesti uključuju naročito kardiovaskularne probleme,
dijabetes, respiratorne probleme i rak. Dvoje Italijana
preminulih mlađih od 40 godina (oboje stari 39 godina) bili su
oboleli od raka i dijabetes sa dodatnim komplikacijama. Manje od
1% umrlih bile su zdrave osobe, tj. osobe bez prethodno
postojećih hroničnih oboljenja. Italijanski institut razlikuje
one koji su umrli od koronavirusa i one koji su umrli sa
koronavirusa.
Ali, ne držite se činjenica kao pijan plota kad se pokrenu
masovne histerije! Uostalom, već je pokazano da je glupo da im
verujemo.
Lep primer je „svinjski grip“ iz 2009. Jedan istraživač se
setio naslova ozbiljnog Gardijana iz 16. jula 2009. koji
najavljuje 65.000 smrtnih slučajeva od pandemije H1N1. List se
pozivao na takođe ozbiljne eksperte.
Kao heroj dana tada se nemetnuo agilni Toni Bler koji je u
Dauning stritu 10 sa suprugom Čeri komandovao nacionalnom
odbrane od „nevidljivog neprijatelja“. Kad se „neprijatelj“
povukao ovlaštena agencija je sprovela istraživanje o stvarnoj
stopi smrtnosti i - od 540.000 poznatih infekcija u Velikoj
Britaniji, umrlo je 138 lica.
Po sličnom scenariju se igralo širom sveta. Volfgang Vodarg,
poznati nemački lekar, svojevremeno član Bundestaga, godina
2009-2010 predsedavajući Odbora Saveta Evropske Unije koji je
„istraživao motive Svetske zdravstvene organizacije za
proglašavanje svetske pandemije“ (te 2009) našao je da je
pandemija svinjskog gripa bila lažna, a Forbs je po tim
činjenicama objavio da je to bio „jedan od najvećih skandala
veka u poslovima s lekovima“. „Pandemija svinjskog gripa koju
je proglasila SZO, u stvari, bio je jedan od najmekših talasa
gripa u istoriji, a samo bi se ptice selice još mogle setiti
onog 'ptičjeg gripa'“, objašnjava ovih dana dr Vodarg i podseća
da su nas „mnoge institucije koje nas sada upozoravaju nekoliko
puta izneverile“.
Ovo je, inače, doba kad je grip u velikoj modi jer je „u XXI
veku, za samo 20 godina, svet zvanično zabeležio 67 'epidemija'
- skoro dvostruko više od zabeleženih tokom čitavog kraja XIX i
celog XX veka”. Iza toga uvek stoji moćni triangl – mejn-strim
mediji, naučnici i političari. A spektakli, naravno, su u
zapadnoj produkciji.
Društvo koje više ne drži do obrednih spektakala, pretvara
čitav život i urnebesni spektakl.
Na osnovu činjenica i znanja ozbiljnih lekara, što bi naše
skutonoše rekle „struke“, jasno je da će koronaviris imati mnogo
više žrtava kad se pandemija okonča. Ako stopa nezaposlenosti u
SAD skoči na 20 odsto (to je najumerenija prognoza!), pogoršaju
se uslovi života, medicinska zaštita i hrana će biti sve
nedostupnije, rašće depresije i - jedno istraživanje „procenjuje
se da će ukupni broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati
posledicama Covid-19, samo iz ovog ograničenog ispitivanja,
biti:
1.Suicidi 59.000, 2.Zloupotreba droga 87.000, 3.Nedostatak
medicinskog osiguranja ili lečenja 1.350.000, 4.Siromaštvo i
pristup hrani 780.000.
Ove procene znače ukupno više od dva miliona smrti iznad
procenjenih 150. 000 koji se očekuju od samog virusa, a ne
uključuju druga predvidljiva pitanja sa posledicama Covid-19.“
Naravno, u ovoj korona-halabuci o tome niko ne misli. Uključena
je mašina za megaproizvodnju straha.
„Zastrašujuće vesti guše drugačije poglede“, govorio je
ministar propagande nacističke Nemačke. Znao je taj izuzetni
„sejač straha“ Jozef Gebels, da „nije nemoguće dovoljnim
ponavljanjem i psihološkim razumevanjem zabrinutih ljudi
dokazati da je kvadrat u stvari krug."
Tajni idol svih velikih propagandista iz starih i novih
demokratija, naravno, ne objašnjava da je to moguće kad se
„steknu okolnosti“. Doduše, kao što je govorio Napoleon, ne
`pominjite mi okolnosti, ja pravim okolnosti`.
Tako da je u globalnoj javnosti jedan od mogućih i neposrednih
izvora – strah od podmetanja virusa kao deo biloškog rata.
