Page 333 - Ilijada

Homer: Ilijada

420 Gdje je klonuo zemlji i drži u rukama cr jeva,
Mrak mu se na oči saspe, i ne htjede duže daleko
Boravit, nego odmah k Ahileju pođe nasuprot
Oštro vrteći koplje a na plamen nalik; - Ahilej
Čim ga opazi, skoči i hvaleć se besjedu reče:
425 "Evo ga, koji je meni najbolnije ranio srce
Ubivši ljubljenog moga drugara! nećemo dulje
Jedan od drugog bježat po ovim redovima bojnim."
Reče i pogledav mrko progovori Hektoru divnom:
"Bliže pristupi brže, da zapadneš u zamke smrtne!"
430 Ništa ne preplašen njemu sjajnošljemac odvrati Hektor:
"Ne misli, Pelejev sine, riječima preplašit mene
Kakono ludo dijete, jer pogrdnih i drskih r'ječi
I sam razumijem kazat, a dobro takođe znadem,
Ti da si junak valjan, a ja da sam slabiji mnogo.
435 Ali dakako sve to u krilu bogova leži,
Neću l' ti uzeti ja, iako sam slabiji, život
Kopljem te zgodiv, jer koplje i moje je oštro na vrhu!"
Reče i izmetne koplje zavrtjev ga, ali Atena
Koplje od naočitog Ahileja otpuhne natrag
440 Vrlo tihano puhnuv, - te ono se Hektoru vrati
I padne na tle preda nj; a onda divni Ahilej
Skoči na njega žestoko želeći ga ubiti kopljem,
Vičući strašno, al' Feb Apolon Hektora zgrabi
Lako, jer bijaše bog, i maglom ga zavije silnom.
445 Triput se divni Ahilej brzonogi na njeg zaleti
Mjedenim kopljem i triput u debelu udari maglu,
A kad četvrti put Ahilej udari ko bog,
Strašno povikne tad i izusti krilate r'ječi:
"Smrti si uteko opet, o pseto! Već ti je blizu
450 Poguba bila, al' Feb je Apolon spasao tebe,
Kome se valjada moliš, kad u zveku ideš kopalja;
Al' ću i potom tebe ukapiti sastav se s tobom,
Ako je koji i meni od bogova vječnih pomoćnik,
A sad na druge idem, da naiđem opet na koga."

B. Ahilej kolje Trojance. 455-503.

455 Reče i Driopu koplje zabode u polak vrata;
Taj mu se pred noge sruši. Ahilej ostavi njega,
Onda vrloga jakog Filetoru sina Demuha
Kopljem u koljeno rani i ustavi; zatim ga mačem
Velikim stane sjeć i iz njega vaditi život.
460 Na sine Bijasove Laogona, Dardana zatim
Navali on i s kola obojicu sruši pogodiv
Jednoga kopljem, a drugog izbliza posjekav mačem.

333