Page 214 - Kuran
P. 214
* 50. "Ništa strašno!" - rekoše oni - "mi ćemo se Gospodaru svome vratiti.
* 51. Mi se nadamo da će nam Gospodar naš grijehe naše oprostiti zato što
smo prvi vjernici."
* 52. I Mi objavismo Musau: "Kreni noću s robovima Mojim, ali bićete
gonjeni."
* 53. I faraon posla po gradovima sakupljače:
* 54. "Ovih je zaista malo
* 55. i rasrdili su nas,
* 56. a mi smo svi budni!"
* 57. I Mi ih izvedosmo iz vrtova i rijeka,*
* 58. iz riznica i dvoraca divnih.
* 59. Eto tako je bilo, i Mi dadosmo da to naslijede sinovi Israilovi.
* 60. I oni ih, kad se sunce rađalo, sustigoše.
* 61. Pa kad jedni druge ugledaše, drugovi Musaovi povikaše: "Samo što
nas nisu stigli!"
* 62. "Neće!" - reče on - "Gospodar moj je sa mnom, On će mi put
pokazati."
* 63. I Mi objavismo Musau: "Udari štapom svojim po moru!" - i ono se
rastavi i svaki bok njegov bijaše kao veliko brdo;
* 64. i Mi onda tamo one druge približismo - *
* 65. a Musaa i sve one koji bijahu s njim spasismo -
* 66. i one druge potopismo.
* 67. To je, zaista, pouka, a većina njih nisu bili vjernici
* 68. a Gospodar tvoj je, doista, silan i milostiv.
* 69. I kaži im vijest o Ibrahimu
* 70. kada je oca svoga i narod svoj upitao: "Čemu se vi klanjate?"
* 71. a oni odgovorili: "Klanjamo se kumirima i povazdan im se molimo",
* 72. On je rekao: "Da li vas oni čuju kad se molite,
* 73. ili, da li vam mogu koristiti ili naškoditi?"
* 74. "Ne" - odgovoriše "ali mi smo upamtili pretke naše kako tako
postupaju."
* 75. "A da li ste razmišljali" - upita on - "da su oni kojima se klanjate
* 76. vi i kojima su se klanjali davani preci vaši,
* 77. doista, neprijatelji moji? Ali, to nije Gospodar svjetova,
* 78. koji me je stvorio i na Pravi put uputio,
209