Organizovanijim
korišćenjem digitalnih tehnologija mogu da se uposle stotine
ljudi u svetu koji žive na rubu egzistencije.
Prema podacima
Svetske banke, od sedam milijardi stanovnika na svetu čak
milijardu i 300 miliona živi u krajnjem siromaštvu. Za
dnevne potrebe imaju na raspolaganju tek nešto više od
dolara.
Brojne humanitarne
organizacije pokušavaju da pronađu način da se pomogne.
Jedna od takvih organizacija je i Samasource, na čijem je
čelu Lejla Džana, diplomac sa Harvarda.
Kako prenosi „Glas
Amerike”, ona smatra da je potrebno još više koristiti
Internet i digitalnu tehnologiju kako bi se uposlile stotine
ljudi u svetu koji žive u siromaštvu. Džana je osnivač i
direktor organizacije čiji je cilj da se pronalazi posao.
– Ljudi žele da
zarade ali tako što će sami odlučivati kako – smatra ona.
Lejla Džana je
godinama radila u sektoru razvoja u siromašnim državama, i
svuda je uočavala da, bez obzira na ekonomsku krizu, ljudi
žive i rade sa nepresušnim idejama i radnim potencijalom.
Ideja o osnivanju
Samasourcea rodila se tokom njene posete Indiji gde se
susrela sa lokalnim stanovništvom koje je obavljalo određene
poslove za strane kompanije. Tada je pomislila: ako ljudi iz
siromašnih delova sveta mogu da koriste Internet u
obavljanju svog posla, zašto ne bi i bezbroj drugih koji
žive u ruralnim područjima? Sedište ove organizacije je u
San Francisku, a posluje tako što sklapa ugovore za
digitalne poslove sa fabrikama visoke tehnologije. Potom
velike projekte deli na manje koje obavljaju radnici širom
sveta. Osnovni uslov je da imaju kompjuter i pristup
internetu.
Oni rade na razvoju
sadržaja web stranica, proveravaju informacije, ubacuju
dodatne podatke poput opisa slika.
Samasource sarađuje
sa 16 centara za zapošljavanje u Africi, južnoj Aziji i na
Haitiju. Od pokretanja programa 2008. godine, isplaćeno je
više od milion dolara za više od 1.500 ljudi, među kojima je
znatan procenat žena.
Naravno, tu su i
mnogi kritičari ovakve organizacije uz stav da je selidba
posla u inostranstvo atak na američku ekonomiju. Lejla Džana
na kritike odgovara da je njen jedini motiv da na najbolji
mogući način iskoristi tehnologiju kako bi pomogla što većem
broju ljudi.
– Svi ljudi su
jednaki, bili siromašni ili ne, i bilo da žive u Bangladešu
ili u ruralnom delu Misisipija, a mi se trudimo da im
pomognemo.
