Page 372 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 372

Овај  корен,  дакле,  може  да  се  употреби  свуда  где  је  кожа  тако  рећи
           порозна, те кроз знојне жлездице, поред длака или кроз епидерму и поре
           пропушта  лако  заразне  клице  које  иза-зивају  потом  из  дубине  веће  или
           мање  чиреве.  Ту  на  првом  месту  треба  рачунати,  осим  оних  који  се
           занимају  нечистим  пословима  и  занатима,  обрадом  коже,  и  оболеле  од
           шећерне болести, код којих се често чиреви јавлају као знак те болести, о

           чему  треба  такоће  водити  рачуна.Корен  од  чичка  употреблава  се  као
           одвар, у дози 60 грама свежа корена на литар воде. Како је сув корен без
           деловања, треба из свежег корена извуђи мек згустак (екстракт), чувати
           га         и          давати          по          1—2            грама          дневно.

        Свежа средина корена од чичка или густ одвар од њега могу дати стварне користи
        при  локалној  употреби  код  кожних  бо-леста,  као  што  су:  перутања  по  лицу,  руса,
        лишаји  с  корама (крастама)  или  гнојним  листићима („фирцигер"),  бубуљице  и
        моасиљ („екцем").
        3.       РАЗВОДНИК
        Пасквица. — Неки савремени лекари препоручују ову биљку као поуздано средство

        против разних кожних болести, па и оних које стоје у вези са сифилисом.
        Од ове биљке прописује се одвар, у дози 30 грама на литар воде. Или се од ње спрема
        водени  згустак  и  даје  по 1—5  грама  дневно.  Или  се  од  ње  спрема  сируп  по  овом
        рецепту:

        Ољуштене и исецкане стаблике
        разводника ...........  100 грама
        Кључале воде ........... 1500   „

            После 6  часова  кишељења  у  води  треба  овај  чај  процедити  под  притиском,
        оставити да се процећена течност сталожи, одлити је и додати по 180 грама шећера на
        сваких 100 грама течности. Затим ставити на јаку ватру да све брзо проври и одмах
        процедити поново. Од добијеног сирупа узимати по 50 —100 грама дневно.



        з. ПОДБЕЛ




        Помињана  биљка  код  плућних  болести.  Овде  се  сматра  као  одлично  средство  у
        лечењу  болести  коже  које  стоје  у  вези  са  скрофулозом,  малокрвношћу  и  општом

        слабошћу организма и плућним појавама: кашљем, сипњом итд. Зато се у Енглеској

        пуши његово лишће, а у Француској меша с дуваном у односу 20:100, што није рћаво
        за сипљиве луде.

        Лек се спрема као напитак од куваног листа подбела, који у неким крајевима зову и
        „кћи пре мајке", стога што цвет из-никне из земле пре лишћа.
        Доза: 10 грама цвета на литар воде као чај; пити 2—3 шоље дневно.                   •
        Кувано лишће или сок од лишћа дају се против скрофуло-зе у дози 20:1000 грама.
        Цвет  и  лист  подбела  употребљавају  се  споља  као  припарци  (топле  облоге)  за
        сазревање гнојника на кожи.
            Цвет подбела има јак али пријатан мирис; укуса је благог, ароматичног. Цвеће
   367   368   369   370   371   372   373   374   375   376   377