Page 338 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

dalje ima bolje razumevanje i kontrolu nad stvarnošću nego bilo

koja prethodna generacija. Svaki od njih smatra da je

čovečanstvo pre modernog doba malo prosvećenije od teretnih

životinja. Pošto nisu znali za subatomske čestice, računare i

stereo uređaje, naši preci su morali biti manje ljudski nego što

smo mi sada. Ovi čvrsti pristalice Njutnovske paradigme ne

razumeju da mi jednostavno posedujemo drugačiju vrstu znanja

od onog koje su ljudi imali pre 500 ili 5.000 godina. Sa našeg

redukcionističkog stanovišta, čini se da znamo sve više i više.

Istovremeno, čini se da sve manje i manje razumemo šta nam se

dešava. Potpuno odvojeni od prirode, naši urbanizovani intelekti

zapravo nemaju uvid u naš pravi odnos prema našoj okolini.

Naša visokoenergetska kultura je, zapravo, toliko fragmentirala

naše umove da više nismo u harmoniji sa izvorom života.

Odvojeni od prirode, nemamo stvarnu šansu da postanemo

prosvetljeni, kako su tu reč shvatali ljudi kroz istoriju. Istina je

da naši preci nisu imali naučno razumevanje i objašnjenje za

fenomene oko sebe, ali možda su imali bolje intuitivno shvatanje

šta je zaista važno u životu. Naši preci su, barem, bili

samodovoljni. Znali su kako da zadovolje svoje potrebe. Mi smo,
s druge strane, potpuni zarobljenici našeg visokoenergetskog

okruženja. Ne možemo sami da uzgajamo hranu, da se sami
zabavimo, da se obučemo svojim rukama. Mi smo poput

bespomoćne dece čija svaka potreba mora biti zadovoljena. U

jednom divnom odlomku, Vendel Beri, farmer i autor, prikazuje

našu modernu dilemu: [Amerikanac] je verovatno najnesrećniji

građanin u istoriji sveta. On nema moć da sebi obezbedi bilo šta