Page 103 - Neale Donald Walsch - Razgovori s BOGOM
P. 103

Zašto onda samo ne učiniš da razumem, ako je to ono što istinski želiš?


            Ja istinski želim ono što ti istinski želiš - ništa drugačije i ništa više. Zar ne vidiš da je to Moj
            najveći poklon tebi? Da sam Ja želeo za tebe nešto drugo od onoga šta ti želiš za sebe, i
            zatim otišao tako daleko da učinim da ti to imaš, gde je tu tvoj slobodan izbor? Kako ti možeš
            biti stvaralačko biće ako Ja propisujem šta ćeš biti, raditi i imati? Moja radost je u tvojoj
            slobodi, a ne u tvojoj potčinjenosti.

            U redu, šta si mislio kada si rekao da ja nisam zadovoljan svojom novčanom situacijom, jer
            nisam zadovoljan svojom novčanom situacijom?

            Ti si ono što misliš da jesi. Kada je tvoja misao negativna stvara se začarani krug. Moraš
            naći način da prekineš krug.


            Veliki   deo   tvog   sadašnjeg   iskustva   je   zasnovan   na   tvojoj   prethodnoj   misli.   Misao   vodi
            iskustvu, koje vodi misli, koja vodi iskustvu. To može stvoriti stalnu radost kada je Izvorna
            Misao radosna. To može da stvori i stvara trajni pakao ako je Izvorna Misao paklena.

            Trik je u tome da se promeni Izvorna Misao. Upravo sam hteo da pokažem kako to uraditi.


            Nastavi.

            Hvala.


            Prva stvar koju treba učiniti je obrnuti paradigmu misao - reč - delo. Sećaš li se stare izreke,
            "Razmisli pre nego učiniš"?

            Da.


            Pa, zaboravi je. Ako želiš da promeniš osnovnu misao, moraš uraditi pre nego što razmisliš.

            Primer: ideš ulicom i naiñeš na staru gospoñu koja moli za nešto sitniša. Shvatiš da je ona
            prosjakinja i da živi iz dana u dan. Odmah znaš da koliko god malo novca da imaš, sigurno
            imaš dovoljno da podeliš sa njom. Tvoj prvi nagon je da joj daš nešto sitnog novca. Postoji
            čak i deo tebe koji je spreman da posegne u džep za malo papirnatog novca - za jedan, čak i
            pet dolara. Što da ne, učini to velikim trenutkom za nju. Oraspoloži je.

            Onda dolazi misao. Šta, zar si lud? Imaš samo sedam dolara za ceo dan! Želiš da njoj daš
            pet? I tako počneš pipati okolo po džepovima tražeći taj jedan.

            Opet misao: Hej, hej, hajde. Nemaš ih toliko da ih možeš davati okolo! Daj joj nešto sitnine,
            zaboga, i skloni se odatle. Brzo posegneš u drugi džep da pokušaš da nañeš neku krupniju
            sitninu. Tvoji prsti osećaju samo najsitnije pare. Neprijatno ti je. Tu si, potpuno obučen,
            nahranjen, i spreman udeliti samo najsitnije pare ovoj jadnoj ženi koja nema ništa.

            Pokušavaš uzalud da nañeš par novčića veće vrednosti. Oh, eto jednoga, duboko u prevoju
            tvoga džepa. Ali, do sada, si već prošao pored nje, smešeći se usiljeno i prekasno da je da
            se vratiš. Ona ne dobija ništa. Ni ti ne dobijaš ništa. Umesto radosti spoznaje tvog obilja i
            nesebičnosti, osećaš se isto tako jadno kao ta žena.


            Zašto joj jednostavno nisi dao papirnatu novčanicu. To je bio tvoj prvi nagon, ali ga je tvoja
            misao sprečila. Sledeći put, odluči da uradiš pre nego što razmišliš. Daj novac. Slobodno!
            Imaš ga, a ima ga još tamo  odakle je došao. To je jedina misao koja te razlikuje od


            RAZGOVORI S BOGOM, KNJIGA 1                       104
   98   99   100   101   102   103   104   105   106   107   108