Da li je virus Covid-19 stvoren u Fort Detriku, Merilend i
onda zgodnom prilikom, kad su krajem oktobra 2019 u Vuhanu
održavane svetske vojne igre, posejan na „vlažnu pijacu“?
Da li je „nulti pacijent“ bila profesionalna biciklistkinja iz
američke ekipe Matje Benasi, poreklom Holanđanka, „vojni,
diplomatski, bezbedonosni činovnik“ iz obaveštajne strukture
američke vojske, kako je tvrdio kineski Global tajms?
Ameriknci su bili smešteni u hotelu 250 metara od „vlažne
pijace“ koja će posle u trenu postati centar sveta. Inače,
američka ekipa je na prvenstvu prošla bedno – za razliku od
Kineza i Rusa koji su prvi i drugi po broju osvojenih medalja -
Amerikanci su bili 35, iza Slovenije, Finske, Litvanije. Srbija
je bila na odličnom 54. mestu.
Ali, i ako je bilo podmetanje, posle se to otelo.
Ipak, svedoci smo strah se brže širio svetom nego virus!
Ključni virus proleća 2020. je strah. Razum je zaključan: skoro
četvrtina odraslih u Americi izjavila da su ih poslodavci već
otpustili, ali preko 80% ispitanika podržava ostajnje kod kuće
da bi sprečili širenje Covid-19, bez obzira na ekonomske
posledice. „Moć manipulacije uma deluje kako je planirano.“
Veliki strah! Baš veliki. Možda će biti velik i kao „Veliki
strah 1789“ kako je svoju knjigu naslovio francuski istoričar
Žorž Lefevr koji je opisao tu ključnu činjenicu za godinu koja
je promenila svet.
Francuska buržoaska revolucija. Događaj koji je izveo na
istorijsku pozornicu kapitalizam i demokratiju.
I „iako se danas zna koliko je on [Veliki strah], u stvari, bio
bespredmetan, a spletkarenje koje ga je podsticalo zasnovano na
samim izmišljotinama, ostaje činjenica da u roku od dve
nedelje... panika zahvata više od polovine Kraljevstva i da je
dala polugu ogromne snage seljačke revolucije“.
Da, važno je znati ono što su francuski socijalni psiholozi
Mišel Kaznev i Rolan Ogo razumeli da „ono u šta su ljudi
poverovali često za istoriju vredi isto toliko koliko i sama
stvarnost činjenica“.
Đavo je, izgleda, došao po svoje - što bi reklo narodno
iskustvo - pa su država i crkva odlučile da hrišćanske vernike
zaštite od vaskrsne liturgije, uprkos činjenici da to nisu
radili prethodnih godina kad je opasnost bila veća ali atmosfera
normalnija.
Pandemija straha je već donela mnogo beslovesnih a društveno
pogibeljnih posledica. Dok se privreda raspada a
eksperti-šarlatani razumeju da je najbolje da štamparije novca
rade punom parom (iako je to danas samo IT postupak ukucavanja
cifri – kolikih god) sve je više ljudi kojima pada na um da je
ideološko-politički poredak koji se rodio u Velikom strahu 1789.
stigao na onaj kraj sveta koji je svojevremeno u filmu „Bogovi
su pali na teme“ tražio i našao jedan simpatični Bušman ratnik.
I onda je Ksi, tako se zvao, zafrljačio u tu provaliju grozni
predmet (flašu „koka kole“!) koji je samo svađao dobre ljude u
plemenu. I decu. Srećno društvo je vodio u rat do istrebljenja.
Mali Bušman se sa svojim kopljem vratio u svoje namibijsko
pleme i svojim bogovima, a mi smo sve to gledali kao simpatičnu
i do neba šaljivu dosetku.
Kao što nismo ozbiljno shvatali ni ljude poput Imanuela
Valerštajna (neki prevodioci kažu Volerstin) koji je još 1989.
upozoravao na suludo radovanje Zapada kad je pao Berlinski zid,
pa onda Sovjetski Savez! Ljudi, jeste li normalni, šta slavite,
pa to je vaš brat sijamski blizanac – drugi deo bipolarnog
sveta. Kako on nestaje i vi ste na samrtnoj postelji!
To se, svedoci smo, tako nekako i odvijalo. U svojoj aroganciji
Zapad se bacio na najbeslovesnije pljačkanje obezglavljenog
sveta. Prvo tuđih, a onda i svojih građana.
A mali nedisciplinovani širom sveta kažnjavani su kao
prvokažnjeni i prokazani Srbi. Surovo se udralo a i pokazivani
su celom sveti kao ludaci.
