Nanočestice koje u svojoj strukturi sadrže metale čine sve veću
grupu supstanci prisutnih u vazduhu. + Sve šira upotreba ovakvih
čestica znači da su sve komplikovanije strukture prisutne u
vazduhu koji udišemo. Ove čestice su u ultrafinom opsegu
veličina (<100 nm). Lako se talože u donjim delovima
respiratornog trakta i mogu se preneti direktno u naše telo.
Zbog toga je neophodno poznavati njihova svojstva, uticaje na
životnu sredinu, uticaje na zdravlje ljudi i načine zaštite od
njih.
Brojni patenti za klimatsko inženjerstvo zahtevaju prskanje neba
širom planete nanočesticama teških metala koje se raspršuju.
Nanočestice su neshvatljivo male i stoga su biodostupne u svakom
smislu. Čestice bilo kog materijala u ovom opsegu veličina su
veoma opasne za ljudski respiratorni sistem. Ako su u pitanju
teški metali poput aluminijuma barijuma, stroncijuma, kojima se
redovno zaprašujemo, jednačina je još gora. Šta se dešava kada
je cela površina Zemlje prekrivena slojem izuzetno opasnih
nanočestica teških metala koje se talože sa neba iznad? Šta se
dešava kada se ovaj proces nastavi nedeljama, mesecima,
godinama, pa čak i decenijama? Jednom kada su padavine,
zemljište i vodeni tokovi zasićeni ovom vrstom kontaminacije,
onda je preuzimaju svi živi organizmi. To znači da je svaki udah
koji udahnemo i sve što jedemo (čak i organska hrana)
kontaminirano. Većina ljudskog imunološkog sistema počinje u
crevima, usredsređujući se na pravilno varenje. Šta se dešava
kada su naše zalihe hrane nepopravljivo kontaminirane dotičnim
materijalima? To je već slučaj i svi smo deo eksperimenta, tako
da ćemo svi uskoro saznati kako nam se zdravlje pogoršava.
Iako je tačno da su ljudi svakodnevno izloženi velikim
količinama aluminijuma kroz hranu koju jedemo, vodu koju pijemo
i lekove koje uzimamo, telo apsorbuje samo oko 0,3 odsto ovog
aluminijuma zbog zaštita koju pruža crevni trakt. Atmosferski
aluminijum je, međutim, daleko opasniji: kada se udiše,
atmosferski aluminijum ima direktan pristup krvotoku. Odavde
može da cirkuliše kroz telo i da izazove značajnu količinu
štete. Ovo uključuje rak pluća, oštećenje bubrega, deformitete
kostiju, napade i anksioznost. Takođe postoji mnogo istraživanja
koja otkrivaju da izloženost aluminijumu može povećati rizik od
nekoliko bolesti mozga, uključujući Alchajmerovu bolest. Zbog
toga je dr Herndon predložio da je geoinženjering odgovoran za
rašireni porast neuroloških bolesti širom sveta. To povećanje od
145 odsto u broju smrtnih slučajeva od Alchajmerove bolesti
dobija novo i uznemirujuće značenje kada se posmatra u skladu sa
ovom vrstom informacija. Nažalost, skoro je nemoguće izbeći
izlaganje aluminijumu u atmosferi, naglašavajući važnost
redovnog pokušaja detoksikacije od teških metala.
