Page 143 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

materijal u školama i domovima, lekari su primetili povećanje

urođenih mana kod dece čiji roditelji žive ili rade u zgradama

napravljenim od jalovine.30 Sami reaktori takođe nisu nimalo

bezbedni. Nesreća na Tri Majl Ajlandu bila je samo najozbiljniji

od mnogih kvarova i ispuštanja zračenja koje je doživela

nuklearna industrija. Svaki reaktor u zemlji stalno ispušta male

količine radioaktivnog materijala u životnu sredinu. Industrija,

naravno, uvek brzo ukazuje da je ispuštanje zračenja ispod

zvanično prihvatljivih granica. Međutim, ono što se nikada ne

kaže jeste da medicinski dokazi ukazuju na to da je svako

zračenje, ma koliko malom, potencijalno opasno.

Svaka doza zračenja je predoziranje. Dovoljna je samo jedna

radioaktivna čestica koja napada jednu ćeliju da izazove rak ili

genetske mutacije. Međutim, proces može biti podmuklo spor,

trajući možda dve decenije od trenutka izlaganja do početka

bolesti. Zbog toga, možda ćemo izazvati buduću epidemiju sa

današnjim nuklearnim elektranama. Unija zabrinutih naučnika

procenila je da će do 2000. godine blizu 15.000 Amerikanaca

umreti kao direktna posledica manjih nesreća i curenja reaktora.

Ukoliko dođe do potpunog „kineskog sindroma“, UCS predviđa

da bi 100.000 ljudi moglo da umre, a hiljade kvadratnih milja

zemlje bi bile kontaminirane dugi niz godina. Još ozbiljniji

problem je to što svaki nuklearni reaktor proizvodi između 400 i

500 funti plutonijuma godišnje. Plutonijum je osnovna sirovina

koja se koristi u izgradnji nuklearnih bombi. Trenutnom