Bez ikakvih znakova mudrosti i mera opreza obnavljane su
imperijalne tehnike vladanja, ali je Imperija uspevala da sebi
puca u nogu gde god da dođe. Za sve svoje laži i nasilje trošila
je nesagledivu energiju. Principi su korišteni bez ikakvog
samopoštovanja. Pa je građanski rat u Bosni značio da je
ujedinjavanje rešenje, ali je podržavanje albanskog separatizma
na Kosovu najbolje za svet, raspolućena Makedonija je krpljena a
Crna Gora je otkidana referendumom koji nije imao šansu da ne
uspe.
Antiprincip je branjen kao božansko pravo.
Civilizacija svedena na „vladavinu prava“ bez morala, vere,
ljudskosti, patriotizma, bez poštivanja arhetipskih moći valjala
je zakone u blatu a onda od svih tražila da viču kako oni sijaju
nepomućenim sjajem. I bilo je bukača. I to koliko. Pred sudom
istorije mi Srbi ćemo moći naširoko da svedočimo kako je
liberalna Imperija u Hagu odbacila metapravno načelo „ni po babu
ni po stričevima“, a dala se u kažnjavanje po načinu koji je
pripisivan inkviziciji.
Ludilo se nije zaustavljalo ni pred najvećim nacijama.
Zapadni svet neupitno optužuje i presuđuje za kineski „maskar
na Tjanmenu“, iako je na Nebeskom trgu maskar o kome su
„javljali“ BBC i drugi „nezavisni“ mediji i falange „slobodnih
novinara“ – istinit koliko izmišljene vesti u satiričkim
časopisima.
Država koja traje nešto preko dva veka i koja za to vreme nije
ratovala samo 16 godina („najmilitarizovanija nacija u istoriji
sveta“, Džimi Karter) objašnjavala je čitavom svetu kako je
„crvena Kina“ (dotle je stigla posle četiri-pet hiljada godina u
koje njima staje i praistorija i istorija) - svetski gubavac. (I
u operaciji „korona-virus“ je ponavljano kako taj svet jede
šišmiše, što je obična rasistička propagandna izmišljotina
širena društvenim medijima.)
Ali kad se umornik iz „staklene kuće na bregu“ (tako je Regan
divinizirao Ameriku) probudio - ispod prozora je bilo toliko
„crvenih Kineza“ s osmehom čiju dubinu i smisao beli čovek ne
može da razume ni kad je pri punoj svesti i u dobroj nameri.
Zavisnost obolele Amerike od zdravije Kine dostigla je razmere o
kojima se nije smelo ni sanjati.
Ironija je da su „braća po hladnom ratu“ iz Vašingtona stigla u
Kremlj [za razliku od Napoleona i Hitlera], ali je njihova ruka
vođena Alachajmerovskom snagom uspela da rukopoloži Vladimira
Vladimiroviča Putina.
Kad je on odlučio da, ipak, bude ruski predsednik Rusije, oni
su se iskreno zaprepastili. I Angela Merkel je razrogačila oči.
Da li je moguće da postoji na svetu čovek kome nije „Amerika na
prvom mestu“? Čiji najviši interes nije „američki nacionalni
interes“? I to na svakoj tački zemaljske kugle?
Onda su iz Pekinga i Moskve počeli da ohrabruju postojanje
BRIKS-a. Ta organizacija nije moguća, ali je i kao zvezda
padalica pokazala svetu da i drugi imaju pravo da štite svoje
interese. Tako je američka moć, koja podrazumeva ne samo da niko
ne može da ostvari svoj interes nego niko ne može ni da
postavlja pitanja, postajala sve beskrvnija i neuverljivija.
Gluva sila sve se više pretvarala u „buku i bes“. Arogantni su,
ipak, osećali kako im se strah uvlači u kosti. Najveći
ljubitelji „slobodnog tržišta“ za čas su postali najveći
korisnici sankcija. Bacali su ih kao pikado strelice. Evo, dve
za Rusiju, jedna na Iran, a Kina, šta se čeka...
Od najvećeg proizvođača najpraktičnijih dobara liberalni
kapitalizam se ubrzano sveo na 1) „štampača para“ (što bi
njihovi vitezovi-bankari rekli „kreiranje novca“) i 2)
proizvođača magle – najveća propagandne mašinerije u istoriji
čovečanstva. Liberalni svet se tako sveo na Nešto što hoće da
opstane na dve opsene. I pored toga što je Isak Njutin na
engleskom objavio da postoji zemljina teža.
Da li je to logično?
U otrežnjenom ljudskom umu nije, ali u istorijskom toku jeste.
Imanuel Valerštajn je 1989. godinu video kao kraj istorijske ere
koju je on sveo na dva četverocifrena broja 1789-1989. Dva veka
trajanja jednog svetskog hegemona. (1989. je uzeta kao očigledan
početak kraja.)
