Samo svi ljudi znaju sve stvari. Zato je važno da Amerikanci
čuju Kineze, da Kinezi čuju Ruse, da Rusi čuju Francuze, da
Francuzi čuju Engleze i da se dogovore kako da se bore protiv „kuge
21. veka”
Mnogi se slažu da je u oklnostima u kojima živimo već mesecima,
u takozvanoj „novoj normalnosti“ (izraz koji mnoge iritira),
najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih
manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom
publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se
javno zapitaju da li je boravak u pozorišnoj ili koncertnoj
dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili
kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam
je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih
činjenica cvetaju teorije zavere… U seriji razgovora prenosimo
šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture.
Nekada davno neko je rekao da je „prost narod mudriji, zato što
je mudar samo onoliko koliko mu treba”! Ove godine cela naša
planeta mudruje da dokuči šta nas je ovo snašlo, ovo nazvano
„virus korona ”, pa prezvano „kovid 19”, pa „kuga 21. veka”, a
sve spakovano u strahotnu reč „pandemija”. Nadmudrujemo se, a
ona naplaćuje naše mudrovanje stotinama hiljada mrtvih, kaže
pesnik Ljubivoje Ršumović, odgovarajući na naše pitanje kako
podnosi tzv. novu normalnost.
– Tera nas da budemo dobrovoljni uhapšenici, da robijamo i
usput nešto kao radimo, stvaramo, da zaboravimo da robijamo na
pravdi boga, nevini. Uglavnom nevini. Uteruje nam strah u kosti,
jer nije još završila svoj zločinački posao, a ne znamo iza
kojeg ugla će nas sačekati i dokazniti, dokazujući da joj nismo
dorasli. Ne vredi narodu da mudruje, ali i ne brani mu niko da
pokuša da shvati šta se događa – naglašava ovaj poznati
autor i dodaje:
– Šta smo mi, mislim na narod, nego voda koja ne može da se
odupre Zemljinoj teži. Tih 70 odsto vode u našem telu vuče nas
nizbrdo. Gledam na televiziji kolonu vozila dugu stotinama
kilometara, nije krenula iz Pariza „uzbrdo”, ka Severnom polu,
snegu i ledu, nego „nizbrdo”, ka jugu, ka toploti, ka Provansi,
ka spasonosnom zelenilu. Kod nas se raseljena sela ponovo
naseljavaju, narod beži iz grada, „dole”, u detinjstvo, u babin
i dedin zagrljaj. Cene vikendica oko Beograda vrtoglavo rastu.
Narod poslednjim parama kupuje čistiju vodu, čistiju zemlju,
čistiji vazduh, zdrave šume i plemenite pejzaže.
„Kao
što Dunav-voda ima Beljaricu, gde može da se razlije kad nadođe,
da ne potopi Beograd, tako i narodi traže prostor da se razliju,
prostore sa starim običajima, sa belim lukom, i gde je Sunce
(čitaj: vitamin De) najverniji gost. Ko ima dedu i babu u
planini – taj je bogat, a ne onaj ko ima dolare i evre u banci”,
poručuje u ovim danima Ršumović.
Prema njegovim rečima, narod u panici olako postaje – rulja:
– Pacovi atavistički osete da brod ima rupu, da će potonuti,
i beže u rulji, skaču u vodu, nadajući se, nihilistički, da i
more ima rupu, kroz koju će voda morska iscuriti. Svojim
bekstvom daju znak kapetanu da učini nešto. Ako uspe – spasao je
i one mudrije pacove i mornare. Ako ne uspe – kapetan će,
svakako, potonuti sa brodom. Osim ako se taj brod ne zove
Titanik!
Naš sagovornik naglašava da je ova pandemija samo još jedna od
rupa na civilizacijskom brodu, koji je više puta tonuo, a još
češće bio pred potonućem, pa je, zahvaljujući svojstvu vode da
pomaže plovilima i plivačima, uvek dobijao novu šansu za
opstanak.
– Mudri narod priča da više ne veruje nikome. Priča, da se
ne urekne. Naravno da će postupiti onako kako misli da je
najbolje. Verovaće da je učinio sve što je mogao, pa će „dole” u
zemlju ići zadovoljniji. Čitulje su nam sve punije zadovoljnih
lica. Glumimo u horor filmu: glumci su – narod i nenarod. Režija
– nadnarod! Žanr: tragikomedija, sa maskenbalom i gozbom na
kojoj je glavno jelo „salata od inata”! Pozitivci su pozitivci,
a negativci koronarno-vaskularni bolesnici – navodi
Ljubivoje Ršumović.
Kad se uozbiljimo, dodaje, shvatićemo da je u borbi protiv
virusa korona najefikasniji lek lukova voda, kojom su se
„zemanle” lečili stari Sloveni, kad su pripitomili beli luk.
– Uvek se u ovakvim situacijama setim reči svog oca Mihaila,
koji je imao uzrečicu: „Nije Jedan da narodu sudi. Pravdu ima
narod, a ne ljudi!” Prevedeno na moj sholastički jezik, jezik
čoveka školske, a ne ulične mudrosti, to znači: samo svi ljudi
znaju sve stvari. Zato je važno da Amerikanci čuju Kineze, da
Kinezi čuju Ruse, da Rusi čuju Francuze, da Francuzi čuju
Engleze i da se dogovore kako da se bore protiv „kuge 21. veka”!
A ne da Nemci „krše” pravila Svetske zdravstvene organizacije,
izvrše autopsiju jednog pacijenta, upokojenog od korone, i
pronađu da je čovek umro od bakterije, koja mu je zgrušala krv u
arterijama i venama. Dakle, bakterija je uradila nešto što radi
i virus korona. Zdravstvena organizacija preti da će kazniti
Nemce za prekršaj. Da li je ovo novinarska patka ili istina, ja
ne znam. Ali, deluje istinito, što znači moguće – kaže
Ršumović.
Naglašava da je narod uplašen.
– Ljudi umiru, a na televiziji pevaju polugole pevačice i
poluzgodni pevači, trešte talambasi, vrište voditeljke i
davitelji, pardon – voditelji. Javljaju da niko ne može da skine
sa ekrana skandalozne farme i rijaliti gluposti. Glumci se
snebivaju, ali priznaju da imaju sve manje posla. Njih bar
puštaju da to kažu, a ostali radni narod, koji takođe ostaje bez
posla i bez šansi da nekako preživi ovo zatvoreništvo, teše
šarenim lažama – dodaje naš sagovornik.
– Narod je uplašen. Prave ga ludim, terajući ga da se raduje
vakcini, koja ne postoji, jer se još nije iskrčkala u
laboratorijama. A i kad se iskrčka, srpski narod, taj „faktor
rizika i nestabilnosti na zapadnom Balkanu”, neće je dobiti. Ili
hoće, kad se zadovolji sedam-osam milijardi drugog naroda na
planeti. I ja sam uplašen. Više za svoje pleme nego za sebe. A u
strahu su velike oči, pa sam možda ponešto i preuveličao. Ali,
morao sam. U samoobmani i samoodbrani – kaže na kraju
Ljubivoje Ršumović.
.jpg)
_001.jpg)
