G

 

transhumanizam poezija

 

 

POEZIJA

 

Čar se poezije prepozna odmah ili nikad. Kao zaljubljivanje.

 

transhumanizam poezija

 

G

 

G

 

transhumanizam poezija

 

 

Lee Altus ›››

Moli se za smrt 

Vladaju oduvek, imaju plan beskonačan

Ugrožavaju budućnost, niko nije savršeno tačan

Ultra tehnologija samo što nije stigla kod nas

Ko će napraviti zadnju grešku, a ko biti spas? 

Milijarde se troše da nam se bezbednost vrati

Zaštitiće našu slobodu, samo mora da se plati

Da bismo postojali, moramo živeti složno i lako

Podelite bogatstvo da bi se nahranio svako 

Političari se ponašaju kao da budućnosti nema

Ali bitno je zato da nam se nuklearni rat sprema

Biće prekasno kad najzad razumni oni postanu

Ali njihove ekonomske laži će uvek da ostanu 

Odbijaju da čuju kukanje ljudi

Svako se redovno sa strahom budi

Vlada pravi ubilačke mašine protiv nas

I troše naše pare bez stida, na sav glas 

Kad će više napraviti sredstvo za mir?

Da ne idemo u rat, da nam je svako brat

A šta ćemo sa crkvama, imaju bogatstvo malo

Ko zna koliko je samo para u crkve stalo 

Zar zlatni hramovi simbolizuju Božiji put?

Od ovolikog luksuza bi svaki vernik bio ljut

Organizovana religija ne čuje, ne zna i ne vidi

Misle da je Božija reč ono što se njima svidi 

I za njih će biti prekasno kad budu počeli da vole

Kad bi papa prodao svoju odeću od svile

Od tih para bi i nama životne okolnosti bolje bile

Ne bi ljudi morali za smrt da se mole 

Hipnotišu nas o budućnosti, govore nam laži sjajne

Ali mi znamo da nije baš tako, znamo njihove tajne

Zato pogledaj u ogledalo, između redova pročitaj

 

Oni tako misle, ali ti nikad u životnom cilju ne skitaj

 

prevod: Nemanja Minić ›››

G

 

transhumanizam poezija

 

 

Ljubivoje Ršumović ›››

 

IZA PRVOG UGLA


 Iza prvog ugla
 neki đavo čuči
 neka muka čeka
 da čoveka muči
 
 Iza prve gore
 pa u drugoj gori
 čeka neka mora
 da čoveka mori
 
 Na životnom putu
 pa iza krivine
 čeka neka briga
 da čoveka brine
 
 Tamo gde u travi
 cveta ljutić žuti
 čeka neka ljutnja
 da čoveka ljuti
 
 Kad bi čovek znao
 za sve što ga čeka
 ne bi se ni rađao
 u liku čoveka
 
 Već bi bio ptica
 ili vredna pčela
 ili samo bagrem
 negde nakraj sela

 

autor poezija

 

G

 

transhumanizam poezija

 

 

Saša Milivojev ›››

O DUBOKOJ DRŽAVI I SATANISTIMA

 

VLADARI SVETA

 

Vidiš li Bože

crvene cipele od dečije kože?

Vene isceđene,

kapi krvi poslednje

toče pune cisterne.

 

Siđi u podzemlje,

kroz tajne bunkere,

u te zlatne gradove,

dijamantske vrtove,

hotele luksuzne,

logore paklene,

gde hiljade otete dece

plače u kandžama satane.

 

Pozvaće te na večeru:

dođi na bebu pečenu.

Kostima će naložiti kamin,

u vino ti sipati adrenalin.

 

„OŃI“ će se uvek među ljude vraćati,

u crvenim cipelama

po mrtvim pčelama gaziti,

krvlju podmlađeni, nasmejani

pričati da su humani.

A iz tih podzemnih gradova,

skloništa od napada,

iz tih njihovih laboratorija

milion virusa i bakterija

tvoj svet nemilosrdno ubija.

 

„OŃI“ tope polove, sante ledene.

Potopiće te poplave.

Cunami ruši gradove,

zemljotres grobove i snove.

Sve će ti srušiti.

Suša će usev spržiti.

Milioni će od gladi umreti.

S neba padaju otrovi.

 

Pogledaj na dnu mora dečije kosti,

i te oči žedne krvi, željne smrti,

što sijaju nevinošću palih žrtvi.

 

Vidiš li Bože

i Nebo za pravdom vapi?

I poezija bez duše zjapi.

Svet oslobodi,

što ponižen trpi i ćuti

u strahu od logora i smrti. 

transhumanizam poezija

 

G