Page 31 - Neale Donald Walsch - Razgovori s BOGOM
P. 31

Ali čak je i Isus lečio bolesne. Zašto bi ih lečio, ako je njihovo stanje bilo tako savršeno?


            Isus nije lečio one koje je lečio zato što je njihovo stanje smatrao nesavršenim. On je lečio
            one koje je lečio, jer je video molbu tih duša za izlečenjem kao deo njihovog procesa. On je
            sagledao savršenost procesa. On je prepoznao i razumeo nameru duše. Da je Isus slutio da
            sve bolesti, mentalne ili fizičke, predstavljaju nesavršenost, zar ne bi jednostavno izlečio sve
            na svetu odjednom?

            Sumnjaš li da je on to mogao uraditi?


            Ne. Verujem da je mogao to uraditi.

            U redu. Onda um želi saznati: Zašto to nije učinio? Zašto bi Isus izabrao da neki pate, a da
            drugi budu izlečeni? U stvari, zašto Bog dozvoljava bilo koju patnju bilo kada? To pitanje je
            postavljano ranije, i odgovor ostaje isti. Postoji savršenstvo u procesu - i sav život proizilazi iz
            izbora.   Nije   prikladno   ometati   izbor,   niti   ga   dovoditi   u   pitanje.   Posebno   je   neprikladno
            osuñivati ga.

            Ono što je prikladno jeste posmatrati ga, i zatim uraditi sve što se može da bi se duši
            pomoglo u traženju i postizanju uzvišenijeg izbora. Osmatrajte, dakle, izbore drugih, ali ih
            nemojte procenjivati. Znajte da su njihovi izbori savršeni u tom trenutku - ali budite spremni
            da im pomognete ukoliko doñe trenutak u kome će tragati za novijim izborom, drugačijim
            izborom - uzvišenijim izborom.


            Priklonite se zajedništvu sa dušama drugih i njihova svrha, njihova namera će vam biti jasna.
            To je Isus učinio sa onima koje je lečio - i sa svima čiji život je dotakao. Isus je izlečio sve koji
            su došli k njemu, ili koji su poslali druge da u njihovo ime mole. On nije lečio nasumice.
            Učiniti to značilo bi prekršiti sveti zakon Univerzuma: Dozvoli svakoj duši da ide svojim
            putem.

            Ali, da li to znači da ne smemo nikome pomoći ukoliko nas ne zamoli? Sigurno da nije tako,
            jer onda ne bismo nikada mogli pomoći gladnoj deci Indije, ili napaćenim masama u Africi, ili
            siromasima, ili potlačenima bilo gde u svetu. Sav humanitarni napor bi bio izgubljen, sav
            dobrotvorni rad zabranjen. Moramo li čekati da nas pojedinac očajnički pozove ili da narod
            zatraži pomoć pre nego što nam je dopušteno da uradimo ono što je očigledno ispravno?


            Vidiš, to pitanje samo nameće odgovor: ako je stvar očigledno ispravna, učinite je. Ali budite
            spremni da izuzetno pažljivo procenite šta je "dobro" i "loše".


            Nešto je dobro ili loše samo zato što vi kažete da je tako. Nešto nikada nije dobro ili loše
            samo po sebi.


            Nije.

            "Ispravnost”   ili   "pogrešnost"   nije   unutrašnje   stanje,   to   je   subjektivna   procena   u   ličnom
            sistemu   vrednosti.   Vašim   subjektivnim   procenama   vi   stvarate   sebe   -   vašim   ličnim
            vrednostima odreñujete i pokazujete Ko Ste.

            Svet postoji takav kakav jeste da biste vi mogli donositi ove procene. Da svet postoji u
            savršenom stanju, vaš životni proces samostvaralaštva bi bio prekinut. Završio bi se. Karijera
            advokata bi se sutra završila kada više ne bi bilo parnica. Karijera doktora bi se završila sutra
            kada više ne bi bilo bolesti.. Karijera filozofa bi se završila sutra kada ne bi bilo više pitanja.



            RAZGOVORI S BOGOM, KNJIGA 1                       32
   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36