Počelo je Velikim strahom i završava u velikom strahu. Kad je
posle teške zime 1788. usledila slaba žetva koja je unela paniku
u treći stalež, svaki siromašak se suočio sa realnom mogućnošću
da plemstvo nema nameru da učini išta a da oni prežive.
Naravno, nije to bila prva teška zima niti prva nerodna godina,
ali neka mora postati detonator. I to je proizvelo istorijski
stampedo. Šta se tražilo? Liberté, égalité, fraternité!
Hrišćansko Trojstvo je prevedeno na građanski jezik: svi smo
slobodni u Duhu Svetom, svi smo jednaki pred Bogom Ocem našim i
svi smo braća u Hristu.
I - za dva veka stalno se nastupalo korak napred i dva korka
nazad. Danas od velikih obećanja nije ostala ni bleda senka.
Pričati o slobodi, jednakosti i bratstvu u svetu u kome osam
osoba rasplaže vrednostima kao 3,6 milijardi ljudi - to više ne
deklamuju ni đaci u školi. Toliko se odaljilo od života.
Taj svet sebe razume kao božanstva na Zemlji. Ljudi su za njih
samo materijal, kao malter i cigla, od koga oni stvaraju svet po
svojoj meri. I oni to rade.
Vidite da je Bil Gejts jedna od najaktivnijih ličnosti u
upravljanju pandemijom Covid-19. Ali, on se spremao - u
septembru 2019. godine je u Njujorku njegov Savez ID2020 na
samitu pod nazivom „Izazovi uspona do dobre lične karte“ odlučio
da se sprovede program 2020.
Njihov program digitalnog identiteta testiraće u saradnji sa
vladom Bangladeša.
U januaru su u Davosu na svom Svetskom ekonomskom forumu
usvojili Agendu ID2020: što „uključuje prisilnu vakcinaciju,
smanjenje populacije i potpunu digitalnu kontrolu nad svima - na
putu ka Jednom svetskom poretku“, tj. Plan za novi američki vek.
Uz vakcinu, ovu ili neku sledeću, „ubrizgati nano-čip, nepoznat
osobi koja je vakcinisana“.
To se, naravno, zove filantropska pomoć. Pa, Bil Gejts, ako
pogledate internet, sve ovo radi zbog nas. Voli ljude, ali tako
da ih bude što manje i da što manje budu ljudi. On nam nudi
ostvarenje Orvelove distopije: Sloboda je ropstvo.
On zna da dolazi trenutak kad se i nama – uostalom to naši psi
i krave imaju! – treba darivati „čip na daljinu opskrbljen svim
vašim ličnim podacima, uključujući bankovne račune - digitalni
novac. Da, digitalni novac je to na šta 'oni' ciljaju, tako da
više nemate ne samo nikakvu kontrolu nad svojim zdravstvenim i
drugim intimnim podacima, već i nad zaradom i
potrošnjom.“(Kenig)
Naravno, treba se plašiti ali nema razloga za paniku. Ovi dobri
ljudi su malo zakasnili. Da su ovo pokrenuli pre deceniju svet
bi se pred njima prostirao kao travnjak. Mogli su samo da gaze i
brišu cipele. Ali, kao što nema savršenog zločina nema ni
savršene manipulacije.
Francuski „hrišćanski anarhista“ Žak Elil je u svom kapitalnom
delu „Propaganda“ objasnio da je bilo jasno da je Gebels izdao
„struku“ kad je negde od 1943. i sam počeo da veruje u ono što
je spravljao za druge. Bio je to znak i da je projekat počeo da
klizi sa svetske pozornice.
I ova otvorena ponuda „dobrovoljnog ropstva“ - iza koje je
najglasniji Gejts - već hladi i one najveće vernike u zapadni
raj. Oni su se nadali da će im bar poklanjati nekavu slobodu.
Dali su kolonijalnu demokratiju, obećavali slobodne izbore,
slobodne medije, slobodno tržište, građanske slobode (toliko
slobode nije se izlivalo na zemlju od doba dinosaurusa), a sad
nude digitalno ropstvo.
I, da mnogo je teže danas za Gejtsovo bratstvo - sad kad
postoje ovakva Kina i Rusija. To bi već samo od sebe bilo
neprelazno. A to pokazuje i korona-kampanja.
Suparnici su uspešniji i u poslednjem utočištu zapadne
nedodirljivosti – u propagandi.
