Page 267 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

dvanaest od dvadeset pet najvećih kompanija za solarnu energiju

sada kontrolišu korporativni giganti sa godišnjom prodajom od

milijardu dolara ili više. Među njima su: Dženeral Elektrik,

Dženeral Motors, Alkoa i Gruman. Očigledno je da je cilj ovih

kompanija da obezbede da se solarna energija razvija na što

tehnološki najsavremeniji i centralizovaniji način.

Solarna strategija „veliko je lepo“ već napušta crtaću tablu i

prelazi u stvarnu proizvodnju. Aerokosmičke firme, na primer,

snažno lobiraju da navedu vladu da finansira „Sansat“, solarni

satelit koji će biti veći od ostrva Menhetn. A u Barstou, u

Kaliforniji, Makdonel-Daglas, uz podršku značajnog federalnog

finansiranja, završava radove na svom „energetskom tornju“.28

Projekat od 130 miliona dolara sastoji se od 2.200 džinovskih

ogledala koja će fokusirati sunčevu svetlost na kotao na vrhu

betonskog tornja od 500 stopa.29 Ove šeme su očigledno solarne

tehnologije razvijene mentalitetom fosilnih goriva; to jest, oni

pokušavaju da koncentrišu difuzni solarni tok što je više moguće

u nadi da će ga pretvoriti u centralizovanu zalihu energije, slično

uglju i nafti. Međutim, pokušaj će samo izazvati veći nered nego

bilo kakva moguća dobijena vrednost. Količina neobnovljivih

energetskih resursa koji se koriste za izgradnju delova

džinovskog solarnog satelita i njegovo lansiranje u svemir gde

mora biti sastavljen daleko je veća od količine energije koju bi

Sansat mogao da proizvede dugi niz godina. Koncentrisanje

solarnih zraka u tako visokoj gustini i njihovo slanje nazad