Page 24 - Neale Donald Walsch - Razgovori s BOGOM

željna iskustva. "Ja sam svetlost", govorila je. "Ja sam svetlost". Ali sve znanje o tome i sve
kazivanje nije moglo da zameni iskustvo. A u carstvu iz koga se ova duša pojavila nije bilo
ničeg sem svetlosti. Svaka duša je bila velika, svaka duša je bila veličanstvena, svaka duša
je sijala svojim sjajem Moje čudesne svetlosti. I tako je pomenuta duša bila kao svetiljka u
suncu. U središtu najvećeg svetla - čiji je deo bila - nije mogla sebe videti, niti iskusiti sebe
kao ono Ko i Što Zapravo Jeste. Desilo se da je ova duša želela i želela da spozna sebe. I
tako je velika bila njena žudnja da sam Ja jednom rekao: "Znaš li, Malena, šta moraš učiniti
da bi zadovoljila tu tvoju žudnju?"

"Šta, Bože? Šta? Učiniću sve!" Mala duša je rekla.

"Moraš se odvojiti od nas ostalih", odgovorio sam, "i onda moraš pozvati tamu na sebe".

"Šta je tama, o Sveti?" upitala me je mala duša.

"Ono što ti nisi", odgovorio sam, i duša je razumela.

I tako je duša učinila, odvajajući se od Svega, odlazeći u drugu oblast. I u toj oblasti duša je
imala moć da dozove u svoje iskustvo sve vrste tame. I to je učinila. Ali, usred sve te tame
uzviknula je: "Oče, Oče, zašto si me zaboravio?" Kao što i vi činite u vašim najcrnjim
vremenima. Ali Ja vas nisam nikada zaboravio, već uvek stojim uz vas spreman da vas
podsetim Ko Ste Vi Zapravo; spreman, uvek spreman da vas pozovem kući.

Zato, budite svetlost u tami i ne proklinjite je.

I ne zaboravite Ko Ste u trenutku kada vas okruži ono što vi niste. Već slavite stvaranje, čak i
ako stremite da ga promenite.

I znajte da ono što radite u vreme vaših najvećih iskušenja može biti vaš najveći uspeh. Jer
iskustvo koje stvarate je potvrda o tome Ko Ste Vi - i Ko Želite Biti.

Ispričao sam vam ovu priču - parabolu o maloj duši i suncu - da biste mogli bolje razumeti
zašto je svet kakav jeste - i kako se neposredno može promeniti u trenutku kada se svako
seti božanske istine o svojoj najuzvišenijoj stvarnosti.

Postoje oni koji kažu da je život škola, i da su stvari koje posmatrate i doživljavate u životu
namenjene vašem učenju. Ja sam se na to osvrnuo ranije i ponovo ću reći: Vi niste došli u
ovaj život da biste učili - već da biste ispoljili ono što već znate. U tom ispoljavanju vi ćete
dejstvovati i stvoriti sebe na-novo kroz svoje iskustvo. Na taj način vi opravdavate svoj život i
dajete mu svrhu. Na taj način mu vraćate svetost.

Želiš li reći da su sve loše stvari koje nam se dešavaju naš sopstveni izbor? Zar smo čak i
svetske nepogode i katastrofe, do izvesnog nivoa, sami stvorili da bi mogli "iskusiti suprotno
od onog Ko Smo?" I ako je tako, zar ne postoji neki bezbolniji način za nas i za druge da
stvorimo prilike u kojima ćemo iskustveno doživeti sebe?

Postavio si nekoliko pitanja i sva su dobra. Poñimo redom.

Ne, nisu sve stvari koje vi nazivate lošim i koja vam se dešavaju, vaš sopstveni izbor. Ne u
svesnom smislu na koji ti misliš. Ali, one su sve vaše sopstvene tvorevine.

Vi ste stalno u procesu stvaranja. Svakoga trenutka. Svakoga minuta. Svakoga dana. Kako
možete stvarati - o tome ćemo govoriti kasnije. Za sada, samo prihvatite moju reč - vi ste

RAZGOVORI S BOGOM, KNJIGA 1 25