„Rusija beleži trijumf u pandemijskoj propagandi medicinskom
isporukom u SAD“, naslov je, i:„Zajedno s Kinom, Kremlj želi da
stekne geopolitičku prednost na Zapadu tako što će žuriti sa
isporukom medicinskih zaliha u zemlje koje su teško pogođene
koronavirusom.“
Zato ovi kraljevi visokog podzemlja, „naddržava“ kako ih je
zvao Aleksandar Zinovjev, izvode pogrešne račune jer u današnjoj
globalizovanoj ekonomiji „svet Zapada u velikoj meri zavisi od
kineskog lanca snadbdevanja, robe široke potrošnje i posredničke
robe - i, pre svega, lekova i medicinske opreme“. „Najmanje 80%
lekova ili sastojaka za lekove, kao i za medicinsku opremu
dolazi iz Kine. Zavisnost Zapada od Kine kod antibiotika je još
veća, oko 90%.“ Neko ko hoće da vakciniše čitav svet mora to
imati na umu.
Nije li sumanuta ideja da se Bil Gejts i društvo spremaju da
siromašnim – kojima preti raspadanje svega čega su se do juče
držali - preko medija objasne kako je to za njih dobro. To,
ipak, ne biva. Nije bivalo u istoriji. Odnosno, ako je neki rod
pristao na takvu filantropiju - nestalo ga je.
Oni koji nisu prihvatili podizali su nove društvene poretke.
Dočekali su svoju 1789.
izvor: glas javnosti
›››
G
globalizacija tekst
Zlatko Dizdarević ›››
TEKST
Sve nam je govorilo šta se sprema, nismo shvatali:
'Jednom kada stado prihvati prinudnu vakcinaciju, igra je završena!'
O
zlu koje se proširilo kao virus, donoseći, evo, i ovaj karantin
što ga danas živimo i niko ne zna sa kakvim krajem. O raspadu
takozvanog međunarodnog poretka koji traje dugo, a svijet to
nije prepoznavao
Da mi je neko prije samo nekoliko mjeseci kazao da može biti
zaključanost od svijeta, zabrane izlazaka bilo gdje sem izvan
sebe, natjerivanja da se kao vrlina prihvati što se ne smije iz
kuće i države, kako nema susreta, raje, kafane, izleta,
promocija, knjižara i pijaca, planina i mora – rekao bih mu
da je lud. Ali, otkako se, evo, baš to dešava, jedna mi
se ranije nedostižna mogućnost, a sada zbilja, pojavila kao
blagodet. Eto viška slobodnog vremena koliko ga nikad nije
bilo da se zasuču rukavi i uroni u poslove koje smo sami
sebi obećavali godinama, a nikada ih nismo uspjeli ni
započeti, a kamoli dovršiti. Na red su došle police, kese,
fascikle, kutije pod krevetom i na ormarima, ladice u koje
se godinama trpalo ono što se "ne smije baciti, trebaće..."
Požutjela dokumenta iz drugog života, zahvaljujući
karantinu čiji se dani više ne broje, vraćaju u sjećanja
zaboravljene ljude, mjesta, činjenice, pokazujući kako je i
puno toga što je nekada izgledalo nemoguće postalo moguće. I
kako smo za mnogo šta što će doći imali signale koje smo
ignorisali. Isplivavaju neupitni dokumenti u šta smo i
kome vjerovali, a kome nismo. I gdje smo se, sada se vidi,
strašno prevarili, a gdje nismo ni trena. Ko je "ostao", a ko
je nestao kao da ga nikad nije ni bilo. Nebrojeni su zapisi,
sada zlata vrijedni dokumenti, onako lično, fotografije,
primjerci novina koje smo onda sa ogromnim zadovoljstvom i
srećom pravili. Kuljaju uspomene koje sada mame osmijeh,
pa čuđenja, ponakad nevjericu, ali i i tugu. Nepobitno je
danas da se život kotrljao kroz dvije različite državne i
društvene realnosti, ma kako ih ko nazivao, volio i ne volio.
I da je mnogo toga u bivšem svijetu bilo krojeno za ovu
realnost.
Požutjela dokumenta iz drugog života, zahvaljujući karantinu
čiji se dani više ne broje, vraćaju u sjećanja zaboravljene
ljude, mjesta, činjenice, pokazujući kako je i puno toga
što je nekada izgledalo nemoguće postalo moguće
Mimo "papira" koji ovih dana uzvitlavaju emocije povodom
spoznaja ko smo i šta smo bili, a više nismo, ko nam je bio
bitan, pa nije, koga nismo ni primjećivali, a postao nam je
blizak, u šta su se neki oko nas kleli glasno i javno, a danas
sjećanja na te kletve kriju... puno toga otkriva se i
povodom svijeta mimo nas. O današnjoj realnosti na planeti
koju su iza kulisa modelirali drugačije nego što smo
mislili. O zlu koje se proširilo kao virus, donoseći, evo,
i ovaj karantin što ga danas živimo i niko ne zna sa kakvim
krajem. O raspadu takozvanog međunarodnog poretka koji traje
dugo, a svijet to nije prepoznavao.
Sa jednog davnog, lijepog putovanja po Americi, gdje mi
je kao mlađanom novinaru bilo omogućeno da vidim puno od
onoga što vjerovatno nikada ne bih vidio, nakon
cjelodnevnog kopanja po čudesnim arhivama Vašingtonske
biblioteke, i dokumentima iz istorije "sile nebeske" – gdje
su mi pokazali i najnoviji primjerak sarajevskog "Svijeta" u
kojem sam tada radio – dopao mi je ruku i govor Đorđa F.
Kenana iz 1948. godine o planiranju vanjske politike SAD-a...
Kenan, diplomata i istoričar, bio je jedan od stratega hladnog
rata. Upamćen je kao otpravnik poslova ambasade SAD u Moskvi
1946. i autor dugog telegrama odatle u kojem je ustvrdio
"ekspanzionistički karakter SSSR-a", na što treba odgovoriti.
Na toj je liniji i njegova teorija "zaustavljanja" ugrađena u
Trumanovu doktrinu i hladni rat. Dobio sam tada u biblioteci
kopiju tog govora sa ostalim što me interesovalo o istoriji
vanjske politike Amerike. Sa mnogim drugim "sjećanjima" sa
putovanja, pohranjenim pa potisnutim, i ovo je završilo u
fascikli na kojoj je pisalo "Put po Americi '81".
Ovih dana sam otvorio prašnjavu fasciklu i zaustavio se na
pasusu iz Kenanovog papira:
"Posjedujemo oko 50 % svjetskoga bogatstva, no samo 6,3 %
svjetskog stanovništva...Takav položaj nameće zavist i srdžbu
drugih. Naš glavni budući zadatak jest – osmisliti sistem
odnosa kojima bi smo zadržali takvu nejednakost. Da bismo u
tome uspjeli, moramo se odreći sentimentalnosti i sanjarenja...
Trebamo prestati govoriti o nejasnim i nestvarnim ciljevima
poput ljudskih prava, poboljšanja životnih uslova i o
demokratizaciji. Bliži se dan kada ćemo morati upotrijebiti i
otvorene koncepte moći. Ako nas tada ne budu ograničavale
idealističke krilatice, tim bolje".
Šuškalo
se u međuvremenu po svijetu i o raznim drugim paklenim
planovima, zavjerama i prevarama al bez efekta kod onih što su
ovo u svijetu morali da prepoznaju, pa nisu. Čast istorijskim
izuzecima koji su htjeli otvorenih očiju trećim putem
I bilo je što je bilo, Koreja, Vijetnam, Afganistan,
Irak...ukupno 13 "njihovih" ratova, stotine hiljada mrtvih,
milioni raseljenih, 14 biliona dolara za smrt kao biznis. Uz
rezultat u kojem je otimačina cilj, sila pravo, a realnost
sve ono što je Kenann kazao o ljudskim pravima, životnim
uslovima tamo gdje im je noga došla, i o demokraciji generalno.
Sve je to potvrdio 2017. godine u izuzetnom govoru od
samo nekoliko minuta i Oliver Ston (ovih dana govor kao
video kruži mobitelima u nas ) naglasivši: "Nije riječ o
pojedincu ili partiji, već o sistemu..." I gle čuda, minulih
dana uzimajući s razlogom ponovo u ruke knjigu Viliema
Engdala "Uništite Kinu - Što Vašington čini da obuzda
kineski utjecaj na svijetu" , napisanu 2013. (objavio "Profil"
iz Zagreba 2014.), vidim da je baš onaj pasus Đorđa F.
Kenana objavljen u uvodu kao svojevrsni moto knjige. Eto
linije, 1948 – 2013 – 2020... Pedantno i konzistentno.
Šuškalo se u međuvremenu po svijetu i o raznim drugim
paklenim planovima, zavjerama i prevarama ali bez efekta kod
onih što su ovo u svijetu morali da prepoznaju, pa nisu. Čast
istorijskim izuzecima koji su htjeli otvorenih očiju trećim
putem. "Nova klasa" ih danas omalovažava glasno. U nas posebno.
Sila je grabila a tzv. neoliberalni kapitalizam cvjetao je
onako kako je to njegovim tvorcima odgovaralo. Sedamdesetih
na krilima nobelovca Miltona Fridmana i čileanske
ekonomske laboratorije, napisane su himne globalizmu i
liberalizmu tržišta. Sjajna Naomi Klein napisala je o tome
kultnu knjigu "Doktrina šoka". Sve što svojevremeno niste znali,
a htjeli ste da znate o novcu, profitima, pljačkaškom tržištu
neoliberalizma i lažnim snovima slobode, bilo je tu. Naomi, ne
jedina, je na vrijeme rekla što treba ali svijet nije na
vrijeme povjerovao. Kako reće ovih dana dr. Miroslav Radman,
zatečen s razlogom što pitaju "nauku" šta nam se to dešava:
...Uz sve to što povodom virusa "imaju po bolnicama
Švicarska, Amerika, Njemačka, Engleska ili Francuska... stanje
im je gore nego u Africi." A Fridmanovi studenti, "Čikago
bojsi", bili su Pinočeovi savjetnici, a on je dobio 1976.
Nobela za ekonomiju. Zapravo za sistem, od Trumana preko
Regana do Buša i evo Trampa, čiji je smisao samo uzeti,
milom ili silom, i to legalizovati kroz "novi međunarodni
poredak" kao prirodno pravo. To smo gledali i navikavali se,
uz stvorene mitove o sili kao pravu pred kojima se davno
savila kičma.
Sila
je grabila a tzv. neoliberalni kapitalizam cvjetao je onako
kako je to njegovim tvorcima odgovaralo
Povratak kutijama ispod kreveta dovodio je svakodnevno
do novih otkrića od kojih je bezmalo svako potvrđivalo
Radmanovu misao iz intervjua za "Spektar" : Pušteno je tržištu
i tehnologiji da misle umjesto nas. Što one nikako ne mogu,
jer nemaju ni mozga ni duše, ni razuma ni etike. To ionako više
nije u modi...a tržište baš briga za nas...
Eto, dalje, iz zaboravljenih spisa i jednog, posebno danas,
znakovitog citata moćnog Henrija Kisindžera. Riječ je o
govoru na Vijeću za eugeniku, 25. februara 2009. Dakle, pred
ljudima koji se bave teorijama i praksom "poboljšavanja
ljudske rase", što se kroz noviju istoriju svodilo uglavnom
na sterilizaciju građana iz raznih razloga "nepodobnih"
najmoćnijima u vladajućim sistemima Zapada. U Americi,
dinastija Rokfelera i moćnici poput nobelovca (?!)
Kisindžera bili su, i danas su viđeniji u tom krugu "tragača
za savršenim čovjekom". Zapis o pomenutom Kisindžerovom
govoru iz 2009. posebno je zanimljiv danas kada se poveže sa
aktuelnom dramom i korijenima korona virusa.
Kisindžer je tada kazao: "Jednom kada stado prihvati
obaveznu prinudnu vakcinaciju, igra je završena! Tada će
prihvatiti bilo šta, i prinudnu donaciju krvi ili organa – za
opštu dobrobit. Kontrolišite um ovaca, i kontrolisaćete cijelo
stado. Proizvođači vakcina će zarađivati milijarde, a mnogi
od vas u ovoj prostoriji danas su investitori. To je ogromna
pobjeda. Razrijedit ćemo stado, a pritom će nam oni sami
platiti usluge istrebljenja..."
Zanimljivo, priča je nastavljena ovih dana. Bil Gejts se sa
Kisindžerom, eto kao slučajno tragom ove istine iz govora
2009., a prema informacijama iz SAD-a, založio za masovnu
vakcinaciju i globalnu vladavinu povodom korona virusa. U
terkstu objavljenom prije deset dana, 3. aprila, dugovječni
kreator temeljnih principa američke spoljne politike
Kisindžer podvlači tri suštinske tačke za akciju: Prvo,
poziva na vakcinaciju najširih slojeva stanovništva na
svijetu. Drugo, Amerika posebno mora se "masovno"
vakcinisati uz prelazak na digitalno finansijski sistem.
Treće, svim ovim prigrlit će se svjetski liberalni poredak.
Dakle, sve ono gdje su milijarderi i korporacije što vladaju
svijetom dobitnici, dirigujući "politici" domaće zadatke. Uz
"sterilizaciju" svega i svih što su izvan ovog sistema.
Jednom
kada stado prihvati obaveznu prinudnu vakcinaciju, igra je
završena! Tada će prihvatiti bilo šta, i prinudnu donaciju krvi
ili organa – za opštu dobrobit
Nekako paralelno sa ovim, stižu i vijesti sa one strane
Atlantika o objavi Bila Gejtsa da ostavlja po strani svoj
kultni projekat Majkrosoft i ulazi direktno u poslove sa -
vakcinom! Oni koji to znaju kažu da je od februara tržište
vakcina šest puta veće nego prije 20 godina, danas je to više od
35 milijardi dolara i osigurava povrat od 44 dolara za svaki
uloženi dolar i to u 94 države s najnižim primanjima na svijetu.
Puno toga se o svemu ovome još otkriva tek danas, tragom
informacija poznatih još prije deset, dvadeset pa i trideset
godina. Uz ostalo, i koliko Svjetska zdravstvena organizacija
(WHO) direktno, bezmalo sudbinski zavisi, od Fondacije
Gejts i "ogranaka" knjiženih na više članove porodice. Nije
čudo što kažu mnogi da je on danas ne samo za WHO nego i za sve
iz grupe G20 "kao šef moćne države".
Eto, pa ti čitaj stara dokumenta i povezuj ih – samo
zdravom logikom, nikakvim lokalnim političko – piljarskim
interesima, sa našim mahalskim stranačkim kartelima i
njihovim marifetlucima. A sve dođe na svoje. Zato je puno toga
jasnije kada se može posmatrati sa neke realne distance. Ako
se distanca preživi. Tako je i sa ovim, ko smo danas, šta smo,
gdje smo i iz kojeg smo svijeta ovamo zabasali. U traženju
odgovora na takva pitanja, mjera stvari nam je ova jutrošnja
do podneva, kobajagi politička, a zapravo isključivo
sitnosopstvenička.
Zato nam i određuju sudbine oni što u teškoj aktuelnoj
krizi kradu statistiku i narod u "nepodobnim"
opštinama/općinama, dijeleći tuđe pare onima od kojih će se
tražiti "povrat" za privatne interese sutra, uz izbore. Taj se
lopovluk onda u javnosti zove "gaf" a otkrivenog lopovluka kao
da nije ni bilo; "Država" se do mizerije dovodi ne htijući
ciljano, opet sitno-lopovski, da se dogovori o kreditu MMF-a,
sve dok oni nisu naredili kome koliko i kako. A morali su
taj kredit utrpati i nama, kao što će sutra i svoj
virusno-ekonomski razvaljenoj sirotinji. Svaki građanin će onda
plaćati cijeli novi dug MMF-a od 330 miliona eura, a dobijat će
novac utvrđeni miljenici uz uslov – koliko para, toliko glasova
u oktobru.
Mafija mora ostati na vlasti, prvo da uzima, drugo da se ništa
ne promijeni jer promjena ih vodi u zatvor; Država je evo horor
i sa "zdravstvenim sistemom", civilnim štabovima, domovima
zdravlja, spaljivanjem šatorskih karantina uz granicu.
"Lideri" zdravsta su izbrukani, ali nema veze. Važno je samo ne
dati da progovore oni koji znaju, a mogli bi da su tamo gdje
nisu; "Država" su nam i ministarstva koja ne znaju kako
omogućiti građanima vlastite zemlje da se sa legitimnim
pasošima vrate svojoj kući... Zapravo, skockava se novi
sistemi za sutra u kojem će sve nove-stare zabrane važiti i kad
virus prođe, kao i one nove uz postojeći metalitet "mojom
odlukom, nazad u izolaciju, ovu ili onu." Sloboda je virus.
Zato
nam i određuju sudbine oni što u teškoj aktuelnoj krizi
kradu statistiku i narod u "nepodobnim" opštinama/općinama,
dijeleći tuđe pare onima od kojih će se tražiti "povrat" za
privatne interese sutra, uz izbore
Kako će sve ovo izgledati nekom drugom ko za deceniju ili
dvije bude čitao zapise iz današnjih dana. Dva su rješenja:
Ili se potruditi da ti zapisi budu drugačiji, mada je pitanje
da li se sa nama ovakvima to više može. Ili neće biti
nikoga da čita, a svijetom će ispočetka hodati stvorenja
koja ne znaju čitati. Pakosnici kažu da bi ova druga
varijanta po prirodu bila bolja.
Sve skupa, neko se ipak preigrao sa ovom izolacijom u
globalizaciji koju živimo, pa ostavio još uvijek koliko –toliko
normalnim ljudima vremena da se vrate sebi, prisjete šta je i
kako je bilo pa bi, možda, mogli na tim osavremenjenim
čipovima opet na ljudski put. Greška je u tome što se
mnogima omogućilo da u izolaciji ponovo razmišljaju o smislu
života, o sebi, društvu i državi. Da čine ono što se ne smije u
sretno proizvođenoj sistemskoj retardaciji. I da se u
iznenadnoj slobodi izolacije prisjete zaboravljenih
upozorenja.
Baš kad je "vladarima" dobro krenulo. Uz one što su sve
posmatrali šutke, na leđima, uz sve četiri uvis. I tako
glasali opet i ponovo i opet.
izvor:
depo.ba ›››
G
globalizacija tekst
GLOBALIZACIJA
TEKST
I kako sad da bilo ko shvati ovaj tekst ozbiljno. Nikako.
Nije pisan sa ozbiljnim namerama. Pisan je sa dobrim namerama.
globalizacija
tekst
G
|